Honda, Nissan i Mitsubishi formiraju veliki savez

Renomirani proizvođači vozila Honda, Nissan i Mithsubishi potpisali sporazum o udruživanju, ne bi li osigurali svoj opstanak i razvoj na složenom tržištu automobila, na kojem sve više dominiraju električna vozila i to kineskog i američkog porekla, javljaju japanski mediji.

Novi savez, zasnovano na rezultata iz prošle godine, ima potencijal da godišnje proizvede oko 8,35 miliona vozila, prenosi RTS.

Povezivanjem tri kompanije nameravaju najpre da ostvare racionalizaciju u oblasti razvoja softvera za upravljanje vozilima i u elektrifikaciji klasičnih modela sa motorima na unutrašnje sagorevanje, ali i da jedna drugoj pomognu da dopune svoju ponudu u tipovima vozila koja su im do sada nedostajala.

Honda i Nissan, drugi i treći najveći proizvođač vozila u Japanu, su već u martu najavili da nameravaju da se zajedničkim snagama suoče sa sve većim izazovima na tržištu automobila.

Sada je jasno da će im se u tome pridržiti i Mithsubishi, kompanija u kojoj Nissan ima krupni vlasnički udeo od 34 odsto i nekada čuvena kompanija koju je serija skandala u prošlosti omela u razvoju i koja zbog toga sada proizvodi samo oko 810.000 vozila godišnje (u poređenju sa, recimo, 4,1 miliona koliko produkuje Honda).

Tekstonski potresi glavni uzrok udruživanja

Osnovni razlog za udruživanje ovih kompanija su snažni potresi u atomobilskoj industriji, koji se pre svega očituju u prelasku sa motora na unutrašnje sagorevanje i fosilna goriva na električna vozila.

Ta pogonska revolucija zatekla je japanske proizvođače automobila – kasno su se uključili u trku za razvoj čisto električnih vozila jer su uživali povlašćeni položaj na svetskom tržištu zahvaljujući decenijama ulaganja u efikasne, pouzdane motore na unutrašnje sagorevanje koji malo troše i u hibride.

Neki od japanskih menadžera čak su verovali da bi u budućnosti motori sa gorivnom ćelijom i vodonik kao gorivo mogli da odnesu prevagu nad električnim vozilima.

To kašnjenje u prelasku na čisto električni pogon sada skupo košta japanske proizvođače jer brzo gube uporište na primamljivom tržištu susedne mnogoljudne Kine, a sve više i uopšte udeo na svetskom tržištu, što ih prisiljava na racionalizaciju, od kojih je najveća ona koja se može ostvariti povezivanjem sa drugim kompanijama.

Propuštene prilike

Ironično je da su upravo neke od ovih japanskih kompanija imale potencijal da postanu svetski lideri u proizvodnji električnih vozila. Nissan je prva kompanija u Zemlji izlazećeg sunca koja je pustila u masovnu proizvodnju i prodaju jedan automobil na čisto električni pogon – bio je to porodični model za gradske uslove „leaf“.

Da je imao više novca, vizije i hrabrosti, upravo je Mitsubishi mogao da bude lider japanskog i svetskog tržišta električnih automobila.

Naime, njemu je još u prvim godinama ovog veka japanski univerzitet Keijo ponudio transfer tehnologije za proizvodnju električnog vozila, ali je kompanija, ocenivši da bi tranzicija na proizvodnju električnih automobila zahtevala prevelika ulaganja i bila ometena problemima kao što je nepostojanje mreže punjača, odbila da u celosti otkupi „eliku“, revolucionarni eksperimentalni automobil koji je krajem devedesetih konstruisao taj univerzitet.

Reč je o vozilu koje imalo osam električnih motora postavljenih uz svaki od točkova i ubrzavalo do 100 kilometara na čas brže od „poršea 911 turbo“.

Blokovska podela

Sada, međutim, japanski proizvođači automobila gledaju u leđa kineskim i američkim.

Primera radi, prošle godine Nissan koji u Japanu prednjači u konstrukciji električnih vozila, je prodao samo 144.000 automobila na električni pogon u svetu, dok je Honda je uspela da nađe kupce za svega 19.000 svojih električnih vozila.

S druge strane američki Tesla je prodao 1,8 miliona, a najveći kineski proizvođač automobile BYD 1,54 miliona električnih vozila.

Povezivanje Nissana, Honde i Mithsubishi znači da će na bogatom japanskom tržištu automobila, koje je u prošlosti karakterisala fascinantna raznolikost i na kojem je samostalno egzistiralo tuce svetski poznatih kompanija, postojati samo dva međusobno nezavisna bloka: jedan okupljen oko kompanije Toyota, u čijem sastavu su i fabrike kao što su Mazda, Suzuki, Daihacu ili Subaru, i pomenuta novoformirana grupa na čelu sa Hondom i Nissanom.