Priključak prvi i najbitniji korak u izgradnji

Investiranje u solarne elektrane isplativije posle donošenja zakona i rasta cene struje

Firme u fokusuInfrastruktura

1.11.2022 12:16 Autor: Julijana Vincan 7

Investiranje u solarne elektrane isplativije posle donošenja zakona i rasta cene struje Investiranje u solarne elektrane isplativije posle donošenja zakona i rasta cene struje
Solarna elektrana „Lebane – Novo Selo“, snage osam megavata, trebalo bi da bude izgrađena na površini od 9,2 hektara. Biće sačinjena od 16.218 solarnih... Investiranje u solarne elektrane isplativije posle donošenja zakona i rasta cene struje

Solarna elektrana „Lebane – Novo Selo“, snage osam megavata, trebalo bi da bude izgrađena na površini od 9,2 hektara. Biće sačinjena od 16.218 solarnih panela, a proizvodnja električne energije u ovom objektu na teritoriji opštine Lebane biće dovoljna za godišnje potrebe 2.000 domaćinstava.

Projekat sprovodi firma Terra Solar, koja se bavi investiranjem u izgradnju solarnih elektrana na teritoriji Srbije.

„Ovo je prvi veći projekat, ali pored solarne elektrane „Lebane – Novo Selo“ razvijamo još jedno postrojenje od 10 MW u Doljevcu. To su projekti sa čijom smo realizacijom započeli. Terra Solar je relativno nova firma na tržištu, ali imamo već realizovane projekte manjih solarnih elektrana koje se za potrebe prozjumera nalaze na krovovima nekoliko pravnih lica u Srbiji. Ova dva veća projekta su nešto čime započinjemo trend investiranja u zelenu energiju u Srbiji“, objašnjava direktor Nikola Oklobdžija u razgovoru za Biznis.rs.

Ovaj trend podstaknut je prošlogodišnjim donošenjem Zakona o obnovljivim izvorima energije i podzakonskih akata koji su omogućili efikasnije i efektivnije investiranje u solarne elektrane. Takođe, prema rečima Oklobdžije, uticala je i cena električne energije koja je do septembra pretprošle godine bila prilično fiksna na domaćoj berzi struje SEEPEX – oko 55 evra po MWh.

Solarna elektrana „Lebane – Novo Selo“

  • Solarna elektrana snage 8 MW
  • 16.218 (555 W) monokristalnih PV panela               
  • 100 invertora od 80 kW
  • Proizvodnja 10.000 MWh (godišnje) odnosno električna energija za 2.000 domaćinstava
  • Smanjene emisije CO2 (Ugljen-dioksid): 900 tona/godišnje
  • Smanjenje emisije SO2 (Sumpor-dioksid): 62 tona/godišnje
  • Smanjenje emisije NOx (Azot-dioksid): 900 kilograma/godišnje

„Danas je drugačije, veće su cene, pa je samim tim omogućena i isplativost projekata, bez podrške države u smislu feed-in tarifa. Do 2019. godine sve elektrane koje su sagrađene na zemlji ili na krovu, a koje nisu u sistemu prozjumera (kupac-proizvođač), sagrađene su tako što je država subvencionisala veliki deo cene“, obrazložio je direktor firme Terra Solar.

Prema rečima Nikole Oklobdžije, broj investitora je veoma teško odrediti. Prvi preduslov je da se podnese zahtev za mišljenje Elektrodistribuciji Srbije o mogućnosti priključenja određene elektrane, gde se navode tehnički detalji.

„Priključak je prvi i najbitniji korak u izgradnji neke solarne elektrane. Izazov leži u tome što zahtev za mišljenje može da podnese bilo ko, pa tako zahteva trenutno ima na hiljade. Iza koliko njih se kriju investitori, a koliko je developera koji žele da razviju projekat, pa da ga prodaju dalje, u ovom trenutku stvarno ne znam“, naglasio je naš sagovornik.

Foto: Unsplash.com

Kako navodi Oklobdžija, dosta stranih kompanija pokušava da razvije velike kapacitete – od 20 do 50 MW, i to su projekti koji zahtevaju dublje i duže angažovanje do ishodovanja svih neophodnih dozvola.

„Takođe, ima i investitora kao što smo mi, koji pokušavamo da dimenzionišemo naše elektrane između osam i 10 MW, za koje je procedura do statusa spremnosti za gradnju između devet i 12 meseci. To zavisi od opštine i od toga da li je potrebno da se donese novi plan detaljne regulacije ili ne“, otkriva direktor firme Terra Solar.

Ukupan broj solarnih elektrana nepoznanica

On je objasnio i da u Srbiji postoji samo osam dozvola koje su ishodovane za izgradnju solarnih elektrana na zemlji. Međutim, kada je reč o solarnim panelima na krovovima oni uglavnom, kako kaže, nemaju nikakvu dozvolu.

Dosta solarnih elektrana koje se nalaze na krovovima pravnih lica nemaju nikakvu dozvolu. One su građene u sistemu za sopstvene potrebe, ne predaju nijedan kilovat-čas (kWh) u energetski sistem i to je razlog zašto je nemoguće pobrojati ukupno instalisanu snagu solara. Dakle, solarna energija je po zvaničnim statistikama nemerljiva“, otkrio je Oklobdžija.

Prema njegovim rečima, Srbija je dosta kasno krenula u izgradnju velikih kapaciteta solarnih elektrana.

„Situacija se u poslednjih godinu i po dana malo promenila i naše očekivanje je da će, pored elektrana koje razvijamo, i drugi investitori da razvijaju elektrane. Tako se za oko godinu i po dana može očekivati da će značajno da skoči udeo solarnih elektrana u ukupnoj proizvodnji električne energije“, zaključio je naš sagovornik.

  • Anna

    1.11.2022 #1 Author

    Kao i u svemu i ovde kasnimo za ostatkom sveta bar 30 godina…

    Odgovori

  • GOCA BG

    1.11.2022 #2 Author

    Srbija je okasnela i to dosta,sada se prica o tome i ulaze,davno smo trebali sve da imamo kao i druge zemlje….

    Odgovori

    • N.N.

      3.11.2022 #3 Author

      Nazalost uvek smo kaskali za drugima…

      Odgovori

  • IVAN

    1.11.2022 #4 Author

    Solarna energija buducnosti

    Odgovori

  • goca87

    2.11.2022 #5 Author

    Sve više će se investirati u solarne panele

    Odgovori

  • Dejan

    16.1.2023 #6 Author

    Pitam se koliko košta ovaj preduslov ili mišljenje ,kako god …
    „Prvi preduslov je da se podnese zahtev za mišljenje Elektrodistribuciji Srbije“

    Odgovori

  • DUSA

    18.4.2023 #7 Author

    Kako za koga su isplative

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.