Đukić: Fed neće sada menjati ključnu kamatnu stopu

Uzimajući u obzir sastav Komiteta za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) američke centralne banke i poznajući dugoročno ponašanje pojedinih članova mogu da prognoziram da će Fed zadržati ključnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou (3,50-3,75 odsto) na predstojećem sastanku u sredu, prvom za novog predsednika Feda Kevina Vorša (Kevin Warsh), rekao je za Biznis.rs Đorđe Đukić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Intonacija Vorša kada se bude obratio javnosti posle sastanka biće najbolji pokazatelj, a najrelevantnije će biti tumačenje Wall Streeta. To je važno zbog trenutka kada će neminovno, prema mom mišljenju, nastupiti povećanje kamatne stope Feda. Mora se pažljivo uzeti u obzir da će inflatorni pritisci rasti, čak iako se tržište energenata cenovno smiri. U maju je rast potrošačkih cena zabeležio 4,2 odsto, a to je rekordni rast u tri godine, a sa druge strane tržište rada ne pokazuje nikakve signale da bi Fed trebalo da interveniše smanjenjem kamatnih stopa“, ocenio je Đukić.

Iako je Vorš ranije nagovestio da bi mogao da razmotri smanjenje kamata, inflacija je trenutno oko dva puta viša od dugoročnog cilja Feda od dva odsto. Zbog toga mnogi ekonomisti smatraju da je veća verovatnoća da će centralna banka u budućnosti razmatrati novo povećanje kamata nego njihovo smanjenje. Time bi Vorš mogao da se nađe u suprotnosti sa predsednikom SAD Donaldom Trampom (Donald Trump), koji već duže vreme traži znatno niže kamatne stope, prenosi CNBC.

Tokom saslušanja u Senatu, Vorš je rekao da više pažnje posvećuje alternativnom pokazatelju inflacije poznatom kao „trimmed mean“, odnosno proseku iz kojeg se isključuju najveća mesečna poskupljenja i pojeftinjenja. Po njegovom mišljenju, taj pokazatelj bolje odražava dugoročni trend rasta cena, jer eliminiše kratkoročne šokove izazvane geopolitičkim događajima ili promenama cena pojedinih proizvoda. Međutim, deo ekonomista upozorava da takav pristup može potceniti stvarne inflatorne pritiske koji se trenutno osećaju u američkoj ekonomiji.

Razlika između klasičnih pokazatelja i Voršovog omiljenog indeksa trenutno je velika. Dok osnovna inflacija nastavlja da raste, „trimmed mean“ pokazuje blaži rast cena. To bi moglo da posluži zagovornicima labavije monetarne politike kao argument protiv daljeg podizanja kamata, ali kritičari upozoravaju da bi Fed time rizikovao da izgubi kredibilitet u borbi protiv inflacije.

„Kevin je fantastičan i želim da radi šta god smatra da treba. Ne želim da imam veliki uticaj na njega. Ali imali smo sjajan izveštaj. Ekonomija nam ide odlično i nije fer da, čim postižete dobre rezultate, oni žele da podignu kamatne stope“, rekao je Tramp ranije ovog meseca.

Za mnoge Amerikance ekonomska situacija ipak ostaje teška. Visoke cene energije i drugih osnovnih proizvoda dodatno opterećuju porodične budžete, a ekonomske razlike između bogatijih i siromašnijih domaćinstava postaju sve izraženije. Prema proceni Zajedničkog ekonomskog komiteta američkog Kongresa, carine i rat sa Iranom povećali su troškove prosečnog domaćinstva za više od 3.100 dolara u periodu od 2025. do maja 2026. godine.

„U poslednja tri meseca stopa nezaposlenosti se stabilizovala na 4,3 odsto. Inflacija će apsolutno biti u fokusu Feda i samo je pitanje da li će na bazi daljih procena povećanje kamatne stope nastupiti u decembru ili početkom naredne godine. On će verovatno pokušati da kroz svoj javni nastup amortizuje oštra istupanja pojedinih članova FOMC-a, ali i navesti da se uskoro mora povećati nivo kamatnih stopa. Vorš će biti na velikom testu, da li on štiti nezavisnost Feda ili ne“, istakao je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, tržište nafte signalizira pad cena, što je povuklo pad prinosa na tržištu obveznica, ali optimistički signali ne mogu biti ključni kriterijum za buduće odluke Feda. Podaci pokazuju da se realne plate u SAD pale, već drugi mesec, što je takođe veoma loše.

„Vorš menja kurs, kao guverner u Fedu bio je veliki pobornik borbe protiv inflacije, a sada ide logikom da treba podsticati privrednu aktivnost, oslanjajući se na činjenicu da će ogromna ulaganja u data centre i korišćenje veštačke inteligencije povećati produktivnost, ali je zapravo neizvesno kada će to biti. U komunikaciji sa Wall Streetom Vorš ne može da igra duplu igru. Prinosi na dugoročne obveznice su posle ’sukoba’ u Fedu skočile na maksimumlnu vrednost u poslednje tri decenije, više od pet procenata. Wall Street će biti krajnji sudija“, zaključio je Đukić.