Eksterni šokovi kvare šanse za oporavak srpske privrede: Rast BDP-a revidiran na dva odsto u 2026.

Pozitivni signali viđeni početkom 2026. godine verovatno će biti kratkog veka. Novi rat na Bliskom istoku će uticati na srpsku ekonomiju kroz više cene energenata, rastuće troškove poslovanja i slabije strane direktne investicije. Zahvaljujući intervenciji vlade u domaće cene goriva, inflatorni efekat može biti manje izražen nego u nekim susednim zemljama, ali će se ipak osetiti. Stoga revidiramo našu prognozu rasta BDP-a Srbije za 2026. naniže na 2,0 procenta i podižemo našu prognozu inflacije na 4,5 odsto, uz rizik od daleko gorih ishoda ako se rat na Bliskom istoku oduži, navodi Branimir Jovanović u svojoj analizi u okviru prolećne prognoze Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

On ocenjuje da je privreda Srbije završila 2025. godinu slabo, kao što je i očekivano, ali je početak 2026. doneo neke pozitivnije signale. Bruto domaći proizvod (BDP) je porastao za 2,2 odsto u četvrtom kvartalu 2025, u skladu sa prethodna tri i ranijim projekcijama Bečkog instituta. Rani indikatori za 2026. sugerišu da je godina počela nešto bolje.

„Industrijska proizvodnja jeste pala u januaru i februaru za pet odsto na godišnjem nivou, ali taj podatak treba tumačiti sa oprezom. Glavni razlog bilo je privremeno zatvaranje NIS-a, nacionalne naftne kompanije, koja je bila u suvlasništvu ruskog Gazpromnefta, nakon američkih sankcija povezanih sa Rusijom. Pošto je problem već rešen (prenosom vlasništva na mađarski MOL), pritisak na industrijsku proizvodnju trebalo bi da popusti u narednim mesecima. Izuzimajući ovaj faktor, industrijska slika je ružičastija nego što sugerišu glavni podaci. Posebno automobilska industrija nastavlja snažno da se širi, sa rastom proizvodnje od preko 50 odsto u prva dva meseca godine, vođena uglavnom fabrikom Fijat u Kragujevcu koja je počela da proizvodi električna vozila“, piše Jovanović.

Tražnja domaćinstava ostaje relativno solidna. Promet u trgovini na malo porastao je za oko pet odsto u realnim okvirima u januaru i februaru, blizu nivoa viđenih u drugoj polovini 2025. godine. Ovo je podržano kontinuiranim snažnim rastom realnih zarada, koji je u januaru dostigao oko osam procenata. Rast realnih zarada će verovatno oslabiti u narednim mesecima kako inflacija ponovo bude rasla, ali bi trebalo da ostane čvrsto u pozitivnoj zoni.

„Uprkos rastu plata, drugi indikatori tržišta rada šalju manje ohrabrujuće signale. U četvrtom kvartalu 2025. godine broj zaposlenih lica opao je za oko dva odsto na godišnjem nivou, pri čemu emigracija čini skoro polovinu tog pada. Stopa nezaposlenosti je takođe blago porasla, na 8,9 odsto. Ovo sugeriše da ekonomsko usporavanje počinje da se manifestuje na tržištu rada, čak i ako dinamika plata za sada ostaje snažna“, zaključuje Branimir Jovanović.

Javne investicije počinju godinu na dobrim temeljima i verovatno će ostati glavna domaća podrška rastu u 2026. godini. Potrošnja na infrastrukturu u januaru bila je otprilike tri puta veća od nivoa viđenog u istom periodu prošle godine. Ovo odražava nastavak infrastrukturnog zamaha i pripreme u vezi sa EXPO-om, ali takođe sledi nakon nekoliko godina već snažnih javnih investicija. U tom smislu, čak i ako javna infrastrukturna potrošnja ponovo podrži rast u 2026, to neće biti dovoljno da nadoknadi ostale negativne uticaje na rast BDP-a.

Kao i u 2025. godini, glavni faktor ekonomske dinamike biće strane direktne investicije (SDI), a izgledi tamo nisu veoma optimistični.

„Prilivi SDI pali su za oko trećinu u 2025. godini, vođeni uglavnom kolapsom kineskih investicija, koje su izgleda zastale usled rastuće globalne neizvesnosti. Sumnjivo je da će doći do bilo kakvog poboljšanja u 2026. godini. Rat na Bliskom istoku podiže globalnu neizvesnost na novi nivo, čineći malo verovatnim da će Srbija videti bilo kakav snažan oporavak stranih investicija ove godine“, predviđa ekonomista Bečkog instituta.

Inflacija je usporila na oko 2,5 odsto u januaru i februaru, ali to je uglavnom rezultat kontrola cena uvedenih u jesen 2025. godine. Kako su ove mere istekle u martu, verovatno je da će se cenovni pritisci ponovo pojaviti. Zajedno sa nedavnim porastom svetskih cena nafte nakon rata u Iranu, ovo ukazuje na ponovno rasplamsavanje inflacije u narednim mesecima.

Ipak, vlada u Srbiji je reagovala brže nego što je to bio slučaj u nekim susednim ekonomijama. Smanjila je akcize na motorna goriva i ograničila njihove cene, pomažući da se povećanje domaćih cena goriva zadrži ispod 10 odsto, što je relativno nisko po regionalnim standardima. Ovo bi trebalo da ublaži, mada ne i da spreči, prelivanje viših svetskih cena energenata na domaću inflaciju.

„Rat na Bliskom istoku će uticati na Srbiju uglavnom kroz dva kanala: više troškove proizvodnje – rastuće cene energenata će se preliti na troškove kompanija, slično kao i 2022. godine, i slaba ulaganja – naročito strane direktne investicije, koje su već pod pritiskom. Efekat na potrošnju bi trebalo da bude ograničeniji nego u nekim drugim zemljama regiona, kako zbog vladinog ograničenja cena goriva, tako i zbog toga što rast plata u Srbiji ostaje komparativno snažan.

Što se tiče podrške fiskalne politike, nisu najavljene nikakve značajne mere podrške osim intervencija na cene goriva. Očekuje se da će fiskalni deficit ove godine biti oko dva odsto BDP-a. Monetarna politika takođe verovatno neće pružiti podršku: centralna banka je zadržala svoju ključnu kamatnu stopu nepromenjenom na 5,75 odsto, a u svetlu novih inflatornih pritisaka, smanjenja se ne čine na vidiku„,ocenjuje Jovanović.

Ako se inflacija pokaže upornijom, mogućnost ponovnog pooštravanja ne može se u potpunosti isključiti. U tom kontekstu, Bečki institut revidira naniže svoju prognozu rasta BDP-a i naviše prognozu inflacije. Sada očekuje rast BDP-a od 2,0 odsto u 2026, zatim 3,0 odsto u 2027. i 3,5 odsto u 2028. godini – što je za 0,5-0,8 procentnih poena niže nego u prethodnim projekcijama. Glavni razlog za reviziju naniže su slabiji izgledi za SDI. Istovremeno, očekivana inflacija za 2026. je 4,5 odsto.

Ako se ostvari pesimistični scenario, stvari će biti lošije – rast BDP-a u 2026. godini pao bi na jedan procenat, dok bi se inflacija približila sedam odsto.

„Politički, zemlja ostaje u neizvesnosti, ali možda se konačno vidi svetlo na kraju tunela. Sada se čini gotovo izvesnim da će na jesen biti prevremenih parlamentarnih izbora, a lista koju podržavaju studenti i dalje se čini favoritom. Na lokalnim izborima održanim 29. marta, vladajući SNS predsednika Vučića osvojio je svih deset opština, kao što je i očekivano, ali je margina pobede bila mnogo manja nego na prethodnim izborima. Vladajući SNS je osvojio mnogo manji udeo glasova nego ranije u osam od deset opština – što je jasan znak da se situacija menja. Mnogo će zavisiti i od međunarodnih dešavanja, pri čemu su događaji u Mađarskoj posebno važni. Nedavni poraz Viktora Orbana tamo može se posmatrati kao indikacija da se politički vetrovi u regionu menjaju i mogao bi dodatno oslabiti poziciju predsednika Vučića“, smatra Branimir Jovanović.