UNDP podržao 100 klimatskih projekata u Srbiji, poziva kompanije da se uključe

Srbija se sa ostalim zemljama regiona nalazi vrlo blizu da premaši granicu povećanja prosečne temperature od 1,5 odsto u odnosu na predindustrijsko doba, zbog čega su neophodna dodatna privatna ulaganja na smanjenju globalnog zagrevanja i efekata staklene bašte.

To je izjavio specijalista za održivi razvoj u UNDP Žarko Petrović na predstavljanju ESG izveštaja Nelt Grupe, pozivajući kompanije da se projektima uključe u proces za smanjenje CO2 i usporavanje klimatskih promena.   

„Mislim da je malo verovatno da ćemo uspeti da se prilagodimo na izazove promene klime i zagađenja zemljišta, vode i vazduha koji trenutno dominiraju čitavim svetom – pa i Srbijom – bez privatnog sektora, bez privatnog novca i bez te svesti koja se razvija kroz partnerstva i akcije kompanija„, ocenio je Petrović.

Prema njegovim rečima, nije moguće da budžet, međunarodni grantovi ili krediti međunarodnih finansijskih institucija finansiraju sve ono što je trenutno gorući problem u svetu.

„Bez te promene koja dolazi sa privatnim sektorom nije moguće da imamo održivu planetu. Uskoro dolazimo do nekih kritičnih tačaka u pogledu toga koliko se planeta zagreva i nemamo jasan put ka ograničenju povećanja temperature na planeti od 1,5 odsto u odnosu na  predindutrijski nivo. Naš region je već blizu toj prvoj granici koja je definisana i bez ovakvih inicijativa i privatnog sektora neće biti moguće sprečiti prekoračenje”, kazao je Petrović.

UNDP pokušava da to promeni i iz svih inicijativa koje su do sada sprovedene uspešno je sa sedam miliona dolara novca od grantova mobilisano 56 miliona dolara privatnih sredstava za projekte koji pomažu održivost, smanjuju upotrebu energije i smanjuju zagađenje.

„To je kap u moru, ali ta kapljica je za Srbiju veoma važna i pokazuje da postoji zainteresovanost privatnog sektora, javnog sektora i civilnog sektora. Ipak, učinak privatnog novca je najveći. Nadam se da će država, ali i javni izvori sredstava, tu zainteresovanost iskoristiti na najbolji način i plasirati zeleni novac u privatni sektor po što je moguće povoljnijim uslovima“, kaže Petrović.

Da bi se desio taj prelaz ka zelenoj transformaciji potrebne su regulative, jednako ujednačena primena propisa i zakona, podzakonskih akata i podsticaji koje kompanije moraju da imaju.

„To je nešto što mora da dođe iz javnih sredstava kroz grantove, garancije, povoljne kredite i efikasno tržište kapitala, što će nadam se da zaživi i kod nas„, smatra Petrović.

Prema njegovim rečima, 90 odsto novca koje međunarodne finansijske institucije i razvojne banke plasiraju na tržišta EU i van njih ide u programe mitigacije, odnosno u projekte čiji je cilj ograničavanje porasta temperature. Svega 10 odsto ide u adaptaciju na prilagođavanje na klimatske promene što je očigledno i vrlo dramatično malo jer su neke promene već nastupile, neke neminovno nastupaju i neće biti moguće prilagoditi se bez koncentrisane i finansirane aktivnosti u tom pravcu.

„Program adaptacije na klimatske promene Srbije do 2100. godine u slučaju najgorih scenarija predviđa gubitak od čak 17 odsto BDP-a. To je dramatična stvar koje moramo da budemo svesni. Novac će svakako otići, samo je pitanje gde“, upozorio je Petrović.

On je istakao da je privatni sektor sproveo jako mnogo dobrih projekata, a UNDP je podržao više od 100 projekata putem tehničke pomoći i finansiranja.

Petrović je pozvao kompanije sa dobrim idejama da se prijave, a UNDP svakako može da pomogne da se one razviju do implementabilnog nivoa koji može da zavredi pažnju banaka i finansijera za njihove povoljne kreditne linije kojih ima čak i u Srbiji, a trebalo bi da ih bude još.

UNDP je u Nelt Grupi tehnički i finansijski pomogao novi inovativni sistem za korišćenje toplotne i rashladne energije koji se bazira na korišćenju geotermalne energije umesto fosilnih goriva i na taj način je planirana ušteda 50.000 tona CO2 tokom životnog ciklusa investicije.