Inovacije su motor našeg razvoja

Upravo u trenutnoj situaciji povećane neizvesnosti i globalnih poremećaja energetskih tržišta, ali i dobavljačkih lanaca, ne smemo izgubiti fokus na napredne tehnologije i zelenu transformaciju koje su odgovor na neke od tih promena. Činjenica je da je pandemija Covid-19 sa sobom donela globalni poremećaj kompletnog lanca vrednosti čije posledice još uvek svi osećamo i to je proces koji je dodatno zakomplikovan za svaki biznis, širom sveta. Rat u Ukrajini i uticaj na cene energenata dodatno će se odraziti na kompleksnost poslovanja u nadolazećem razdoblju, zbog čega će agilnost i fleksibilnost biti još potrebnije. Takođe, dosta je reči danas o značaju energetske nezavisnosti zemalja, a upravo obnovljivi izvori doprinose tome.

Ovako Medeja Lončar, direktorka kompanije Siemens Srbija, ocenjuje aktuelne uslove na tržištu i način na koji se Siemens prilagodio energetskoj krizi koja je proteklih meseci bila jedna od glavnih globalnih tema. U razgovoru za Biznis.rs ona govori o tehnološkim rešenjima za izazove o kojima do skoro nismo ni razmišljali, inovacijama i aktuelnoj temi održivosti, kao i o uslovima za poslovanje i planovima kompanije za naredni period.

– Obnovljivi izvori energije u pandemijskoj 2020. godini u Evropi su prvi put u istoriji nadmašili proizvodnju energije dobijene iz fosilnih goriva. Uprkos turbulentnim vremenima, taj trend rasta upotrebe energije iz obnovljivih izvora se nastavlja, pa je u 2021. godini porastao za 17 odsto, a i u 2022. godini tako da 11 procenata energije na svetskom nivou dolazi iz ovih izvora, dok na primer u građevini (zgradarstvu) čak 14,7 odsto.

Pored svih pomenutih izazova, nije lako odgovoriti na rastuću potražnju za električnom energijom i ujedno kontinuirano smanjivati emisije gasova sa efektom staklene bašte poreklom iz energetskog sektora. Prelazak sa centralizovanih na decentralizovane sisteme menja sektor energetike, dok se ponuda i potražnja približavaju jer potrošači podjednako koriste i proizvode energiju. Novonastalu složenu situaciju moguće je dodatno nadzirati i njome upravljati pomoću digitalizacije. Na primer, mi radimo na povezivanju energetskih sistema između raznih grupa, elektrana, odnosno na tome da podaci koje proizvedu potrošači predstavljaju vrednost za njih. Ti podaci mogu da povećaju otpornost naših energetskih mreža i uštede tone ugljen-dioksida.

Održivost je sve više na agendi poslovne zajednice i privrede širom sveta. Vaša kompanija je još u junu 2021. godine definisala ambicioznije ciljeve održivog razvoja. Koji su glavni elementi DEGREE okvira i šta on sve podrazumeva? Koliko zacrtanih ciljeva je do sada ispunjeno? Takođe, Siemens se još 2015. godine obavezao da će biti karbon neutralna kompanija do 2030. Dokle ste stigli na ovom putu?

– Mi smo jedna od prvih kompanija koja se još pre osam godina obavezala da će biti karbon neutralna do 2030. godine. Do sada smo smanjili emisiju CO² za 46 odsto u našim objektima i fabrikama, 65 miliona evra smo uložili u projekte energetske efikasnosti, što je rezultiralo sa oko 13 miliona uštede godišnje, a 78 odsto energije u našim poslovnim prostorima dolazi iz obnovljivih izvora.

Pre skoro dve godine smo definisali još ambicioznije ciljeve održivog razvoja kroz DEGREE okvir (*Decarbonization, Ethics, Governance, Resource efficiency, Equity, Employability) koji podrazumeva potpuni prelazak na električna vozila, korišćenje energije isključivo iz obnovljivih izvora, ali i 20 odsto smanjenja emisije CO² naših dobavljača. Siemens je uložio 650 miliona evra za vlastitu dekarbonizaciju do 2030. godine.

Sledimo holistički pristup u svojih šest područja delovanja: dekarbonizacija, etika, upravljanje, ušteda resursa, jednakost i zapošljivost – sa strogim i merljivim pokazateljima. Kao što pokazuju naši ubrzani ciljevi i opsežna ulaganja, to je duboko ugrađeno u naše poslovne aktivnosti, donošenje odluka o ulaganjima i strategiji kompanije.

Trudimo se da damo primer ostalim kompanijama i saradnicima, a kao tehnološka kompanija sa jedinstvenim portfolijom mi i podržavamo naše klijente u njihovim sve strožijim ESG ciljevima. Kao rezultat implementacija Simensovih tehnologija i rešenja kod naših kupaca i partnera izbegnuto je stvaranje emisije CO2 za 150 miliona tona u fiskalnoj 2022. godini.

Siemens je prošle godine obeležio značajan jubilej – 175 godina postojanja kompanije. Ozbiljna tradicija, s jedne strane, a sa druge svakodnevne inovacije po kojima ste poznati širom sveta. Kako Siemens uspeva da spoji te dve, samo na prvi pogled, krajnosti? Koji je sledeći korak posle jedne ovakve godišnjice?

– Verujem da je taj korak isti bio i pre 175 godina i danas, a to su inovacije koje su motor našeg razvoja posebno sada kada se svet menja više nego ikada. Mi pratimo i podstičemo razvoj tehnologija, ali se i ako organizacija neprestano transformišemo i unapređujemo. Za nas u Siemensu ta transformacija obuhvata i transformaciju ljudi, spremnost na celoživotno učenje i prenošenje znanja i “know-how”-a. Shvatajući koliko je bitno kontinuirano obrazovanje zaposlenih Siemens je uložio 280 miliona evra za obuku i obrazovanje zaposlenih u 2022. godini. Verujem da i na taj način doprinosimo lokalnoj zajednici i domaćoj privredi, da ćemo kao kompanija rasti zajedno sa kupcima iz dana u dan.

Naš moto je stvaranje „tehnologije sa svrhom“ jer verujemo da sva ulaganja u nove tehnologije treba usmeriti na područja koja će pomoći našoj planeti i smanjiti potrošnju. Radimo zajedno sa kupcima i partnerima širom sveta i u Srbiji, kako bismo stvorili ekosistem koji će intuitivno reagirati na potrebe ljudi i očuvanje životne sredine, a isto tako pomoći kupcima da ostvare svoje poslovne ciljeve. Na taj način doprinosimo uspešnosti kupaca i napretku zajednica, a takođe podržavamo održivi razvoj kako bismo sačuvali našu planetu za buduće generacije.

Kažete da ste kompanija koja je menjala svoj portfolio. Koji je vaš fokus danas?

– Siemens je doneo odluku da se transformiše i da od jednog velikog konglomerata napravi više manjih firmi, što je ubrzalo razvoj kompanije i omogućilo nam da prebacimo fokus na različita područja (Siemens AG, Siemens Mobility, Siemens Healthineers). To je izdvojenim kompanijama dalo veću preduzetničku slobodu. Zahvaljući novoj organizaciji ove godine se na globalnom nivou povećala vrednost Simensovih firmi, pa je i vrednost akcija mnogo veća.

U Srbiji sada postoji nekoliko firmi u kojima je Siemens prisutan, a Siemens d.o.o. Beograd kojim ja rukovodim fokusira se na digitalnu transformaciju u industriji i infrastrukturi – od automatizacije i digitalizacije u procesnoj i proizvodnoj industriji do pametne infrastrukture i rešenja za distribuciju energije i energetskih sistema. Mi spajamo stvarni i digitalni svet u svim energetskim sistemima, zgradama i industrijama, unapređujući način života i rada i znatno poboljšavajući efikasnost i održivost.

Na čelu kompanije u Srbiji ste nešto više od godinu dana. Kakva je poslovna klima ovde u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju? Koje su glavne razlike u tržištima, a gde su primetne sličnosti?

– Kad govorimo o sličnostima, osim činjenice da veliki broj istih kompanija posluje na ova tri tržišta i da one u sve tri zemlje sve više prepoznaju značaj održivog razvoja i sve više se aktiviraju u tom delu, ono što je izvesno za Srbiju jeste da ona ima kvalitetno obrazovan i stručno osposobljen kadar koji kreira, razume i ume da primeni savremene tehnologije. To predstavlja ogromnu vrednost za svaku ekonomiju, posebno u kontekstu velikog investicionog potencijala u mnogim granama privrede, ne samo tehnološkim. Primeri iz prakse to potvrđuju.

Tokom poslednjih 10 godina Siemens je uložio više od 10 milijardi evra u akviziciju softverskih kompanija, a dve takve kompanije imaju svoje timove i u Srbiji sa kvalitetnim lokalnim IT stručnjacima. Srbija je veliko tržište u našem regionu koje je zbog svog geografskog položaja, kvalifikovanih kadrova i potencijala u IT industriji, veoma interesantna investiciona destinacija kako za nove investitore tako i za dalji rast postojećih.

U Sloveniji i Hrvatskoj, zbog propisa EU, veliki broj stvari je vrlo normiran i stiže iz Brisela, što je definitivno ubrzalo razvoj nekih sektora i doprinelo industriji. Kad govorimo o Srbiji, ja bih uvek preporučila da se ponašamo kao da jesmo deo EU, odnosno da se trudimo da što veći deo regulative bude primenjen bez obzira na to da li postoji obaveznost ili ne. Vrlo me raduje što je Srbija prošlog decembra, nakon dvogodišnje pauze, otvorila klaster 4 („Zelena agenda i održiva povezanost“) kojim su obuhvaćena poglavlja koja se tiču transporta, energetike, kao i zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Kakve uslove za poslovanje očekujete u ovoj godini? Kakvi su planovi Siemensa Srbija za naredni period?

– Mi smo shvatili da, osim što vas čini odgovornijim, održivo poslovanje vas čini i konkurentnijim. Pandemija Covid-19 je ukazala koliko je bitno da budemo agilniji, rezistentniji na spoljašnje uticaje i spremniji da se brže prilagodimo promenama. U Siemensu se vodimo svešću da svojim trudom, radom, ličnim primerom i inovativnim tehnologijama dajemo svoj doprinos.

Kada je reč o Srbiji, pored našeg tradicionalnog energetskog biznisa, gde uvodimo inovativna rešenja poput self-healing projekta modernizovanja srednjenaponske mreže u Beogradu kojim se omogućava povećanje pouzdanosti sistema i obezbeđuje da većina kupaca bude snabdevena električnom energijom za manje od 30 sekundi u centru grada, intenzivno smo aktivni u obnovljivim izvorima energije iz vetra, sunca, kao u eMobility sektoru.

U industriji podržavamo lokalne proizvodnje, kao i strane investitore u Srbiji, za koje je Siemens često globalni dobavljač, ujedno pratimo naše sistem integratore koji su prisutni u inostranstvu u njihovom razvoju. Za nas održiva digitalna proizvodnja podrazumeva implementaciju integrisanih digitalnih rešenja – od veštačke inteligencije, inudstrijskog 5G, blockchaina, edge computing, cloud computing, ali i digitalni konsalting i podršku u procesu transformacije naših korisnika. Sve ove tehnologije su deo našeg portfolija, a posebno bih naglasila da je sajber bezbednost (cybersecurity) ključna za uspešnu digitalizaciju kompanije i prilikom dizajna naših proizvoda, rešenja i usluga ona nam je prioritet, kao i rešenja koja podržavaju uvodenje održivosti u fabrikama.

Naš globalni i lokalni cilj je da nastavimo da budemo lider u inovativnim tehnologijama, da proizvodimo više sa manje (najbolja potrošnja je kad nema potrošnje), a da ovu planetu sačuvamo za generacije koje dolaze.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u martovskom broju štampanog izdanja Biznis.rs