Energetske zajednice građana omogućavaju proizvodnju energije po nižoj ceni

Domaćinstva sada mogu da se udruže u investicijama u obnovljive izvore energije, ali da li će ovaj model zaživeti u Srbiji, zavisiće od zakonskog okvira i podsticaja, piše dr Jelena Stojković Terzić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Poslednjih nekoliko godina bile su značajne za energetiku u Srbiji, posebno u kontekstu sve većeg angažovanja građana kao ključnih aktera u procesu energetske tranzicije.

Pre nešto manje od četiri godine građani Srbije su prvi put dobili priliku da postanu „sopstveni energetski heroji“ kao kupci-proizvođači. Ova prava omogućila su im da postave solarne panele na krovove i proizvode čistu energiju za svoje domove. Na taj način ne samo da su smanjili svoje troškove za električnu energiju, već su i direktno doprineli smanjenju zagađenja i očuvanju životne sredine, piše Klima101.

Međutim, nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o energetici idu korak dalje – sada građani mogu da se udruže i formiraju energetske zajednice građana. Ovaj inovativni model otvara vrata razvoju takozvane „građanske energije“, pružajući pojedincima, preduzetnicima, preduzećima, lokalnim samoupravama i javnim institucijama priliku da se udruže u zajedničkoj proizvodnji, skladištenju i korišćenju energije.

Zamislimo princip ekonomije veličine, koji kaže da što je nešto veće to su troškovi po jedinici manji. Na primer, elektrana većeg kapaciteta proizvodi električnu energiju po nižoj ceni po kilovat-satu nego dve manje elektrane istog ukupnog kapaciteta.

Slične primere srećemo svakodnevno – kupovina flaše vode od 1,5 litara gotovo uvek košta manje nego tri flašice od po 0,5 litara. Veće često znači i isplativije.

Energetske zajednice primenjuju ovaj princip na energiju. Umesto da svako pojedinačno ulaže u svoju opremu za proizvodnju energije, članovi zajednice udružuju resurse i dele troškove, čime postaju efikasniji i ekonomski isplativiji.

Na taj način, energetske zajednice omogućavaju svojim članovima da proizvode energiju po nižoj ceni, dok istovremeno dele benefite poput smanjenih troškova.

Upravo je u kolektivnom pristupu i ključna razlika između energetskih zajednica i kupaca-proizvođača. Dok kupci-proizvođači funkcionišu individualno, energetske zajednice omogućavaju veće zajedničke projekte, efikasniju upotrebu resursa i širi uticaj na lokalnu zajednicu.

Energetske zajednice su organizovane kao pravni entiteti koji omogućavaju svojim članovima zajedničko donošenje odluka. Sve počinje dogovorom među članovima zajednice koji zajednički investiraju u obnovljive izvore energije i definišu pravila za korišćenje. Na primer, višak električne energije koji proizvedu tokom sunčanih dana može se čuvati u baterijama ili prodati na tržištu, a profit se reinvestira u nove projekte. Na taj način zajednica omogućava efikasnu upotrebu resursa koji bi za pojedince bili nedostupni ili nepraktični.

Možete to zamisliti kao modernu verziju mlinova iz prošlosti – dok su naši preci udruživali snage kako bi zajedno koristili vodeni mlin, današnje zajednice se udružuju kako bi koristile energiju sunca, vetra i drugih prirodnih izvora. Svaki član zajednice ima koristi, jer se troškovi dele, a energija postaje jeftinija i dostupnija svima.

Ono što energetske zajednice čini jedinstvenim jeste njihova fleksibilnost. Mogu biti organizovane na različite načine – od grupa domaćinstava u istom naselju, preko preduzeća, do škola ili javnih institucija koje zajednički ulažu u zelenu energiju.

Svaka zajednica bira model koji najbolje odgovara njenim potrebama. Ovo je posebno korisno za ljude koji nemaju mogućnost da sami investiraju u obnovljive izvore, bilo zbog finansijskih ili drugih ograničenja.

Udruživanjem u energetske zajednice, građani dele troškove i resurse, čime i oni sa ograničenim mogućnostima dobijaju priliku da postanu deo održivog energetskog sistema.

Uvođenje energetskih zajednica građana u Srbiji dolazi u trenutku kada je energetska tranzicija postala ključni prioritet. Problemi poput energetske neefikasnosti, visokih troškova energije i zavisnosti od fosilnih goriva mogu se delimično ublažiti razvojem ovih zajednica.

Zagađenje vazduha, koje u Srbiji predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova i godišnje dovodi do prevremene smrti nekoliko hiljada ljudi, dodatno naglašava potrebu za prelaskom na obnovljive (i čiste) izvore energije. Kroz energetske zajednice, lokalne zajednice i građani imaju priliku da koriste čiste izvore energije, smanjuju emisije štetnih gasova i poboljšavaju kvalitet života.

Primer uspešne zajednice: ostrvo Samso u Danskoj

U Evropi postoje hiljade ovakvih zajednica koje već godinama uspešno posluju.

Jedan od najzanimljivijih primera uspešne energetske zajednice dolazi sa ostrva Samso u Danskoj. Ovo malo ostrvo sa samo 3.700 stanovnika je pre par decenija odlučilo da preuzme kontrolu nad svojom energetskom budućnošću i postane energetski nezavisno. Danas, Samso je simbol održivosti i primer kako lokalne zajednice mogu ostvariti velike promene.

Stanovnici su udružili resurse i uložili u obnovljive izvore. Rezultat njihovog zajedničkog truda je vetropark koji proizvodi više energije nego što ostrvo troši, a višak električne energije prodaju, čime ostvaruju dodatne prihode.

Danas sve – od škola i prodavnica do trajekata – koristi energiju iz obnovljivih izvora, dok se većina domaćinstava greje na biomasu.

Ono što je posebno interesantno jeste da su projekti uglavnom finansirani lokalno, kroz zajednička ulaganja stanovnika. Samso ne samo da ima negativnu emisiju ugljen-dioksida, već je postalo i destinacija za turiste i stručnjake iz celog sveta, privučene pričom o uspehu.

Priča o ostrvu Samso dokazuje da zajedništvo i vizija mogu male lokalne sredine pretvoriti u globalne lidere energetske tranzicije. Ovo nije samo primer praktičnog rešavanja energetskih problema, već i inspiracija za ostale da slede ovaj održivi i zajednički put ka boljoj budućnosti.