Solarni paneli na svim krovovima u Srbiji obezbedili bi tri puta više struje nego što nam je potrebno

Skoro 40 odsto električne energije u Srbiji proizvedeno je tokom 2021. godine iz obnovljivih izvora energije (OIE), pokazuju podaci Agencije za energetiku. Od toga je najviše struje stiglo iz hidroelektrana (32,5 odsto), zatim iz vetroelektrana (2,8 procenata), a preostali udeo čine male hidroelektrane (MHE), solarne elektrane i biomasa (2,5 odsto energije).

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je još u maju da su „novi kapaciteti za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije stub energetske bezbednosti i stabilnosti i da bez ulaganja nema razvoja ni energetike, ni privrede u celini“. Tada je navela da je jedini način da Srbija bude energetski bezbedna i nezavisna da poveća kapacitete za proizvodnju struje iz OIE.

Biznis.rs vam u dva nastavka donosi priču o solarnim panelima, njihovoj isplativosti i mogućnostima, uz komentare stručnjaka iz ove oblasti i prozjumera koji su već počeli sa proizvodnjom struje za sopstvene potrebe.

Kada je reč o pokrivenosti solarnim panelima, energetski i ekonomski analitičar Velimir Gavrilović za Biznis.rs kaže da Srbija ima skromnu pokrivenost solarnim panelima u odnosu na razvijene zemlje, ali i u odnosu na pojedine zemlje regiona koje su ranije krenule sa podsticajima za investiranje u OIE, pa i u solarne panele.

„Recimo, u 2021. godini solarne elektrane u Srbiji proizvele su samo 13,5 gigavat-časova (GWh) električne energije. To je u ukupnoj proizvodnji struje bilo zanemarljivo, svega 0,04 procenta. Sa druge strane, veliko je interesovanje investitora za ulaganje u solarne elektrane na zemlji, za proizvodnju i isporuku trećim licima, ali i za investiranje samih potrošača u sopstvene elektrane, čime bi smanjili visoke izdatke za preuzimanje struje iz mreže. Time potrošači postaju ujedno i proizvođači, po takozvanom prozjumer modelu (istovremeni proizvođač i korisnik energije). Naravno, sve njih stimulišu neverovatno visoke cene električne energije na tržištu, pa je za očekivati da će broj solarnih elektrana rapidno rasti“, ocenio je naš sagovornik.

Prema rečima međunarodnog eksperta u oblasti životne sredine i obnovljivih izvora energije Dušana Vasiljevića, pokrivenost solarnim panelima u Srbiji nije dovoljna i oni predstavljaju samo jedan izvor OIE, trenutno najzgodniji, jer ne zahtevaju veliku pripremu i mogu dosta brzo da se postave.

„U Srbiji trenutno imamo operativnih oko 50 MWh, ali se nove solarne elektrane stalno grade. Naglo je postala interesantna i ugradnja kućnih uređaja, nakon najave Vlade Srbije i usvajanja Zakona o OIE i Uredbe o prozjumerima. To je još uvek veoma daleko od onoga što bi moglo da se napravi i koristi“, ocenio je Vasiljević u razgovoru za Biznis.rs.

On je naglasio da Srbija samo u krovovima ima površinu od 60.000 hektara. Kada bi se svi oni pokrili solarnim panelima, imali bismo tri puta više električne energije nego što je potrebno u svim oblastima.

„Da ih na svakom krovu imate barem četvrtinu, pokrićete pola energetskih potreba Srbije. Dakle, ima potencijala. To ne može da se uradi preko noći, ali mislim da je dobro rešenje i da pametnom politikom može bolje da se iskoristi. Ono u šta država treba da ulaže jeste električna infrastruktura, i kada je reč o elektranama i kada je reč o prozjumerima, jer Uredba koja je doneta ne funkcioniše kako treba, zbog čega su korisnici vrlo nezadovoljni“, smatra Vasiljević.

Solarna energija najbolja kao dopuna energetskog sistema

Štednja energije je vrlo aktuelna tema u poslednjih mesec dana. Mnogi smatraju da su upravo solarni paneli deo rešenja za našu energetsku nezavisnost i uštedu, ali svakako ne i jedino. I Velimir Gavrilović se slaže sa tom tvrdnjom.

„Tu država i njene energetske kompanije (JP Elektroprivreda Srbije, Elektromreža Srbije, Elektrodistribucija Srbije) moraju mnogo više i efikasnije da deluju. Procedure za priključenje elektrana na mrežu i dalje dugo traju. Sama mreža na mnogim tačkama u Srbiji nema kapaciteta da primi novu proizvodnju, pa se mora investirati u nove prenosne i distributivne sisteme, ali se moraju i remontovati postojeći. Država mora na pravičan i transparentan način da uredi obračun troškova energije koja služi za balansiranje sistema. Ta cena mora biti u neposrednoj vezi sa tržišnim cenama i mora biti koliko-toliko predvidiva investitorima. Ovi troškovi takozvanog balansiranja glavna su prepreka većem privatnom ulaganju u OIE“, smatra Gavrilović.

Na pitanje da li su solarne elektrane dovoljne da nam donesu energetsku nezavisnost, međunarodni ekspert u oblasti životne sredine i OIE Dušan Vasiljević kaže da je potrebno vreme da se izgradi infrastruktura, ali da je solarna energija kao dopuna dobro rešenje.

„Solarni i vetro-generatori imaju, kao i sva rešenja, svoje mane. To su takozvane energije ’pika’, odnosno one kojih ima samo kada ima sunca (tokom dana), odnosno vetra. U tehničkom smislu, mreža električne energije mora da bude optimalno opterećena. Da bi se to rešilo, ona mora u trenutku kada nema OIE koje rade na prekid da se dopunjava nečim drugim. To je balansna energija, odnosno ona koja je potrebna da se izbalansira sistem kada nema proizvodnje iz obnovljivih izvora, i onda to mora operater (u našem slučaju EMS) da dopuni kako bi održao mrežu. Moraju da postoje sistemi koji će da proizvedu tu balansnu energiju ili da se ona kupi, a zajedno sa planiranjem OIE mora da se planira i taj deo. Zato postoje inicijative da se izgrade reverzibilne hidroelektrane koje imaju, između ostalog, i tu ulogu, ili da se realizuje neko drugo rešenje kojim bi se postigla veća proizvodnja iz OIE, a istovremeno i taj tehnički zahtev za balansiranje električne energije“, obrazložio je Vasiljević.

Pored pomenutog uređivanja oblasti balansne energije i osposobljavanja prenosnog i distributivnog sistema da primi nove proizvodne kapacitete, Velimir Gavrilović ocenjuje da se moraju unaprediti i birokratske procedure u EMS i EDS. Takođe, podsticaji za ulaganje u solarne elektrane za domaćinstva su, kako ističe, više nego skromni i ograničeni samo na određene opštine u Srbiji.

„Vredi tu uložiti veći novac iz budžeta, jer svaki MWh smanjene potrošnje iz mreže ujedno znači i manji gubitak za EPS. Na taj način bi se smanjila potrošnja struje proizvedene u termoelektranama i hidroelektranama EPS-a, kao i količina uvezene električne energije. Srbiji dnevno nedostaje do 20 odsto struje i taj deo se uvozi po strahovito visokim cenama. EPS će svakako napraviti gubitak tokom predstojeće grejne sezone na nivou od oko 1,5 milijardi evra, a to će biti pokrivano daljim zaduživanjem koje naposletku opet garantuje budžet Srbije, odnosno poreski obveznici. Dakle, država treba da izdvoji veći novac i intenzivnije motiviše potrošače za postavljanje solarnih panela na krov“, zaključio je Gavrilović.

Prozjumeri samo žele primenu Uredbe

Dragana Maričić iz Rume postavila je na svoju kuću solarne panele, a prozjumer je postala 5. maja ove godine. Nju i njenu porodicu privukla je Uredba o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između prozjumera i snabdevača.

“Gledali smo da nam jačina solarnih panela pokrije celokupnu potrošnju električne energije u kući, i na osnovu toga smo ih izabrali. Prosek koji se računa je da jedan kilovat panela daje 1.200 kWh godišnje, a bitno je i da bude južna strana, jer je ona najiskorišćenija. Problem je nastao kada smo shvatili da se Uredba, u kojoj je za nas sve savršeno, ne primenjuje, pa se umesto razmene 1 na 1 kW došlo do toga da su nam računi za struju svega 20 do 30 odsto smanjeni, tako da nam se period isplate investicije dosta produžava“, obrazložila je naša sagovornica.

Ona je naglasila da su bili održani sastanci sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom energetike na kojima je dogovoreno osnivanje Radne grupe koja bi se bavila rešavanjem problema obračuna i koja je trebalo da krene sa radom još polovinom avgusta. Međutim, još uvek nisu dobili poziv za sastanak.

„Država je najavila smanjenje računa do 30 odsto za one koji budu štedeli energiju. Mi kao prozjumeri nismo obuhvaćeni tim popustom. Nama koji smo uložili svoja sredstva po trenutnom obračunu, koji nije u skladu sa Uredbom, računi su manji od 20 do 30 procenata. To znači da su nas poistovetili sa svima ostalima koji nisu ništa uložili, a dobiće slično smanjenje i uštedu“, ističe Dragana Maričić.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja o solarnoj energiji u Srbiji: Ulaganjem 6.000 evra u solarne panele investicija se isplati za pet do osam godina