Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan, za Biznis.rs o planovima i prioritetima za Srbiju i region

Povećavamo učešće u sektorima energetike i zaštite životne sredine u Srbiji

BankeInfrastrukturaIntervjuIzdvajamoMesečnik

15.1.2023 16:49 Autor: Marko Andrejić 16

Povećavamo učešće u sektorima energetike i zaštite životne sredine u Srbiji Povećavamo učešće u sektorima energetike i zaštite životne sredine u Srbiji
U okviru novog ogranka Evropske investicione banke posvećenog aktivnostima van Evropske unije – EIB Global – planiramo da proširimo podršku za obnovljive izvore energije,... Povećavamo učešće u sektorima energetike i zaštite životne sredine u Srbiji

U okviru novog ogranka Evropske investicione banke posvećenog aktivnostima van Evropske unije – EIB Global – planiramo da proširimo podršku za obnovljive izvore energije, digitalne i klimatske projekte. Nastavićemo i da podržavamo vitalnu transportnu mrežu, obrazovnu i zdravstvenu infrastrukturu, kao i razvoj privatnog sektora. U skladu sa ambicijama regiona za pristupanje Evropskoj uniji, pružamo podršku za usklađivanje sa standardima EU i reforme u različitim sektorima.

Ovako planove EIB i ključne prioritete za Srbiju i Zapadni Balkan u narednom periodu objašnjava Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan. U razgovoru za Biznis.rs on ocenjuje da ceo region može još više da napreduje zahvaljujući jakim ekonomskim vezama sa EU, koja je glavni trgovinski partner Zapadnog Balkana.

– Priliv direktnih stranih investicija je takođe bio visok sa oko šest odsto BDP-a u proseku između 2015. i 2021. godine, sa ukupnom vrednošću od 72 milijarde evra na kraju 2021. godine, od čega je 60 odsto poticalo iz zemalja EU.

Ekonomski odnosi sa EU pomogli su regionu da napreduje sa inovacijama, praksama upravljanja i transferom tehnologija. Pošto je region takođe svedok strukturne transformacije ključnih industrijskih sektora, poput automobilske industrije, njegov ekonomski uspeh i dalje je povezan sa integracijom firmi u globalne lance vrednosti. Da bi ostao konkurentan, napredak u modelu globalnih lanaca vrednosti, ulaganje u digitalnu infrastrukturu i ubrzavanje digitalne transformacije biće od ključnog značaja. Ovo takođe znači snažan fokus na veštine i razvoj ljudskih resursa. Za privlačenje stranih direktnih investicija potrebno je nastaviti sa strukturnim reformama kroz proces proširenja EU.

Evropska investiciona banka je od sredine 2002. godine odobrila Republici Srbiji pet Apeks kredita za mala i srednja preduzeća, preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, prioritetne projekte, preduzetnike i lokalne samouprave u ukupnom iznosu od 1.065 miliona evra. Kako ocenjujete efekte ovih investicija?

– Ovaj projekat vidimo kao važnu prekretnicu u saradnji EIB-a sa Narodnom bankom Srbije, koja je koordinirala raspodelu ovih sredstava privatnom sektoru i lokalnim samoupravama. Finansiranjem je podržano 1.026 projekata širom Srbije, uglavnom u sektoru proizvodnje, trgovine na veliko i malo, kao i poljoprivrednom sektoru. Ove investicije doprinele su otvaranju 9.600 novih radnih mesta, uključujući 367 za zapošljavanje mladih.

Alessandro Bragonzi / Foto: EIB

Pored ovih kredita, EIB Global je nastavila da pruža pristupačno finansiranje za mala i srednja preduzeća u Srbiji kroz kreditne linije dostupne kod lokalnih komercijalnih banaka. Do danas smo uložili 2,5 milijardi evra u male biznise širom zemlje, što je pomoglo da se održi oko 300.000 radnih mesta. Ove godine EIB Global je zvanično pokrenuo kreditnu liniju od 30 miliona evra sa UniCredit Srbija za podršku zapošljavanju i stručnom usavršavanju ljudi iz osetljivih društvenih grupa. Ova sredstva će podržati srpske kompanije posvećene stvaranju dugoročnih prilika za zapošljavanje i preduzetništvo za žene, mlade i segmente stanovništva koji se suočavaju sa većim preprekama na tržištu rada.

Takođe, EIB Global podržava program oporavka i razvoja Srbije kreditom od 200 miliona evra potpisanim sa Fondom za razvoj Republike Srbije. Sredstva su dostupna širokom spektru kompanija za različite namene kao što su nabavka opreme, digitalizacija, građevinski radovi, rekonstrukcija, održavanje objekata ili proširenje skladišnih kapaciteta.

Koji su trenutno najveći projekti EIB u Srbiji, pre svega infrastrukturni?

– Evropska investiciona banka je jedan od najvećih finansijera transportnih projekata u regionu. Do sada smo obezbedili 2,3 milijarde evra za transportnu mrežu Srbije, doprinoseći izgradnji modernih, bezbednijih puteva, železničkih deonica, mostova, obilaznica. Naša podrška ovom sektoru počela je davne 1978. godine izgradnjom transjugoslovenskog auto-puta. Naš najambiciozniji projekat u Srbiji do ove godine bila je izgradnja auto-puta na Koridoru 10, vrednog 579 miliona evra, koji je vratio Srbiju na evropsku tranzitnu mapu i unapredio veze između Srbije, Bugarske i Severne Makedonije.

Kada su planovi u pitanju, jedan od najvećih projekata koji smo odobrili za finansiranje od 1,1 milijarde evra je izgradnja pruge na Koridoru X u Srbiji. Ovaj projekat podrazumeva modernizaciju oko 230 km pruga u brzu železničku mrežu između Beograda i Niša. Investicije na ovom železničkom koridoru će dovesti do modernizacije vitalne veze između EU i Zapadnog Balkana, a to je vodeći projekat u okviru Ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije i njene strategije Global Gateway.

U skladu sa našim klimatskim ambicijama, drugi transportni projekti koje trenutno realizujemo uključuju održive oblike mobilnosti, kao što je unapređenje plovnog puta duž reka Save i Dunava. Rečni transport je jedan od energetski najefikasnijih vidova prevoza robe i ljudi, od velikog značaja za multimodalne transportne veze. EIB Global finansira ovaj projekat, koji obuhvata sanaciju luka i brodskih prevodnica Đerdap 1 i 2, sa 100 miliona evra. Rekonstrukcija navigacione brane Đerdap 1 je već završena, čime je povećana pouzdanost, efikasnost i brzina rada za 30 odsto. Planirano je da EIB Global finansira dodatnih 31 milion evra u okviru projekta koji će unaprediti plovidbu, bezbednost i efikasnost rečnog saobraćaja.

Investicije od 250 miliona evra u zdravstveni sistem

– Pored saobraćajne infrastrukture, finansiramo i rekonstrukciju kliničkih centara u Srbiji. EIB je do danas uložila 250 miliona evra u zdravstveni sistem, doprinoseći tako rehabilitaciji 20 bolnica i kliničkih centara u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, što je pomoglo da se zdravstvene usluge poboljšaju za više od tri miliona ljudi.

Takođe, EIB je obezbedila 200 miliona evra za sektor istraživanja i razvoja u Srbiji, što je omogućilo rehabilitaciju univerziteta, naučnih centara i laboratorija, kao i izgradnju naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Šta očekujete od nove Vlade Srbije, koja je nedavno formirana? Da li mislite da će biti značajnih promena u ekonomskoj politici?

– Očekujemo da ćemo nastaviti uspešnu saradnju i podržati vladu u finansiranju ključnih infrastrukturnih projekata. Vidimo da se fokus pomera ka energetskom sektoru u kontekstu aktuelne krize izazvane ratom u Ukrajini, na isti način kao što je pandemija Covid-19 u protekle dve godine usmerila investicije u zdravstveni sektor.

Upravo tako, premijerka Ana Brnabić je najavila da će u fokusu nove Vlade Srbije biti energetika. Kako EIB može da podrži Srbiju u ovoj borbi protiv energetskih izazova?

– U skladu sa odlučnošću zemalja u regionu da ubrzaju dekarbonizaciju svog energetskog miksa, EIB Global je izrazio snažnu podršku ovom procesu koji zahteva značajna ulaganja u projekte obnovljive energije, proširenje električne mreže, fleksibilnije administrativne procedure za pokretanje novih projekata i bolju međuregionalnu trgovinu energijom. Na Samitu Berlinskog procesa lideri u regionu su se obavezali da će raditi na energetskoj bezbednosti i zelenoj tranziciji na Zapadnom Balkanu, što bi trebalo da približi nacionalna energetska tržišta standardima EU.

U okviru našeg namenskog ogranka EIB Global, banka je povećala podršku za pripremu energetski efikasnih i obnovljivih energetskih projekata. U tu svrhu već je obezbedila osam miliona evra bespovratnih sredstava u 2022. godini za podršku pripremi novih projekata širom regiona koji će doprineti energetskoj efikasnosti. Takođe, spremni smo da podržimo nedavno najavljeni paket energetske podrške Evropske komisije za Zapadni Balkan u iznosu od milijardu evra za rešavanje kratkoročnih i srednjoročnih energetskih potreba i pokretanje investicija za dugoročni oporavak.

Takođe, učestvujemo u inicijativi za regione koji se oslanjaju na ugalj na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, koja pomaže zemljama da pređu sa uglja na ekonomiju bez ugljenika. Učestvujemo i u implementaciji projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji”, koji podržava uvođenje energetski efikasnih praksi i projekata zaštite životne sredine. Da bismo ubrzali zelenu transformaciju privatnog sektora, razvijamo inovativne finansijske instrumente, kao što su kreditne linije sa klimatskom komponentom za projekte energetske efikasnosti i garancijski instrumenti za investicije koje sprovodi privatni sektor.

Pored energetike, glavni izazov će biti obuzdavanje inflacije. Narodna banka Srbije nastavlja da povećava referentnu kamatnu stopu, a privrednici su već zabrinuti zbog velikog povećanja cena. Kada možemo očekivati stabilizaciju cena i tržišta, a do kada bi moglo da se nastavi povećanje kamatnih stopa centralnih banaka (NBS, Evropska centralna banka)?

– Tokom 2022. godine inflacija je postala izvor zabrinutosti u velikom broju zemalja, a Srbija nije izuzetak. Godišnja inflacija je u oktobru 2022. premašila 11 odsto u EU i 15 odsto u Srbiji, što je do pre nekoliko meseci bilo prosto nezamislivo. Nedavno povećanje stope inflacije širom regiona je uglavnom uzrokovano porastom cena energije i hrane, u skladu sa globalnim trendovima, i trenutno se očekuje da se vrati na normalne nivoe počevši od 2024. (očekuje se na 3,6 odsto u 2024, MMF oktobar 2022. Svetski ekonomski pregled).

Dobra vest je da u nekim zemljama monetarna politika radi svoj posao: inflacija u SAD je počela da jenjava tokom leta, iako u EU i Srbiji to još uvek nije slučaj. Cene gasa – koje su i dalje veoma visoke u poređenju sa dugoročnim prosecima – trenutno su stabilizovane i na nižim nivoima u odnosu na vrhunac koji je zabeležen u avgustu ove godine. Centralne banke igraju važnu ulogu u kontroli inflacije, ali je jasno da će biti u velikoj meri vođena cenama energije. Dakle, zavisiće od geopolitičkih događaja.

Finansijska tržišta očekuju da će se vrhunac kamatnih stopa materijalizovati već na proleće 2023. godine u SAD, a u junu/septembru za evrozonu i čini se da je ovo razumna pretpostavka. Centralne banke imaju instrumente za suzbijanje inflacije, ali to može štetno uticati na ekonomski rast.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u novogodišnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs

Tagovi
BANKE
  • LIMUN ŽUT

    15.1.2023 #1 Author

    Prema rečima ovog šarmantnog gospodina ovo bi trebalo da je pametna inicijativa te očekujemo da taj isti boljitak dopre do svih nas.

    Odgovori

  • VANJA

    15.1.2023 #3 Author

    Dobro su se setili!

    Odgovori

  • JANA

    15.1.2023 #4 Author

    Krenuli su bolji dani ,nadajmo se

    Odgovori

  • Gaga45

    15.1.2023 #5 Author

    Setili su se napokon

    Odgovori

  • VILENJAK

    15.1.2023 #6 Author

    Nadam se da neće ostati samo na pričama…

    Odgovori

  • LUKA

    15.1.2023 #7 Author

    Ide ka boljem

    Odgovori

  • CUPKA

    15.1.2023 #8 Author

    Dobro je da su se setili, bolnice su u uzasnom stanju

    Odgovori

  • VOJKAN

    16.1.2023 #9 Author

    Sve što je za dobrobit zaštite životne sredine treba podržati

    Odgovori

  • BRANA19

    16.1.2023 #10 Author

    Valjda ce nesto da krene na bolje sada..

    Odgovori

  • BOJANA

    16.1.2023 #11 Author

    Nadamo se da će biti bolje.

    Odgovori

  • N.N.

    18.1.2023 #13 Author

    Napokon su se setili.

    Odgovori

  • DASHA

    18.10.2023 #15 Author

    Super

    Odgovori

  • SANJA91

    25.5.2024 #16 Author

    Investiranje u energetski sektor i zaštitu životne sredine ima presudan uticaj u održivom poslovanju.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...