Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za Biznis.rs o privrednom rastu, inflaciji i monetarnoj politici

Prvi signali usporavanja srpske privrede

IntervjuIzdvajamoMesečnik

13.11.2022 16:34 Autor: Redakcija Biznis.rs 10

Prvi signali usporavanja srpske privrede Prvi signali usporavanja srpske privrede
Iako je u drugom kvartalu ove godine privreda Srbije nastavila solidan rast, sada se već mogu očitavati prvi signali usporavanja. To se dešava jer... Prvi signali usporavanja srpske privrede

Iako je u drugom kvartalu ove godine privreda Srbije nastavila solidan rast, sada se već mogu očitavati prvi signali usporavanja. To se dešava jer svi faktori koji opredeljuju globalna i evropska kretanja privrede – rastući geopolitički rizici, visoka ubrzavajuća inflacija, kao i zatezanje monetarne politike, praktično oblikuju i kretanje privrede naše zemlje, kaže Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

On u intervjuu za Biznis.rs govori o međuzavisnosti srpske ekonomije i globalnih dešavanja, efektima monetarne politike na privredu, daljem kretanju inflacije i uticaju krize energenata tokom predstojeće zime na ekonomske rezultate u narednom periodu. Sa profesorom Ranđelovićem razgovarali smo i o mogućim koracima države kako bi pomogla i zaštitila domaće privrednike, kao i o tome zašto neselektivna pomoć svim građanima trenutno nije najbolja opcija.

Kako biste ocenili trenutno stanje domaće i globalne privrede, imajući u vidu celokupan splet okolnosti na svetskom nivou?

– Što se tiče globalne privrede, revidirane procene međunarodnih finansijskih institucija ukazuju da će stopa rasta u 2022. godini biti niža nego što je inicijalno planirano. MMF je procenio rast globalne privrede na nekih 3,2 odsto u 2022. godini, s tim što se za 2023. godinu očekuje dodatno usporavanje. Za nas je posebno relevantno kretanje privredne aktivnosti u državama Evrope, s obzirom na to da oko dve trećine domaćeg izvoza ide ka evropskim zemljama i da skoro dve trećine stranih direktnih investicija dolazi iz tih zemalja. Procene za evropske privrede su slične onima za globalnu – od drugog kvartala je došlo do usporavanja privrednog rasta i očekuje se da on bude niži nego što je inicijalno planirano, dok se za narednu godinu procenjuje da će neke evropske zemlje ući i u recesiju, odnosno da će imati realan pad privrede.

Na primer, za zemlje evrozone je procenjena stopa rasta za narednu godinu 0,5 odsto, pri čemu postoje veliki rizici da evrozona uđe i u recesiju. To je posledica nekoliko faktora: još od prošle godine traje negativan uticaj zbog problema sa lancima snabdevanja izazvanih pandemijom, što je uticalo i na privrednu aktivnost i na početak rasta inflacije već sredinom prošle godine u brojnim evropskim zemljama, da bi ove godine na to bilo dodato još nekoliko širih problema, pre svega onih povezanih sa ratom u Ukrajini. To je ostavilo negativne posledice na cene energenata i hrane, i time negativno uticalo na opšta privredna kretanja, doprinoseći istovremeno i rastu inflacije. To je koincidiralo sa trećom grupom faktora, a to je pooštravanje monetarne politike od strane velikih centralnih banaka (Fed, ECB, Banka Engleske) sa ciljem da se zaustavi rast inflacije koja je u svim ovim zemljama snažno porasla u ovoj godini. Zatezanje monetarne politike dovodi do rasta kamatnih stopa, što destimulativno deluje na investicije i potrošnju.

Saša Ranđelović / Foto: Petar Petrović

Pre dve godine, kada je počela zdravstvena kriza, izjavili ste da će oporavak privrede Srbije zavisiti između ostalog i od brzine oporavka naših najvećih ekonomskih partnera, pre svega u Evropskoj uniji i na Zapadnom Balkanu. Kakvo je vaše mišljenje sada, kada se zdravstvena kriza nije ni završila, a dešavaju se potpuno nove otežavajuće okolnosti u svetu?

– Svi faktori koji su opredelili globalna i evropska kretanja privrede, praktično oblikuju i kretanje privrede Srbije. Rastući geopolitički rizici, odnosno problemi na energetskom i tržištu hrane, kao i u lancima snabdevanja, zatim visoka inflacija, koja obezvređuje realne dohotke i samim tim smanjuje realnu kupovnu snagu stanovništva i privrede, te zatezanje monetarne politike, koja dovodi do opšteg rasta kamatnih stopa, predstavljaju faktore koji dominantno oblikuju i ekonomska kretanja u Srbiji. Osim toga, na kretanje srpske privrede u ovoj godini su dodatno značajno uticali problemi proizvodnje struje i potreba za velikim uvozom energenata, što sve negativno doprinosi rastu privrede. Dodatna otežavajuća okolnost je i suša koja je pogodila neke segmente poljoprivredne proizvodnje.

U drugom kvartalu privreda Srbije je nastavila solidan rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je desezonirano posmatrano rast u odnosu na prvi kvartal iznosio 1,2 procenta. Rast je u Srbiji, shodno tome, u prvoj polovini godine bio solidan, iako sporiji od proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope. Ipak uočavaju se i signali osetnijeg usporavanja sredinom godine, što možemo videti u segmentu industrijske proizvodnje i građevinarstva. Pad industrijske proizvodnje je prevashodno posledica pada tražnje, pre svega na evropskim tržištima, dok je na pad u sektoru građevinarstva uticao rast cena energenata i repromaterijala, ali i rast kamatnih stopa koji je već osetan na svetskim tržištima.

Srpska privreda je dosta usmerena ka zemljama Evropske unije i regiona. Kako će dešavanja na ovim tržištima uticati na pravac našeg razvoja?

– Imajući u vidu koliki deo izvoza Srbije ide ka zemljama Evropske unije, pre svih Nemačkoj, Austriji i Italiji, kao i da značajan deo izvoza ide ka zemljama regiona – Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, usporavanje privredne aktivnosti na tim tržištima, odnosno pad tražnje, će se neminovno odraziti i na naš izvoz.

S druge strane, kada se posmatraju tokovi investicija, strane direktne investicije iz evropskih zemalja čine oko dve trećine ukupnih stranih direktnih ulaganja u privredi Srbije. One bi padale verovatno autonomno usled rasta kamatnih stopa, odnosno zatezanja monetarne politike, ali dodatno produbljivanje krize – geopolitički rizici, politička pitanja koja se otvaraju u odnosima Srbije i evropskih zemalja, mogu taj pad dodatno da prodube. U prvih sedam meseci 2022. godine strane direktne investicije u Srbiji su iznosile oko 1,9 milijardi evra, što je za devet odsto manje u odnosu na isti period prošle godine, ali ipak predstavlja solidan rezultat. Sa protokom vremena, negativni efekti rasta kamatnih stopa i geopolitičkih rizika će verovatno biti sve vidljiviji i u segmentu priliva kapitala.

Narodna banka Srbije je, posle duže vremena, u aprilu počela sa povećanjem referentne kamatne stope, i to sedam meseci uzastopno. Stručnjaci tvrde da se može očekivati i dalji rast ključne kamate. Kako se ta kretanja odražavaju na privredu i šta očekujete u narednim mesecima? Koliko će monetarna politika centralnih banaka poput ECB i Feda uticati na uslove poslovanja u Srbiji?

– Odraziće se, pre svega, kroz rast kamatnih stopa na kredite privredi, stanovništvu i državi, što vidimo i na svetskom tržištu. Usled podizanja referentnih kamatnih stopa od strane centralnih banaka, i Narodna banka Srbije (NBS) podigla je referentnu kamatu u više navrata. ECB je sa podizanjem kamatnih stopa počela sredinom godine, a američki Fed još ranije, tako da će rast kamata sigurno dovesti do pada investicija globalno, odnosno do pada tokova kapitala.

Pri višim kamatnim stopama neki investicioni projekti prestaju da budu isplativi. To bi se moglo negativno odraziti i na priliv kapitala, odnosno priliv stranih direktnih investicija u Srbiji. Da li će biti dodatnog usporavanja po političkom osnovu, ostaje da vidimo.

Saša Ranđelović / Foto: Petar Petrović

Koliko je inflacija uticala na poslovanje domaćih privrednika i koliko procenjujete da bi mogla dalje da utiče?

– Do ubrzanja inflacije u Evropi, pa i kod nas, došlo je krajem prošle godine. Tada je rast cena bio podstaknut problemima sa lancima snabdevanja izazvanim pandemijom, ali čini se da ipak postoji više faktora koji dovode do toga da u velikom broju zemalja inflacija snažno poraste u prethodnom periodu. Jedna grupa faktora odnosi se na pomenute probleme sa lancima snabdevanja, ali to je uglavnom sada rešeno. Druga grupa se odnosi na geopolitičke rizike, odnosno snažan rast cena hrane i energenata izazvanih globalnom krizom. Treću grupu faktora čine faktori na strani tražnje. Snažna monetarna ekspanzija u SAD i Evropi u prethodnih 13 godina uticala je na pad kamatnih stopa, što je dovelo do snažnog rasta kreditne aktivnosti, potrošnje i investicije. S druge strane, u periodu pandemije, većina država je realizovala velike pakete fiskalnih stimulansa. Simultana ekspanzija monetarne i fiskalne politike uticali su na osetno povećanje agregatne tražnje, što takođe predstavlja bitan uzrok rasta inflacije.

Inflacija generalno, pa i u našoj zemlji, negativno utiče na rast privrede, jer dovodi do rasta neizvesnosti i pada realnih dohodaka, što se negativno odražava na investicije i potrošnju.

Kada očekujete da bi moglo da dođe do stabilizacija cena i tržišta?

– Ukoliko ne bi došlo do veće eskalacije geopolitičkih rizika, odnosno do većih promena cena na tržištu energenata i hrane, moglo bi se desiti da inflacija u Srbiji dostigne pik negde oko nove godine i da potom krene da opada. To bi se moglo desiti, između ostalog, i zbog toga što ćemo sledeće godine imati efekat visoke baze. Mi smo već početkom ove godine imali osetan rast inflacije, tako da ćemo se početkom sledeće u januaru porediti sa cenama koje su već počele da rastu. Ukoliko pak dođe do daljih poremećaja na tržištu energenata, hrane i do snažnog rasta cena na globalnim tržištima, onda možda do usporavanja inflacije dođe i kasnije. U svakom slučaju, možemo očekivati da će inflacija i u ovoj godini iznositi oko 15 odsto i svakako se naredne godine neće vratiti u okvire ciljanog koridora, već će i dalje biti relativno visoka, ali verovatno nešto manja nego ove godine.

Kriza energenata trese celu Evropu, tokom predstojeće zime očekuje se manjak gasa, nafte, struje… Koliko bi eventualne restrikcije električne energije i nedostatak pojedinih energenata uticale na srpsku privredu?

– Taj faktor, u vezi sa zimom i energetskom krizom, izvesno će se ispoljiti na neki način. Ukoliko bude naročito većih restrikcija preduzeća neće moći da posluju kako treba. To će se odraziti na proizvodnju i kretanje privredne aktivnosti. S druge strane, ako se to ne bi dogodilo, izvesno je da će biti neophodan uvoz struje u većim količinama, što će se opet odraziti na rast privrede, jer rast uvoza negativno utiče na ukupan rast BDP-a.

Postoje li neki koraci koje bi naša država trebalo i koje bi mogla da preduzme kako bi pomogla ili zaštitila domaće privrednike od negativnog uticaja krize iz inostranstva?

– Problem je što se nalazimo u uslovima stagflacije, odnosno usporenog privrednog rasta i visoke inflacije. U toj situaciji bilo kakvu meru da sprovedete iz fiskalne i monetarne sfere povoljno će uticati na jedan, a negativno na drugi aspekt. Dakle, kada bi država išla u monetarnu i fiskalnu ekspanziju, to bi doprinelo daljem rastu inflacije, a možda bi delimično usporilo negativni efekat na privrednu aktivnost. S druge strane, ako se nastavi sa zatezanjem monetarne politike, to bi dovelo do postepenog obaranja inflacije, ali bi produbilo negativne pritiske na privrednu aktivnost. Verovatno da u uslovima tako specifičnih kriza kao što je ova, jeste opravdano prvo tretirati urgentniji problem, a to je inflacija. To znači da bi verovatno bilo opravdano nastaviti sa zatezanjem monetarne politike, odnosno povećanjem restriktivnosti, i da bi trebalo osetnije oboriti fiskalni deficit i smanjiti pritisak sa fiskalne strane na tražnju i rast cena. S druge strane, u održivi fiskalni okvir bi trebalo uključiti i programe ciljane podrške građanima i privredi koji su najviše pogođeni rastom cena hrane i energenata.

Autor: Tanja Kovačević

Tekst je objavljen u novembarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs

  • IVAN

    13.11.2022 #1 Author

    Srpska privreda je odavno usporena

    Odgovori

  • VANJA

    13.11.2022 #2 Author

    Globalna privreda ce biti u padu!

    Odgovori

  • Ika

    13.11.2022 #3 Author

    Sve je to očekivano, dolazi polako do usporavanja.

    Odgovori

  • Boba3

    13.11.2022 #4 Author

    Kako je na svetskom nivou, tako je i kod nas…

    Odgovori

  • Dzebac

    13.11.2022 #5 Author

    Svi signali su tu, posle povećanja ide usporavanje.

    Odgovori

  • VILENJAK

    13.11.2022 #6 Author

    Očekivano!

    Odgovori

  • CUPKA

    13.11.2022 #7 Author

    Na privredu su znatno uticalo i problemi u proizvodnji struje i veliki uvoz istih. Oporavicemo se.

    Odgovori

  • Bella

    13.11.2022 #8 Author

    Smatram da je najbolje slusati strucnjake znaju vise od nas .

    Odgovori

  • LIMUN ŽUT

    14.11.2022 #9 Author

    Ako budemo čekali da svako iznese svoje subjektivno mišljenje i time se vodimi male su verovatnoće da će išta krenuti na bolje.

    Odgovori

  • BOJANA

    15.11.2022 #10 Author

    S obzirom na situaciju u svetu, za očekivati je.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *