Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste banke, za Biznis.rs o monetarnoj politici, inflaciji i bankarskom tržištu

Raste interesovanje za kredite sa fiksnom kamatom

BankeIntervjuIzdvajamoMesečnik

20.11.2022 17:38 Autor: Marko Andrejić 24

Raste interesovanje za kredite sa fiksnom kamatom Raste interesovanje za kredite sa fiksnom kamatom
Centralne banke koje su verovale u ‘tranzicionu’ prirodu inflacije počele su nešto kasnije da podižu referentne kamatne stope, dok su druge snažno reagovale preduzimajući... Raste interesovanje za kredite sa fiksnom kamatom

Centralne banke koje su verovale u ‘tranzicionu’ prirodu inflacije počele su nešto kasnije da podižu referentne kamatne stope, dok su druge snažno reagovale preduzimajući restriktivne mere već nakon prvog znaka strmog rasta cena. Danas je konsenzus da će se trend inflacije nastaviti duže vreme i centralne banke su mnogo više fokusirane na njeno obuzdavanje, kako ne bi postala i ostala ukorenjena kao nova normalnost u svesti i ponašanju i potrošača i kompanija. Čini se da se u tim naporima bankari centralnih banaka za sada ne obaziru mnogo na potencijalnu recesiju koja može biti izazvana usporavanjem ekonomija zbog visokih kamatnih stopa, ali je ponovo opšti konsenzus da je kratkotrajna recesija prihvatljivija nego visoke stope inflacije koje mogu da potraju duže vreme.

Naravno, centralne banke će očekivano biti pažljive kako ne bi podizale kamatne stope više nego što je potrebno, ali će ocena dinamike i nivoa podizanja biti veoma zahtevan zadatak u trenutnim ekonomsko-geopolitičkim okolnostima.

Ovako Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste banke, ocenjuje dosadašnje poteze centralnih banaka koje se već nekoliko meseci bore sa rastućom inflacijom povećavanjem svojih referentnih kamatnih stopa. U intervjuu za Biznis.rs ona govori i o uticaju zatezanja monetarne politike na poslovanje bankarskog sektora, očekivanom kretanju inflacije u narednom periodu, saradnji finansijskog i realnog sektora i nastavku konsolidacije srpskog bankarskog tržišta.

– U našoj zemlji je zaoštravanje monetarne politike krenulo pravovremeno, ali nešto sporijim tempom u odnosu na ostale zemlje u regionu imajući u vidu prirodu inflacionih očekivanja, lokalne tržišne specifičnosti i uticaj kanala dinarskih kamatnih stopa u transmisionom mehanizmu monetarne politike. Narodna banka Srbije je prvi put povećala referentnu kamatnu stopu u aprilu, nakon čega se monetarno zatezanje nastavilo iz meseca u mesec, tako da ona trenutno iznosi četiri odsto. Podizanje referentne kamatne stope dovelo je do rasta belibor stopa, što je rezultiralo poskupljenjem dinarskih kredita za stanovništvo i privredu. Pored Narodne banke Srbije, nama izuzetno važna Evropska centralna banka je nakon 11 godina povećala kamatne stope, za sada kumulativno za 125 baznih poena, u cilju suzbijanja inflatornih pritisaka u evrozoni. To povećanje je dovelo do rasta euribor stopa koje su nakon jako dugog perioda postale pozitivne, što je u slučaju našeg tržišta dovelo do povećanja kamatnih stopa na sve devizne i devizno indeksirane kredite.

Kako se zatezanje monetarne politike odrazilo na interesovanje građana i privrede za nove kredite?

– Imajući u vidu trenutna tržišna i geopolitička kretanja, kao i strukturu inflatornih pritisaka, očekivanja su da će se rast tržišnih kamatnih stopa nastaviti i u narednom periodu nevezano za očekivane globalne recesione tendencije. Iako do sada nije bilo primetno značajnije usporavanje tražnje za novim kreditima od strane stanovništva i privrede, efekti dosadašnjeg rasta kamatnih stopa, očekivana dodatna zatezanja centralnih banaka i okruženje u kome je inflacija na višim nivoima svakako će imati uticaj na buduće kreditiranje, tražnju i sam kapacitet klijenata da se zadužuju.

Jasna Terzić / Foto: Erste banka

Kada govorimo o stambenim kreditima koji najviše interesuju građane, na globalnom nivou, prevashodno na tržištima SAD i Velike Britanije, u mesecima za nama je već primetno značajno usporavanje tražnje usled rasta kamatnih stopa i povećane ekonomske neizvesnosti. S druge strane, takav trend nismo zabeležili u našoj banci, ali ono što je primetno jeste da interesovanje za stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom značajno raste od početka ove godine, To je sasvim očekivano, jer ona podrazumeva da klijent tokom celog perioda otplate kredita ima istu visinu anuiteta.

Koliko još očekujete da bi mogle da rastu ključne kamate i kada bi moglo da dođe do stabilizacije cena i tržišta, odnosno do vraćanja inflacije u prihvatljive okvire?

– Prema očekivanjima naših analitičara, reklo bi se da je većina centralnih banaka prešla između pola i dve trećine puta kod podizanja glavnih kamatnih stopa. Za sada se vrhunci stopa inflacije ne vide jasno i dodatna neizvesnost izazvana očekivanjem najviših vrednosti može dovesti do još agresivnijeg zatezanja. Ipak, sadašnji konsenzus je da bi inflatorna očitavanja mogla zaista dostići vrh do kraja ove godine, ali bi u tom slučaju postepeno smanjivanje moglo obeležiti celu 2023. godinu, pa čak i veći deo 2024. Zatim bi krajem 2024. godine došlo do povratka u ciljane raspone.

Poslednje dve godine prolazimo kroz nekoliko uzastopnih kriza – od pandemije korona virusa do sukoba u Ukrajini koji je doneo poremećaje na globalnim tržištima energenata i hrane. Kako je finansijski sektor prošao kroz ovaj period?

– Upravo zbog Covid-19 pandemije, svi učesnici u ekonomiji su stekli raznovrsna iskustva u prevazilaženju nametnutih poslovnih i životnih uslova i ograničenja. Možemo reći da su uz pomoć stimulativnih mera država, privreda i građani, ali i banke prevazišli krizu. Naravno, postoje ožiljci u vidu oslabljenih finansijskih pozicija i još uvek nedovoljno oporavljenih kanala snabdevanja, ali se vide i dobre strane, kao što je, na primer, digitalizacija. Ono što je ove zime pred nama je drugačiji izazov sa prizvukom oružanog sukoba koji sam po sebi stvara nesigurnost kod svih. Dominantni aspekti tih izazova su energija, inflacija i hrana.

Sigurno je da će vlade ponovo preduzeti mere kako bi zaštitile svoje ekonomije i već smo svedoci pokušaja ublažavanja cenovnog šoka, kako za privredu, tako i za stanovništvo. Neki privredni subjekti, nažalost, već nagoveštavaju smanjenje ili čak i potpunu obustavu proizvodnje zbog nerentabilnosti poslovanja uz izuzetno visoke troškove energije. S druge strane, domaćinstva pokušavaju da se naviknu na nove cene dok se vode diskusije o „realnom nivou“ i pojedinačnoj percepciji inflacije, te menjaju neke potrošačke navike ili biraju povoljnije brendove za svoje potrošačke korpe. Stvarnost je ipak takva da će više cene ostati prisutne najverovatnije duže vreme, te da će opadanje inflacije biti dugotrajno i postepeno. Na kraju, banke će verovatno postati opreznije u kreditnoj aktivnosti i, poučene iskustvima iz pandemije, angažovati se oko sagledavanja reprograma kreditnih aranžmana.

Finansijska pismenost kao prioritet

Erste banka se već nekoliko godina bavi finansijskom edukacijom građana. Koliko je važno, naročito u ovako izazovnim vremenima, donositi promišljene odluke?

– Mi kao finansijska institucija vidimo svoju odgovornost, obavezu i iskrenu želju da pružimo podršku, podelimo znanje i iskustvo, damo savet i osnažimo naše građane u ovoj oblasti. Unapređenje finansijske pismenosti u jednom holističkom smislu u cilju negovanja dobrog finansijskog zdravlja svih članova društva je naš apsolutni prioritet i to je naš način da građanima kroz finansijsko opismenjavanje omogućimo da donose bolje informisane finansijske odluke i preuzmu kontrolu nad svojom finansijskom budućnošću. Želimo da ih ohrabrimo da biraju rešenja koja će im omogućiti da se osećaju sigurno i iskoriste prilike koje im se ukazuju. Jako društvo se zasniva na obrazovanim i finansijski zdravim pojedincima koji veruju u sebe – ističe Jasna Terzić.

Koliko su srpske banke bile spremne za ove neočekivane krizne situacije? Koliko se bankarstvo promenilo u novim okolnostima i koji su trenutno glavni izazovi na srpskom bankarskom tržištu?

– Poslovno okruženje je danas suočeno sa više izazova koji se prepliću i koji potiču sa globalnih tržišta, poput rusko-ukrajinskog sukoba i povezane energetske krize, a zatim i visoke inflacije koja je uslovila pooštravanje monetarnih uslova najvećih centralnih banaka kroz rast kamatnih stopa i smanjenje novčane mase. U tom kontekstu, počevši od aprila Narodna banka Srbije je tokom sedam uzastopnih meseci ove godine povećavala referentnu kamatnu stopu i nakon višegodišnjeg perioda monetarne politike obilja jeftinog novca (gde je, na primer, euribor stopa imala negativnu vrednost) prilagođavanje ekonomije i banaka na izmenjene monetarne uslove je upravo najveća promena sa kojom se suočavamo. Rast kamatnih stopa je već doveo do poskupljenja kredita, ali i do povećanja isplativosti štednje, dok je bankama vratio u fokus upravljanje tržišnim rizicima i kamatnim rizikom u svojim bilansima.

Rast cena svetskih energenata i opšta inflacija, kao i visoka verovatnoća recesije u zoni evra, nose sa sobom dodatne rizike za našu ekonomiju. Priliv stranih direktnih investicija je i dalje na izuzetnom nivou, stopa rasta bruto domaćeg proizvoda iznosi zadovoljavajućih 4,1 odsto, ali sa očekivanim trendom usporavanja, dok je deficit tekućeg računa platnog bilansa prvi reagovao na izmenjene okolnosti i već od početka godine ima negativan razvoj. Imajući navedeno u vidu, kao i iskustva iz krize prouzrokovane pandemijom virusa Covid-19, danas nastojimo da kreiramo dodatne rezerve u svojim troškovima rizika za potencijalne negativne efekte narednih godina, a treba svakako istaći i da su iznosi kapitala i likvidnosti u bankarskom sektoru i dalje na visokom nivou.

Bankarski sektor je već tokom prvih meseci pandemije isticao da je najviše zabrinut zbog eventualnog pada privredne aktivnosti i mogućeg ponovnog gomilanja nenaplativih kredita, što bi usporilo kreditiranje privrede. S druge strane, mnogi privrednici i dalje ističu nedovoljnu dostupnost izvora finansiranja i podsećaju na problem sa likvidnošću. Kako ocenjujete trenutnu saradnju finansijskog i realnog sektora i u kom pravcu bi mogla da se kreće u narednom periodu?

– U ovako kompleksnom okruženju, sa prisutnim izazovima na makroekonomskom i geopolitičkom planu, kao i negativnom daljem sentimentu pravca razvoja ekonomije, bankarski sektor je uspeo da zadrži svoju glavnu funkciju i da nastavi sa kreditiranjem čiji rast iznosi preko 12 odsto međugodišnje, od čega je najveći iznos bio usmeren za kreditiranje privrede. Pored nastavka finansiranja rasta novih kredita, nastojimo zajedno sa našim klijentima da procenimo uticaj ekonomskih kretanja na njihovo poslovanje, zatim da im pomognemo da zadrže likvidnost, ali i da uz povećanu dozu opreza izaberemo oblasti u kojima će nastaviti dalje da investiraju i da rastu. Nivo nenaplativih kredita sektora iznosi 3,26 odsto, što ukazuje da banke nemaju nagomilano nasleđe problematičnih kredita i da imaju kapacitet rizika za dodatno finansiranje, kako privrede tako i stanovništva. U Erste banci je nivo nenaplativih kredita još bolji od proseka bankarskog sektora. Želimo dalji rast tržišnog učešća i planiramo da ostanemo uz naše klijente i u ovim manje povoljnim okolnostima, tako da ne očekujemo značajnije izmene standarda i konzervativniju kreditnu politiku.

Kako ocenjujete nastavak konsolidacije srpskog bankarskog tržišta? Da li očekujete nove akvizicije i spajanja banaka u narednom periodu?

– Trend konsolidacije bankarskog tržišta Srbije je svakako očekivan i može se čak reći da je otpočeo 2005. i 2006. godine ulaskom nekoliko stranih igrača koji su danas vodeće banke u Srbiji. Proces je usporen nakon globalne finansijske krize 2008. godine, pa ponovo nastavljen 2016. godine, otkad se i intenzivirao. Neminovno je da će banke ukrupnjavanjem pokušati da ostvare zadovoljavajuću profitabilnost, boreći se sa konkurentskim pritiscima, kako u tradicionalnom poslovanju, tako i sa eksternim pritiscima fintech kompanija. Nije lako odrediti optimalan broj banaka, kako za naše, tako i za druga tržišta. Kolika je prava mera, zavisi od razvijenosti i navika klijenata, a vreme će nam pokazati koji je to broj.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u novembarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs

  • LEPOSAVA

    20.11.2022 #1 Author

    Bilo bi idealno …nekako ta fixna rata daje sigurnost

    Odgovori

  • LIMUN ŽUT

    20.11.2022 #3 Author

    Ta situacija me uopšte ne čudi jer sam od par svojih prijatelja čula da im se rata za stamveni kredit povećela za 20-30%.

    Odgovori

  • MARE

    20.11.2022 #4 Author

    Cene kvadrata su dovoljno nerealne da mnoge odgovore od ideje stambenoh kredita trenutno

    Odgovori

    • DANIJELA

      20.11.2022 #5 Author

      Bas tako. Nikako nije trenutak za uzimanje kredita.

      Odgovori

  • VERA

    20.11.2022 #7 Author

    Krediti su sve skuplji sa sve vecim kamatama.

    Odgovori

  • VILENJAK

    20.11.2022 #8 Author

    Trenutno nije vreme za kredite!

    Odgovori

  • GOCA BG

    20.11.2022 #9 Author

    Fiksna kamata svakako bi bila idealno resenje,ljudi su u panici koliko ce jos da skace i kako ce da plate ratu…

    Odgovori

  • NATI29

    20.11.2022 #10 Author

    Jesu bolje fixne kamate ali dosta su visoke

    Odgovori

  • Dzebac

    20.11.2022 #11 Author

    Uvek je tako u zemljama gde je besparica i sirotinja, nazalost

    Odgovori

  • Ika

    20.11.2022 #12 Author

    Naravno, kad kamate rastu ubrzano

    Odgovori

  • MARA

    20.11.2022 #13 Author

    Uvek je bolje uzimati kredit sa fiksnom kamatom, ako se uzima na duži period..

    Odgovori

  • Dzebac

    20.11.2022 #14 Author

    Svakako je sigurnije kad su fiksne kamate

    Odgovori

  • Boba3

    20.11.2022 #16 Author

    Teska vremena nose teske odluke

    Odgovori

  • BRANA19

    21.11.2022 #17 Author

    Kamata samo skace.

    Odgovori

  • DUSICA

    21.11.2022 #18 Author

    Sada nije vreme za uzimanje bilo kakvih kredita

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    22.11.2022 #19 Author

    Sada se ne uzimaju krediti. I u redovnim uslovima su preskupi

    Odgovori

  • goca87

    22.11.2022 #20 Author

    Trenutno treba izbegavati bilo kakvu vrstu kredita..

    Odgovori

  • BOJANA

    22.11.2022 #21 Author

    Sada nije vreme za kredite i ni malo nije lako onima što ih imaju.

    Odgovori

  • RED

    22.11.2022 #22 Author

    Ženo siđi malo do šaltera banke i upoznaj se sa javašlukom i neorganizacijom u Erste banci.

    Odgovori

  • Dea

    27.11.2022 #23 Author

    Na zalost,mislim da je sad vreme ako planirate. kupovinu stana bolje nego da cekate jos…

    Odgovori

  • DUSA

    6.8.2023 #24 Author

    Danas nema toga

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.