Raste interesovanje za kredite sa fiksnom kamatom

Centralne banke koje su verovale u ‘tranzicionu’ prirodu inflacije počele su nešto kasnije da podižu referentne kamatne stope, dok su druge snažno reagovale preduzimajući restriktivne mere već nakon prvog znaka strmog rasta cena. Danas je konsenzus da će se trend inflacije nastaviti duže vreme i centralne banke su mnogo više fokusirane na njeno obuzdavanje, kako ne bi postala i ostala ukorenjena kao nova normalnost u svesti i ponašanju i potrošača i kompanija. Čini se da se u tim naporima bankari centralnih banaka za sada ne obaziru mnogo na potencijalnu recesiju koja može biti izazvana usporavanjem ekonomija zbog visokih kamatnih stopa, ali je ponovo opšti konsenzus da je kratkotrajna recesija prihvatljivija nego visoke stope inflacije koje mogu da potraju duže vreme.

Naravno, centralne banke će očekivano biti pažljive kako ne bi podizale kamatne stope više nego što je potrebno, ali će ocena dinamike i nivoa podizanja biti veoma zahtevan zadatak u trenutnim ekonomsko-geopolitičkim okolnostima.

Ovako Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste banke, ocenjuje dosadašnje poteze centralnih banaka koje se već nekoliko meseci bore sa rastućom inflacijom povećavanjem svojih referentnih kamatnih stopa. U intervjuu za Biznis.rs ona govori i o uticaju zatezanja monetarne politike na poslovanje bankarskog sektora, očekivanom kretanju inflacije u narednom periodu, saradnji finansijskog i realnog sektora i nastavku konsolidacije srpskog bankarskog tržišta.

– U našoj zemlji je zaoštravanje monetarne politike krenulo pravovremeno, ali nešto sporijim tempom u odnosu na ostale zemlje u regionu imajući u vidu prirodu inflacionih očekivanja, lokalne tržišne specifičnosti i uticaj kanala dinarskih kamatnih stopa u transmisionom mehanizmu monetarne politike. Narodna banka Srbije je prvi put povećala referentnu kamatnu stopu u aprilu, nakon čega se monetarno zatezanje nastavilo iz meseca u mesec, tako da ona trenutno iznosi četiri odsto. Podizanje referentne kamatne stope dovelo je do rasta belibor stopa, što je rezultiralo poskupljenjem dinarskih kredita za stanovništvo i privredu. Pored Narodne banke Srbije, nama izuzetno važna Evropska centralna banka je nakon 11 godina povećala kamatne stope, za sada kumulativno za 125 baznih poena, u cilju suzbijanja inflatornih pritisaka u evrozoni. To povećanje je dovelo do rasta euribor stopa koje su nakon jako dugog perioda postale pozitivne, što je u slučaju našeg tržišta dovelo do povećanja kamatnih stopa na sve devizne i devizno indeksirane kredite.

Kako se zatezanje monetarne politike odrazilo na interesovanje građana i privrede za nove kredite?

– Imajući u vidu trenutna tržišna i geopolitička kretanja, kao i strukturu inflatornih pritisaka, očekivanja su da će se rast tržišnih kamatnih stopa nastaviti i u narednom periodu nevezano za očekivane globalne recesione tendencije. Iako do sada nije bilo primetno značajnije usporavanje tražnje za novim kreditima od strane stanovništva i privrede, efekti dosadašnjeg rasta kamatnih stopa, očekivana dodatna zatezanja centralnih banaka i okruženje u kome je inflacija na višim nivoima svakako će imati uticaj na buduće kreditiranje, tražnju i sam kapacitet klijenata da se zadužuju.

Kada govorimo o stambenim kreditima koji najviše interesuju građane, na globalnom nivou, prevashodno na tržištima SAD i Velike Britanije, u mesecima za nama je već primetno značajno usporavanje tražnje usled rasta kamatnih stopa i povećane ekonomske neizvesnosti. S druge strane, takav trend nismo zabeležili u našoj banci, ali ono što je primetno jeste da interesovanje za stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom značajno raste od početka ove godine, To je sasvim očekivano, jer ona podrazumeva da klijent tokom celog perioda otplate kredita ima istu visinu anuiteta.

Koliko još očekujete da bi mogle da rastu ključne kamate i kada bi moglo da dođe do stabilizacije cena i tržišta, odnosno do vraćanja inflacije u prihvatljive okvire?

– Prema očekivanjima naših analitičara, reklo bi se da je većina centralnih banaka prešla između pola i dve trećine puta kod podizanja glavnih kamatnih stopa. Za sada se vrhunci stopa inflacije ne vide jasno i dodatna neizvesnost izazvana očekivanjem najviših vrednosti može dovesti do još agresivnijeg zatezanja. Ipak, sadašnji konsenzus je da bi inflatorna očitavanja mogla zaista dostići vrh do kraja ove godine, ali bi u tom slučaju postepeno smanjivanje moglo obeležiti celu 2023. godinu, pa čak i veći deo 2024. Zatim bi krajem 2024. godine došlo do povratka u ciljane raspone.

Poslednje dve godine prolazimo kroz nekoliko uzastopnih kriza – od pandemije korona virusa do sukoba u Ukrajini koji je doneo poremećaje na globalnim tržištima energenata i hrane. Kako je finansijski sektor prošao kroz ovaj period?

– Upravo zbog Covid-19 pandemije, svi učesnici u ekonomiji su stekli raznovrsna iskustva u prevazilaženju nametnutih poslovnih i životnih uslova i ograničenja. Možemo reći da su uz pomoć stimulativnih mera država, privreda i građani, ali i banke prevazišli krizu. Naravno, postoje ožiljci u vidu oslabljenih finansijskih pozicija i još uvek nedovoljno oporavljenih kanala snabdevanja, ali se vide i dobre strane, kao što je, na primer, digitalizacija. Ono što je ove zime pred nama je drugačiji izazov sa prizvukom oružanog sukoba koji sam po sebi stvara nesigurnost kod svih. Dominantni aspekti tih izazova su energija, inflacija i hrana.

Sigurno je da će vlade ponovo preduzeti mere kako bi zaštitile svoje ekonomije i već smo svedoci pokušaja ublažavanja cenovnog šoka, kako za privredu, tako i za stanovništvo. Neki privredni subjekti, nažalost, već nagoveštavaju smanjenje ili čak i potpunu obustavu proizvodnje zbog nerentabilnosti poslovanja uz izuzetno visoke troškove energije. S druge strane, domaćinstva pokušavaju da se naviknu na nove cene dok se vode diskusije o „realnom nivou“ i pojedinačnoj percepciji inflacije, te menjaju neke potrošačke navike ili biraju povoljnije brendove za svoje potrošačke korpe. Stvarnost je ipak takva da će više cene ostati prisutne najverovatnije duže vreme, te da će opadanje inflacije biti dugotrajno i postepeno. Na kraju, banke će verovatno postati opreznije u kreditnoj aktivnosti i, poučene iskustvima iz pandemije, angažovati se oko sagledavanja reprograma kreditnih aranžmana.

Koliko su srpske banke bile spremne za ove neočekivane krizne situacije? Koliko se bankarstvo promenilo u novim okolnostima i koji su trenutno glavni izazovi na srpskom bankarskom tržištu?

– Poslovno okruženje je danas suočeno sa više izazova koji se prepliću i koji potiču sa globalnih tržišta, poput rusko-ukrajinskog sukoba i povezane energetske krize, a zatim i visoke inflacije koja je uslovila pooštravanje monetarnih uslova najvećih centralnih banaka kroz rast kamatnih stopa i smanjenje novčane mase. U tom kontekstu, počevši od aprila Narodna banka Srbije je tokom sedam uzastopnih meseci ove godine povećavala referentnu kamatnu stopu i nakon višegodišnjeg perioda monetarne politike obilja jeftinog novca (gde je, na primer, euribor stopa imala negativnu vrednost) prilagođavanje ekonomije i banaka na izmenjene monetarne uslove je upravo najveća promena sa kojom se suočavamo. Rast kamatnih stopa je već doveo do poskupljenja kredita, ali i do povećanja isplativosti štednje, dok je bankama vratio u fokus upravljanje tržišnim rizicima i kamatnim rizikom u svojim bilansima.

Rast cena svetskih energenata i opšta inflacija, kao i visoka verovatnoća recesije u zoni evra, nose sa sobom dodatne rizike za našu ekonomiju. Priliv stranih direktnih investicija je i dalje na izuzetnom nivou, stopa rasta bruto domaćeg proizvoda iznosi zadovoljavajućih 4,1 odsto, ali sa očekivanim trendom usporavanja, dok je deficit tekućeg računa platnog bilansa prvi reagovao na izmenjene okolnosti i već od početka godine ima negativan razvoj. Imajući navedeno u vidu, kao i iskustva iz krize prouzrokovane pandemijom virusa Covid-19, danas nastojimo da kreiramo dodatne rezerve u svojim troškovima rizika za potencijalne negativne efekte narednih godina, a treba svakako istaći i da su iznosi kapitala i likvidnosti u bankarskom sektoru i dalje na visokom nivou.

Bankarski sektor je već tokom prvih meseci pandemije isticao da je najviše zabrinut zbog eventualnog pada privredne aktivnosti i mogućeg ponovnog gomilanja nenaplativih kredita, što bi usporilo kreditiranje privrede. S druge strane, mnogi privrednici i dalje ističu nedovoljnu dostupnost izvora finansiranja i podsećaju na problem sa likvidnošću. Kako ocenjujete trenutnu saradnju finansijskog i realnog sektora i u kom pravcu bi mogla da se kreće u narednom periodu?

– U ovako kompleksnom okruženju, sa prisutnim izazovima na makroekonomskom i geopolitičkom planu, kao i negativnom daljem sentimentu pravca razvoja ekonomije, bankarski sektor je uspeo da zadrži svoju glavnu funkciju i da nastavi sa kreditiranjem čiji rast iznosi preko 12 odsto međugodišnje, od čega je najveći iznos bio usmeren za kreditiranje privrede. Pored nastavka finansiranja rasta novih kredita, nastojimo zajedno sa našim klijentima da procenimo uticaj ekonomskih kretanja na njihovo poslovanje, zatim da im pomognemo da zadrže likvidnost, ali i da uz povećanu dozu opreza izaberemo oblasti u kojima će nastaviti dalje da investiraju i da rastu. Nivo nenaplativih kredita sektora iznosi 3,26 odsto, što ukazuje da banke nemaju nagomilano nasleđe problematičnih kredita i da imaju kapacitet rizika za dodatno finansiranje, kako privrede tako i stanovništva. U Erste banci je nivo nenaplativih kredita još bolji od proseka bankarskog sektora. Želimo dalji rast tržišnog učešća i planiramo da ostanemo uz naše klijente i u ovim manje povoljnim okolnostima, tako da ne očekujemo značajnije izmene standarda i konzervativniju kreditnu politiku.

Kako ocenjujete nastavak konsolidacije srpskog bankarskog tržišta? Da li očekujete nove akvizicije i spajanja banaka u narednom periodu?

– Trend konsolidacije bankarskog tržišta Srbije je svakako očekivan i može se čak reći da je otpočeo 2005. i 2006. godine ulaskom nekoliko stranih igrača koji su danas vodeće banke u Srbiji. Proces je usporen nakon globalne finansijske krize 2008. godine, pa ponovo nastavljen 2016. godine, otkad se i intenzivirao. Neminovno je da će banke ukrupnjavanjem pokušati da ostvare zadovoljavajuću profitabilnost, boreći se sa konkurentskim pritiscima, kako u tradicionalnom poslovanju, tako i sa eksternim pritiscima fintech kompanija. Nije lako odrediti optimalan broj banaka, kako za naše, tako i za druga tržišta. Kolika je prava mera, zavisi od razvijenosti i navika klijenata, a vreme će nam pokazati koji je to broj.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u novembarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs