Rade Basta, ministar privrede u Vladi Srbije, za Biznis.rs o investicijama, privrednom rastu, tržištu rada i privatizaciji javnih preduzeća

U Srbiji u toku investicioni ciklusi vredni 570 milijardi dinara

IntervjuInvesticijeIzdvajamoSrbija

18.2.2023 12:01 Autor: Marko Andrejić 17

U Srbiji u toku investicioni ciklusi vredni 570 milijardi dinara U Srbiji u toku investicioni ciklusi vredni 570 milijardi dinara
Uticaj postojeće inflacije, koja je kod nas među najnižim u Evropi, primetan je. Poskupljenje svakodnevnih životnih namirnica osetila je svaka porodica u Srbiji i... U Srbiji u toku investicioni ciklusi vredni 570 milijardi dinara

Uticaj postojeće inflacije, koja je kod nas među najnižim u Evropi, primetan je. Poskupljenje svakodnevnih životnih namirnica osetila je svaka porodica u Srbiji i to je činjenica, ali cene ipak nisu zabeležile veliki skok zahvaljujući robnim rezervama koje naša zemlja poseduje. U poslovnom ambijentu inflacija je osetna, ali se ne odnosi na smanjenje plata zaposlenih već na dobit privrednika. To će rezultirati malo sporijim rastom privrede u budućem periodu, ali ćemo se mi potruditi da kroz razne subvencije pomognemo privrednicima koliko možemo kako bi se rast privrede nastavio. Taj rast će verovatno biti sporiji u odnosu na prethodne godine zbog situacije na globalnom nivou.

Ovako efekte inflacije na poslovanje i privredni rast, kao i perspektivu realnog sektora u narednom periodu, ocenjuje ministar privrede Rade Basta. U razgovoru za Biznis.rs on govori o uticaju globalnih dešavanja na domaće privrednike, planiranim investicijama i projektima za 2023. godinu, tržištu rada u našoj zemlji i izvorima finansiranja za privredu, kao i o privatizaciji i korporativizaciji javnih preduzeća.

– Recesija je moguća i ne možemo da budemo neozbiljni da ignorišemo tu mogućnost, ali odgovornom politikom ćemo se potruditi da do nje ne dođe. Srbija mora da nastavi da raste i da se razvija uprkos teškim okolnostima i brojnim preprekama sa kojima smo suočeni, kako mi, tako i cela planeta. Primetno je da Srbija kroz ovu krizu prolazi mnogo bolje nego neke bogatije zemlje i to je rezultat velike posvećenosti i napornog rada našeg državnog vrha.

Primarni cilj je da, uz našu pomoć, građani Srbije sačuvaju svoja radna mesta i da se otvaraju nova koja će unaprediti sliku našeg privrednog ambijenta.

Kako biste ocenili trenutno stanje srpske privrede? Koliko su globalna dešavanja uticala na domaće privrednike u proteklom periodu i na koji način? Da li ministarstvo i država planiraju u ovoj godini da pomognu ili zaštite domaću privredu od negativnog uticaja krize iz inostranstva?

– Srpska privreda je pokazala izdržljivost i značajan stepen nezavisnosti u odnosu na ekonomije nekih drugih zemalja, kako u vreme pandemije korona virusa, tako i sada kada bukti rat na tlu Evrope. Međutim, čeka nas izazovna godina zbog neizvesnosti koju sa sobom donosi globalna kriza i zato svi moramo da uložimo dodatne napore da sačuvamo rezultate koje je Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem postigla.

Posledično je došlo do poskupljenja sirovina, opreme i energenata, ali i do skoka inflacije u Evropi i to neminovno utiče na nas. Zato je neophodno jedinstvo državnih organa. Ova godina je nepredvidiva, a sa mesta ministra privrede učiniću sve da pomognem privrednicima da što lakše prođu kroz krizu.

Rade Basta / Foto: Ministarstvo privrede – Marijana Vasiljević

Ministarstvo privrede nastoji da podrži domaće privrednike kroz realizaciju investicionih projekata, zapošljavanje, ulaganje u novu opremu i proizvodne pogone u oblasti prehrambenog i metalskog sektora, proizvodnji nameštaja, građevinskog materijala… Tu politiku nastavićemo i u narednom periodu, ne samo radi zaštite i podrške privrednicima, već i zbog nastavka investicione politike zasnovane na privlačenju novih direktnih ulaganja, domaćih i stranih, što nam omogućava stvaranje novih i većih proizvodno-potrošačkih tokova, nove tehnologije, izvoz i devizni suficit, a time i dalji razvoj.

Većina međunarodnih finansijskih institucija smanjila je procene privrednog rasta, kako za Srbiju i region, tako i širom sveta. Kakva su Vaša očekivanja za 2023. godinu? Koliko bi srpska privreda mogla da raste i koji sektori/delatnosti bi mogli da imaju najbolje rezultate? Gde će, s druge strane, biti najviše izazova?

– Privreda svake države u svetu je u poslednje dve godine pod velikim uticajem krize izazvane pandemijom korona virusa, a potom i ratom u Ukrajini. Srbija je pokazala izvesnu otpornost na krizne situacije, a privredni rast smo zadržali. Ukupno smo okončali 150 velikih investicionih ulaganja, a trenutno su u realizaciji ili fazi monitoringa čak 252 značajna investiciona ciklusa vrednosti 570 milijardi dinara.

Najveći izazov u tekućoj godini je očuvanje radnih mesta, kao i razvoj malih i srednjih preduzeća. Moj fokus je na razvoju i osnaživanju žena u preduzetništvu i njihovoj većoj ulozi u privrednom životu Srbije. Akcija “Žene su zakon”, koju sam pokrenuo ima za cilj da se popravi položaj svih žena u Srbiji i naišla je na veliku podršku sa svih strana. Žene prepoznaju kada se neko istinski bori za njihova prava.

Takođe, treba još više ulagati u razvoj malih i srednjih preduzeća i u cirkularnu ekonomiju, kako bismo postali konkurentni i prepoznatljivi. Srbija je bogata zemlja i postoji prostor da u većem kapacitetu koristi svoje potencijale. Tome se mora strateški pristupiti jer znate da je za svaki vidljiv napredak potrebno vreme. Kada je reč o poljoprivrednim proizvodima, nekada je potrebno uložiti u marketing nekog proizvoda i u prodajne kanale kako bi se dobilo mesto na evropskom tržištu. Međutim, ulaganje u neku granu zahteva intenzivno ulaganje i u proizvodne pogone i infrastrukturu. Sagledali smo sve aspekte srpske privrede i već uveliko radimo na njenom unapređenju.

Nesumnjivo će u narednom periodu privredu vući, pre svega, energetika, a nakon toga će nam u fokusu biti poljoprivreda i turizam. Treba iskoristiti na najbolji način potencijale koje naša država poseduje. Sve ostale grane razvijaće se po strategiji koju je potrebno uspostaviti u ovoj izazovnoj situaciji u kojoj se svet nalazi.

U pripremi Strategija razvoja MSPP

Šta još mogu očekivati preduzetnici i sektor malih i srednjih preduzeća, kada je reč o podršci i unapređenju uslova poslovanja u novoj godini?

– Ministarstvo privrede završava proces izrade nove politike za dalji razvoj MSPP u Srbiji, odnosno proces izrade Strategije razvoja MSPP za period od 2023. do 2027. godine, sa Akcionim planom za sprovođenje Strategije. Cilj ovog dokumenta jeste da MSPP budu nosioci ubrzanog održivog ekonomskog, društvenog i inkluzivnog razvoja Srbije, a jedan od posebnih ciljeva biće stvaranje povoljnog poslovnog okruženja, odnosno smanjenje prepreka za poslovanje MSPP.

U narednoj godini, Ministarstvo privrede će posebnu pažnju posvetiti kontinuiranom dijalogu sa privredom, kako bi moglo da prati potrebe i predlaže rešenja za probleme privrednika. Iako rešavanje problema i prepreka na koje nailaze privrednici u svom poslovanju često nije u nadležnosti našeg ministarstva, mi ćemo nastojati da u rešavanju takvih problema zagovaramo i podržimo interese privrednika i zato je važan stalan dijalog sa privrednicima, kako bi se osluškivale njihove potrebe i rešavali problemi.

Jedan od problema za čije rešavanje se Ministarstvo privrede zalaže jeste problematičan položaj žena preduzetnica po pitanju trudničkog i porodiljskog odsustva i bolovanja. S tim u vezi, Ministarstvo privrede će kroz inicijativu “Žene su zakon” nastojati da u saradnji sa ostalim nadležnim organima dođe do predloga mogućih rešenja za unapređenje njihovog položaja.

Ekonomisti najavljuju umeren pad stranih investicija u ovoj godini, zbog ukupnog stanja svetske ekonomije. Kakve su projekcije Ministarstva privrede, koliki obim stranih ulaganja možemo očekivati u 2023. godini? Neke kompanije su već najavile svoj dolazak ili širenje postojećeg poslovanja u Srbiji.

– Kada strani ulagači koji posluju u Srbiji odluče da ponovo investiraju u našoj zemlji otvaranjem novog pogona ili proširenjem postojećeg nabavkom nove opreme i mašina, to je znak da je Srbija atraktivna investiciona lokacija. U poslednjih nekoliko godina menadžment 27 kompanija doneo je odluku o reinvestiranju u Srbiji, u pojedinim slučajevima po dva, tri i više puta. Primera radi, trenutno je u proceduri razmatranje nacrta ugovora sa četiri kompanije, od kojih dve ulaze u novu investiciju. To je jak signal da se investicije neće smanjiti.

Što se tiče ukupnih očekivanih stranih ulaganja, uzimaju se u obzir sve investicije, ne samo u privredi, već i u energetici, infrastrukturi i drugim oblastima. Kada je reč o nadležnosti Ministarstva privrede, a to su investicije u fabrike sa novim zapošljavanjem, u ovoj godini počinje zajednička realizacija projekata koje sprovode 33 strane i domaće kompanije, čija je ukupna vrednost ulaganja 991 milion evra, sa zapošljavanjem 4.800 ljudi. Naša projekcija, koju radimo u skladu sa budžetskim parametrima za ovu budžetsku godinu, je da će investicije u fabrike koje će biti započete u 2023. godini, a kod kojih podršku daje Ministarstvo privrede, preći 1,2 milijarde evra.

Rade Basta / Foto: Ministarstvo privrede – Marijana Vasiljević

U skladu sa tim, kako će se kretati tržište rada u našoj zemlji?

– Država sprovodi odgovornu socio-ekonomsku politiku. Ono na šta treba da se fokusiramo je dolazak novih tehnologija i modernih tehnoloških radnih procesa, a s tim u vezi i automatizacija proizvodnje.

S jedne strane, u pojedinim mestima u Srbiji nema dovoljno domaće radne snage ili je, pak, nedovoljno zainteresovane domaće radne snage. S druge strane, imamo potrebu za modernizacijom rada. Potreban je balans između stvarnih potreba za zapošljavanjem domaće radne snage i onoga što osavremenjuje samu proizvodnju. Država će na prvom mestu podržati ona ulaganja koja podrazumevaju zapošljavanje državljana Srbije, ali nećemo zatvarati vrata stranim radnicima.

Prava radnika u Srbiji, nažalost, marginalizovana su u odnosu na prava pojedinih poslodavaca. Radnici u Srbiji često imaju osećaj da su obaveze samo njihove, a o njihovim pravima odlučuje neko ko ima tu mogućnost. Ideja je da, pored uvođenja zdrave konkurencije i unapređenja privrednog ambijenta, radnici konačno znaju koja su njihova prava i obaveze.

Energenti i dalje u fokusu

Kriza energenata bila je pred zimu velika pretnja za celu Evropu, očekivao se manjak gasa, nafte, struje i znatno više cene. Zahvaljujući toplom zimskom periodu, ova briga je trenutno nešto manja, ali još uvek postoji. Kako očekujete da će se dalje kretati situacija sa energentima i kako bi mogla da utiče na srpsku privredu?

– Privreda funkcioniše kao celina i zato kakva god situacija bila sa energentima uvek je neophodno razmotriti sve privredne grane na koje to pitanje utiče. Ne treba računati na situaciju toplog vremena i to koristiti kao uspeh ukoliko se neodgovorno pristupilo u određenom periodu. Razmatranjem svih privrednih grana dolazimo do zaključka kakva je srpska privreda i kakvu štetu trpi ukoliko se neodgovorno pristupi. Energetski sektor omogućava funkcionisanje privrede i zato je jedan od prioriteta ministarstva sagledavanje rezultata na osnovu utroška energenata. Za građane je važno da znaju da u svakom trenutku mogu da računaju na odgovorno državno rukovodstvo.

Narodna banka Srbije od aprila povećava referentnu kamatnu stopu, a stručnjaci tvrde da se može očekivati i dalji rast ključne kamate. Kako ova kretanja utiču na privredu i šta očekujete u narednim mesecima? Koliko će monetarna politika centralnih banaka poput ECB i FED uticati na uslove poslovanja u Srbiji, a koliko na bankarski sektor?

– Svako povećanje kamata i opterećenje kredita u privredi poskupljuje finansiranje proizvodnje i ometa privredni razvoj. Evropska centralna banka je podigla referentne kamate upravo radi suzbijanja inflacije u evrozoni, što utiče na poskupljenje kredita u našoj zemlji, imajući u vidu da je kod najvećeg broja kredita kamata promenljiva i zavisi od tromesečnog ili šestomesečnog euribora. Narodna banka Srbije vodi odgovornu monetarnu politiku i od odluka NBS zavisi da li će poskupljivati krediti kroz rast kamata, između ostalog i kod zajmova koji su u dinarima.

Kada je reč o kreditnoj podršci za koju je nadležno Ministarstvo privrede, postoji nekoliko programa koje sprovodimo kroz nabavku opreme, gde dajemo bespovratnu finansijsku pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim privrednim društvima. Postoje povoljni krediti koji se plasiraju preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Takođe, posebnu liniju za finansiranje izvoznih poslova i kredite obezbeđene garancijom imamo preko Agencije za osiguranje finansiranja izvoza.

Imaju li srpski privrednici dovoljno kvalitetnih izvora finansiranja?

– Pored povoljnih kredita koji se obezbeđuju preko Fonda za razvoj, kao i kreditnih poslova koji se mogu pomoći preko AOFI-ja, značajan izvor finansiranja jesu poslovne banke sa sedištem u Republici Srbiji, ali i neke međunarodne finansijske institucije koje u svojim programima imaju mogućnost direktne ili posredne podrške privredi, uključujući i javno-privatno partnerstvo (EIF – Evropski investicioni fond koji je deo grupacije EIB, IFC – Međunarodna finansijska korporacija, EBRD, i drugi). Ministarstvo privrede će i dalje pomagati privredna društva kroz dodelu sredstava podsticaja koja, kako je već navedeno, predstavljaju značajan izvor finansiranja.

U skladu sa tim, imamo programe podrške višegodišnjim investicionim projektima kojima se otvaraju fabrike ili proširuju postojeći proizvodni pogoni, programe podrške kroz nabavku opreme, pomoć ženama preduzetnicama, podršku mladima, pomoć početnicima u poslovanju.

Međutim, nisu različiti izvori finansiranja jedini vid podrške privrednicima. U sistemu državne pomoći postoje različiti instrumenti koji utiču na smanjenje troškova u realizaciji projekata. Ti instrumenti nisu samo u nadležnosti države, već stoje na raspolaganju i lokalnoj samoupravi, dakle svim opštinama i gradovima. Pored direktne finansijske pomoći dodelom subvencija, investicije olakšava i mogućnost pribavljanja neizgrađenog građevinskog zemljišta u opštinskoj ili državnoj javnoj svojini bez naknade ili ispod tržišne vrednosti, davanje u zakup poslovnog ili proizvodnog prostora pod povlašćenim uslovima i dodela adaptiranog prostora. Postoje i poreski podsticaji u vidu poreskih oslobađanja ili poreskih olakšica. Tu su i carinske povlastice pri uvozu nove opreme, kao i drugi instrumenti pomoći.

Sve to čini investicioni ambijent Republike Srbije atraktivnim i olakšava privrednicima rad i unapređenje uslova poslovanja.

Kakvi su planovi Ministarstva privrede kada je reč o završetku privatizacije? Dokle se stiglo sa restrukturiranjem, transformacijom i korporativizacijom javnih preduzeća?

– Nedavno sam se sastao sa direktorima preduzeća iz privatizacionog portfelja Ministarstva privrede kako bih čuo njihove probleme i predstavio plan za ubrzanje procesa privatizacije. Proces privatizacije u Srbiji traje jako dugo, a mi moramo da podstaknemo privredni razvoj rešavanjem nagomilanih problema. Pojedina preduzeća u privatizacionom portfelju Ministarstva privrede imaju potencijal, za neke ima i kupaca, a ja sam spreman da im pomognem da reše probleme.

Poreske olakšice za zapošljavanje i opremu

Mnogi naši sagovornici među privrednicima sećaju se poreskih kredita i mogućnosti koju je imala privreda – da se investicije priznaju kao poreska olakšica pri naplati poreza na dobit. Često to navode kao dobar primer. Da li se razmišlja o vraćanju te mere?

– Kao što je navedeno, postoji zaista velika paleta instrumenata državne pomoći, između ostalog i odricanje od javnih prihoda kao što su poreski podsticaji. Trenutno u zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana postoji poreska olakšica za zapošljavanje novih lica. Takođe, u zakonu kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, vezano za investicije od većeg značaja, poreski obveznik koji uloži u osnovna sredstva više od jedne milijarde dinara i zaposli najmanje 100 lica, oslobađa se plaćanja poreza na dobit pravnih lica u periodu od 10 godina srazmerno tom ulaganju.

Navedena je i olakšica kod uvoza nove opreme koja privrednike oslobađa plaćanja carine i carinskih dažbina. Dakle, postoje određene poreske i slične olakšice. Ipak, treba imati uvek u vidu da je svako novo uvođenje poreskih i sličnih podsticaja predmet detaljne procene nadležnih državnih organa u kontekstu očekivanih prihoda po osnovu obračunatih i naplaćenih javnih dažbina s jedne strane, i funkcija države i lokalne samouprave, s druge strane, čiji troškovi funkcionisanja i rada (zdravstvo, kultura, infrastruktura, pomoć privredi…) se upravo finansiraju iz javnih prihoda.

Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, Strategijom državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine, utvrđeno je da će se u pomenutom periodu sva javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija transformisati u akcionarska društva (a.d.) ili društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), kako bi se na taj način započeo proces korporativizacije svih javnih preduzeća. Država je otpočela korporativizaciju javnih preduzeća, a u narednom periodu će se nastaviti sa aktivnostima oko transformacije.

Započeta korporativizacija javnih preduzeća omogućava da ova preduzeća dobiju organe upravljanja koji imaju odgovornost u skladu sa svojim nadležnostima, te da se uspostavi jedinstven sistem upravljanja i odgovornosti.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u februarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs

  • Milovan94

    18.2.2023 #1 Author

    Bitno je da se što više investira u našu zemlju.

    Odgovori

  • BRANA19

    18.2.2023 #4 Author

    Malo i kod nas da se investira.

    Odgovori

  • Dea

    18.2.2023 #6 Author

    Sto da ne investiraju kad smo jeftina radna snaga

    Odgovori

    • BOLEK

      19.2.2023 #7 Author

      Bas tako maksimalno da iskoriste

      Odgovori

  • DUSICA

    18.2.2023 #8 Author

    Samo neka se što više investira u Srbiju.

    Odgovori

  • COKA

    18.2.2023 #9 Author

    Samo neka se investira u nasu drzavu, bravo!

    Odgovori

  • LEKI

    18.2.2023 #10 Author

    To su odlične vesti ,tako i treba

    Odgovori

  • LJUBIŠA

    19.2.2023 #11 Author

    Ovaj čovek mi ne uliva poverenje uopšte.

    Odgovori

  • kaćica

    19.2.2023 #12 Author

    Dobro je da napredujemo.

    Odgovori

  • ZVE84

    19.2.2023 #13 Author

    Sve je to u redu, a šta običan radnik ima od toga!?

    Odgovori

  • GOCA BG

    19.2.2023 #14 Author

    Neka nesto krene kod nas uzlaznom putanjom…

    Odgovori

  • Ika

    19.2.2023 #15 Author

    Bravo za nas

    Odgovori

  • Boba3

    19.2.2023 #16 Author

    Lepe vesti za nasu drzavu

    Odgovori

  • VOJKAN

    20.2.2023 #17 Author

    Bilo bi dobro kada bi se dobar ove svote pametno i korisno iskoristio

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.