„AI u praksi“ – priručnik za implementaciju AI alata u poslovanje

Izdavačka kuća iLearn iz Beograda objavila je knjigu Nikole M. Stajića “AI u praksi – Kompletan priručnik za implementaciju AI alata u vaše poslovanje”. Ovo delo nije još jedna brošura o tome kako je AI budućnost, već operativni inženjerski nacrt za lidere koji žele rezultate odmah.

Kako navodi autor – od marketinga i prodaje, preko finansija i prava, do proizvodnje i logistike, ovo je vodič kroz „mašinsku sobu” vašeg biznisa.

Knjiga dolazi u ključnom trenutku – u 2026. godini, kada je prvi talas fascinacije i „igranja“ sa četbotovima nepovratno prošao, a na snagu stupila surova era operativne integracije i ekonomske opravdanosti veštačke inteligencije.

Autor već na samom početku postavlja jasnu granicu između onih koji AI koriste za generisanje simpatičnih slika ili bazičnih rođendanskih čestitki i onih koji ga tretiraju kao operativni sistem novog poslovanja.

Knjiga je struktuirana kroz 16 poglavlja podeljenih u pet tematskih celina. Kroz ove delove, Stajić vodi čitaoca od razumevanja trenutnog globalnog triopola graničnih modela (OpenAI, Google, Anthropic), preko inženjeringa konteksta i agentne ekonomije, pa sve do konkretne primene AI-ja u ključnim biznis vertikalama: marketingu, prodaji, korisničkom iskustvu (CX), ljudskim resursima, finansijama, pravu i logistici.

Knjiga se završava strateškim pogledom na mala i srednja preduzeća, borbu protiv organizacionog otpora i viziju razvoja Srbije do 2030. godine.

Glavni fokus knjige je na agentskom skoku (Agentic Leap). Stajić objašnjava da je pasivna era generativnog AI-ja gotova. Umesto sistema koji samo odgovaraju na upite, biznisi danas implementiraju autonomne digitalne radnike (AI agente) kojima se zadaje isključivo krajnji cilj, a oni sami planiraju korake, koriste softverske alate, izvršavaju transakcije i ispravljaju sopstvene greške.

U srcu knjige leže koncepti koji redefinišu modernu produktivnost:

• Kentauri i Kiborzi: Recept za uspeh nije potpuna zamena ljudi mašinama, već kreiranje simbioze ljudske kreativnosti i procesorske snage. Pobednici na tržištu biće oni koji „plešu sa mašinama“.
• Superagencija: Stanje u kojem pojedinac ili mali tim, koristeći mrežu autonomnih agenata, dobija moć da orkestrira ishode i obavlja poslove za koje su nekada bili potrebni čitavi departmani.
• Mašinska soba: Duboki operativni ulazak pod „haubu“ biznisa gde procesi postaju prediktivni i snajperski precizni.

Najveća vrednost knjige leži u njenom pragmatičnom, inženjerskom pristupu. Autor eksplicitno naglašava da ovo nije knjiga o futurologiji niti naučnoj fantastici. Ona je zamišljena kao radna sveska koja treba da stoji pored tastature, a ne da sakuplja prašinu na polici. Svako poglavlje je obogaćeno praktičnim vežbama, studijama slučaja i gotovim promptovima (zasnovanim na CHAIN metodi) koje menadžeri mogu odmah primeniti.

Posebno je osvežavajući fokus na lokalni i regionalni kontekst. Stajić prepoznaje fenomen ekonomskog „preskoka“ (leapfrogging). Za razliku od zapadnih korporacija sputanih glomaznim i skupim nasleđenim IT sistemima (legacy systems), domaća preduzeća nemaju taj tehnički dug. Ona mogu implementirati najsavremenija cloud-native rešenja direktno „od nule“ i preko noći postati globalno konkurentna.

Autor se ne libi da pomene i tamnu stranu transformacije – organizacioni imuni odgovor. On precizno mapira korporativne arhetipove poput „cinika“ i „sabotera“ te nudi jasne upravljačke strategije kako neutralisati otpor zaposlenih koji se plaše gubitka posla. Poruka liderima je jasna: „AI neće zameniti tebe, ali osoba koja koristi AI će zameniti osobu koja ga ne koristi.“

Knjiga uspešno balansira između mikro-taktika (kako keširati kontekst i smanjiti troškove API-ja ) i makro-vizije (kako kroz AgriTech pretvoriti region u „Evropsku dolinu hrane“ ). Akcioni plan na kraju knjige („Šta raditi u ponedeljak ujutru“) daje odličan hronološki vodič za uvođenje promena, uz mudru listu zabrana među kojima se ističe: Ne otpuštajte ljude odmah i ne kupujte preskupe alate dok ne savladate bazične.