Bečki institut: Važno unaprediti kvalitet stranih direktnih investicija u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi

Investicioni ambijent u poslednjih nekoliko godina oblikovan je geopolitičkim tenzijama, fragmentacijom trgovine i intenziviranjem takmičenja u industrijskoj politici. Multinacionalne kompanije sve više prioritizuju kratkoročno upravljanje rizicima nauštrb dugoročne strategije, posebno u sektorima osetljivim na nacionalnu bezbednost i rekonfiguraciju lanaca snabdevanja.

Ni region centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) nije izuzetak, a u nekim aspektima prošao je i lošije od globalnog proseka. Preliminarni podaci pokazuju da su prilivi stranih direktnih investicija (SDI) u region prošle godine opali za oko 25 odsto, opterećeni visokim cenama energenata, tekućim sukobima i rastućim trgovinskim barijerama, navodi Robert Stehrer, naučni direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw), u svojoj analizi.

Dugoročni trendovi SDI ukazuju na strukturnu promenu, naročito u EU-CEE, uzrokovanu nizom faktora: rastom troškova rada praćenim zategnutošću na tržištu rada usled demografskih kretanja, kao i gašenjem modela „produžene radne klupe“. Pored toga, poverenje investitora ozbiljno je narušeno rastom neizvesnosti, a najave investicija u nova postrojenja (greenfield investicije) – ključni pokazatelj autentičnih produktivnih ulaganja – beleže značajno slabljenje u većini zemalja regiona, što je posebno zabrinjavajuće za dugoročne izglede rasta.

„Ovo produbljuje strukturni izazov: zemljama CESEE regiona potreban je novi model rasta. Iako ima naznaka strukturnih promena, region je i dalje orijentisan ka delatnostima zasnovanim na niskim troškovima i montažnim aktivnostima u globalnim lancima vrednosti, a preduzeća se još uvek ne pomeraju ka višim karikama u lancu vrednosti na način koji bi organski rađao međunarodno konkurentne multinacionalne kompanije. Narativi o nearšoringu, digitalnoj i zelenoj tranziciji nude prilike na srednji rok, ali njihovo korišćenje zahteva održane napore politike u oblasti konkurentnosti, upravljanja i veština“, ističe Stehrer..

Ovi izazovi delimično se ogledaju u ukupnim obrascima investiranja. Prema nedavno objavljenom Investicionom istraživanju EIB za 2025. godinu, preduzeća iz CESEE regiona usmerila su 28 odsto investicija u nematerijalna sredstva poput istraživanja i razvoja, obuke i softvera – nepromenjeno u odnosu na 2024. i ispod proseka EU od 35 odsto.

Inovaciona aktivnost je ipak snažna: 34 odsto preduzeća iz CESEE izveštava o inoviranju, što je grubo u ravni sa prosekom EU od 32 odsto. Svest o rizicima klimatske tranzicije takođe raste: 45 odsto kompanija u CESEE regionu navodi ovu temu, u porastu sa 40 odsto iz prethodne godine i iznad proseka EU od 36 odsto, mada ih manje smatra klimatsku tranziciju prilikom (svega 15 odsto, naspram 27 odsto u proseku EU).

U praksi, međutim, 91 odsto preduzeća u CESEE regiona preduzelo je korake za smanjenje emisija gasova staklene bašte, što je na nivou EU proseka.

Najizraženiji jaz leži u digitalnoj adopciji: dok više od polovine preduzeća u EU koristi više naprednih digitalnih tehnologija, isti je slučaj sa svega 44 odsto preduzeća u CESEE regionu; pritom, stopa usvajanja generativne veštačke inteligencije iznosi 31 odsto nasuprot 37 odsto u EU.

Kvalitetni prilivi stranih direktnih investicija – oni usmereni na transfer tehnologije i znanja, unapređenje i obuku veština, integraciju u segmente globalnih lanaca vrednosti sa višom dodatnom vrednošću, kao i prelivanje efekata istraživanja, razvoja i inovacija – ključni su u nastojanju da se ove razlike premoste.

„Relativno nova pojava koja zaslužuje pažnju su intra-CESEE investicije koje rastu, iako ostaju skromne u poređenju sa tokovima iz Zapadne Evrope i, sve više – Azije. Jezgro preduzeća iz Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke (Višegradska četvorka) i Slovenije, posebno u bankarskom, energetskom, maloprodajnom i telekomunikacionom sektoru, širi se po Jugoistočnoj Evropi i Zapadnom Balkanu, često putem filijala u stranom vlasništvu“, naglašava naučni direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw).

Većina zemalja EU-CEE beleži rast odliva investicija od 2019. godine, a strukturni uslovi za dalju ekspanziju postoje: rastuće plate u naprednijim zemljama CESEE regiona stvaraju prirodan pritisak prema jeftinijim susedima, trgovinske veze se produbljuju, a institucije na Zapadnom Balkanu se unapređuju. Ipak, nedostaci u podacima i dominacija zapadnog i kineskog kapitala čine da intra-CESEE strane direktne investicije uglavnom ostaju ispod radara.