Investitori ne očekuju smanjenje kamatnih stopa Feda u skorije vreme

Zvaničnici američkih Federalnih rezervi upozorili su da rat sa Iranom, koji vode Izrael i SAD, povećava rizik od dugotrajnog inflacionog udara zbog visokih cena nafte i sve većih problema u globalnim lancima snabdevanja.

Predsednik ogranka Federalnih rezervi u Čikagu Ostin Gulsbi (Austan Goolsbee) rekao je da su mu poslovni ljudi odmah nakon početka sukoba krajem februara govorili da kratkotrajan skok cena nafte ne bi bio veliki problem, ali da bi višemesečno zadržavanje visokih cena izazvalo ozbiljne poremećaje u snabdevanju, slično onome što se dogodilo tokom pandemije, kada je inflacija naglo eksplodirala, prenosi Reuters.

Gulsbi je rekao da se prvi znakovi tih problema već vide, jer kompanije troše postojeće zalihe industrijskih hemikalija i drugih sirovina čija je distribucija poremećena, dok skupo gorivo podiže cenu transporta i proizvodnje. Po njegovim rečima, što sukob duže traje, to će posledice po ekonomiju biti ozbiljnije.

Iako se u početku strahovalo da bi rat mogao istovremeno da uspori američku ekonomiju i poveća cene, Gulsbi smatra da je za sada reč pre svega o inflacionom pritisku, a ne o klasičnoj stagflaciji. Ipak, naglasio je da ga produžavanje takve situacije sve više zabrinjava. Inflacija je trenutno oko jedan procenat iznad cilja Federalnih rezervi od dva odsto, a investitori zbog toga gotovo da više ne očekuju smanjenje kamatnih stopa u skorije vreme, možda čak ni tokom naredne godine.

Slično upozorenje izneo je i predsednik ogranka Federalnih rezervi u Sent Luisu Alberto Musalem. On smatra da se rizici sve više pomeraju ka rastu inflacije, što bi moglo značiti da će kamatne stope morati da ostanu visoke duži period, a moguće je čak i novo povećanje kamata. Musalem je rekao da inflacija ostaje značajno iznad cilja i da centralna banka sada više brine o rastu cena nego o tržištu rada.

Prema njegovim rečima, i dalje postoje scenariji u kojima bi Federalne rezerve mogle da smanje kamate ako bi ekonomija oslabila i nezaposlenost porasla, ali je sada podjednako moguće i dodatno povećanje troškova zaduživanja. Dodao je da postoji velika neizvesnost i da treba sačekati da se situacija stabilizuje, posebno zato što se inflacioni pritisci više ne odnose samo na carine i cenu nafte, već se šire na celu ekonomiju.

Cene nafte poslednjih nedelja snažno osciliraju u zavisnosti od vesti o mogućem dogovoru ili nastavku sukoba. Globalna cena nafte je kratko opala nakon informacija o mogućem rešenju krize, ali se zatim ponovo vratila iznad 100 dolara po barelu. Istovremeno je prosečna cena benzina u SAD porasla sa oko tri dolara na više od 4,5 dolara po galonu.

Pokazatelj pritiska u globalnim lancima snabdevanja koji prate Federalne rezerve Njujorka skočio je na najviši nivo od sredine 2022. godine, kada je svet još osećao posledice pandemije. Musalem je upozorio da rast cena aluminijuma, helijuma, dizela i drugih industrijskih sirovina dodatno destabilizuje poslovanje kompanija i utiče na raspoloženje privrede, što može usporiti zapošljavanje i istovremeno pogurati cene još više.

Sve to povećava verovatnoću da Federalne rezerve duže vreme neće menjati referentnu kamatnu stopu, koja se od decembra kreće između 3,50 i 3,75 odsto. Time se komplikuje i pozicija budućeg predsednika Federalnih rezervi Kevina Vorša (Kevin Warsh), od koga predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) očekuje smanjenje kamata.

Iako Gulsbi i Musalem trenutno nemaju pravo glasa u odboru koji odlučuje o kamatnim stopama, njihove izjave pokazuju da unutar Federalnih rezervi raste podrška ideji da bi nove korekcije kamata naviše mogle biti potrebne kako bi se obuzdala inflacija.

Indeks lične potrošnje, koji Federalne rezerve koriste kao glavno merilo inflacije, porastao je u martu sa 2,8 na 3,5 procenata, dok je bazna inflacija, koja isključuje nestabilne cene energije i hrane, povećana sa 3,0 na 3,2 odsto. Očekuje se da će i novi podaci o potrošačkim cenama za april pokazati dodatno ubrzavanje inflacije. Istovremeno, ekonomisti očekuju da će stopa nezaposlenosti u SAD u aprilu ostati na nivou od 4,3 odsto.