Poslednjih godina raste interesovanje za organsku proizvodnju

Period pandemije, koliko god da je bio zahtevan za poslovanje, pojedinim preduzetnicima je omogućio da prošire svoje tržište. Nakon pandemije korona virusa, primetno je da se svest ljudi promenila po pitanju odnosa prema zdravlju, a ideje o tome da namirnice koje konzumiramo treba da budu bez pesticida i što približnije izvornom obliku, dobile su na značaju.

U tom smislu, prvi korak je da se obezbedi plodno, dobro nahranjeno zemljište, koje nije tretirano hemijskim preparatima. Potražnja za prirodnim vrstama đubriva, humusa i substrata za uzgajanje voća, povrća i cveća je sve veća. Tim povodom smo za Biznis.rs razgovarali sa Jovanom Ponjavićem, vlasnikom brenda Ekstrahumus, koji se uzgajanjem prirodnog đubriva bavi još od davne 2000. godine.

„Mi pravimo organska đubriva, humus, kompost, treset, suprstate, ukrasni malč koji farbamo prirodnim bojama, kamenčiće za ukrašavanje… Distributeri smo i preparata na biljnoj bazi od humusnih kiselina, ne bavimo se hemijom, samo prirodnim proizvodima”, kaže Ponjavić i dodaje da posao vodi sa bratom, a da im je ideju da se bave ovim poslom dao deda, koji se devedesetih godina zaiteresovao za kalifornijske gliste i proizvodnju humusa.

„Brat i ja smo počeli 2000. godine, a već 2004. smo otvorili poljoprivredno gazdinstvo, plus firmu u sklopu toga. Krenuli smo iz Milanovca, pa se proširili na Čačak, Kragujevac, Aranđelovac, a poslednjih deset godina smo prisutni i u Beogradu i Novom Sadu. Imamo predstavništvo i u Nišu, koje nije veliko, ali pokrivamo desetak maloprodaja i veleprodaja i apoteke. Stalo nam je da izađemo u susret klijentima koji su se u sopstvenoj režiji vratili organskoj proizvodnji”, napominje Ponjavić.

Prema rečima našeg sagovornika, od početka pandemije primetan je nagli porast ljudi koji žele da se bave organskom proizvodnjom, nabavljaju glistenjake od Ekstrahumusa i prave svoj kompost. Otkriva nam da su mu ti kupci najdraži, jer od njih mogu da dobiju povrtane informacije o proizvodima, kao i o tome šta treba da dorade. Uticaj imaju i stručnjaci i profesori koji daju savete i informišu javnost o novinama u agraru.

„Vratila se svest ljudi da bez hemije, već prirodnim putem mogu da proizvedu nešto kvalitetno”, kaže Ponjavić.

Za celokupno vođenje posla zaduženi su on i brat. U samom timu imaju troje stalno zaposlenih, a sezonske radnike angažuju po potrebi.

„Sezonci su tu od marta, aprila meseca, kada je udarno vreme što se tiče sadnje. To su ljudi koji već rade po firmama, ali im znači neki dinar sa strane, mada smo poslednjih godina ubacili dosta mašina, koje će svima olakšati pakovanje i preradu humusa”, napominje Ponjavić.

Njihova proizvodnja, iako je vezana za određene periode u godini, ne zavisi od vremenskih uslova.

„Zimski period je u svakom slučaju mrtav. Sadnje nema kakva god da je zima. Ako u proleće krenu velike i obilne kiše ili poplave, opet ne mogu ništa da pokvare, ali mogu da odlože sadnju za kasnije. Sa druge strane, dešavalo se da nam kiša donese i više posla, na našu korist, a na štetu tih ljudi. Posade rano, a onda u aprilu udari mraz ili sneg ili pada jaka kiša nekoliko dana i zbog toga moraju da vrate tu zemlju, ali ljudi su uporni, ne predaju se i nama odmah poraste prodaja”, otkriva Ponjavić.

U poslu su preko dvadeset godina, razvijali su se polako, stepenik po stepenik, a stečeno iskustvo koriste da predvide kakva će biti potražnja i to za sada rade uspešno. U tome im pomaže dobra organizacija i optimizacija posla.

„Uvek gledamo da napravimo pomak, kao i da našim radnicima olakšamo posao. Pripremamo robu i skladištimo je i kada nije sezona kako bi bili spremni kada dođe vreme za sadnju, jer ima perioda kada je lepo vreme i kada svi hoće nešto da posade u istom danu, zato napravimo zalihe sirovina, čak i za dve sezone, a kamoli za jednu. Dovoljno smo dugo u poslu da možemo neke stvari da predvidimo. Trudimo se da zadržimo stare kupce i da imamo fer i korektan odnos sa njima”, iskreno priča Ponjavić i dodaje da je u svom dve decenije dugom poslovanju ponosan upravo na to što se može pohvaliti dugim prisustvom na tržištu i postepenim rastom koji je posledica kvalitetne proizvodnje i dobrog odnosa prema kupcima.

„Ponosan sam na trajanje, trud i ime. Ljudi nas prepoznaju, napravili smo brend. Znaju za nas preko veleprodaja, interneta, imamo iza sebe dobru reputaciju, i finansijski i u svakom drugom smislu, i na to sam ponosan”, ističe za kraj Ponjavić.

U nastavku pogledajte rang-listu najuspešnijih domaćih preduzeća koja se bave proizvodnjom osnovnih hemikalija, veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, što je delatnost u kojoj je prvobitno registrovana i firma Jovana Ponjavića. Napominjemo da je broj preduzeća u ovoj delatnosti zapravo mnogo veći, ali da u konkurenciju nisu ušle firme koje su prezadužene (5 x EBITDA), imaju blokadu ili su u stečajnom postupku. Podatke nam je ustupio analitički partner CompanyWall.