Kako izabrati odgovarajuće solarne panele za svoj dom?

Prošle godine donet je novi Zakon o obnovljivim izvorima energije (OIE) koji bi, između ostalog, trebalo da učini solarnu energiju još dostupnijom građanima Srbije. O tome kako se nova formulacija – prozjumer (proizvođač i korisnik) pokazala u praksi, još uvek je rano govoriti, ali podaci sa tržišta govore da se cena solarnih sistema i opreme nije značajno promenila.

„Što se tiče cena solarnih sistema i solarne opreme, ona je zanemarljivo malo poskupela, tako da nismo još uvek korigovali nijednu cenu ka fizičkim licima. Cene su iste. Kroz nekoliko meseci, kada izguramo sve procedure do kraja, moći ćemo da ocenimo da li je odgovor pozitivan ili negativan. Ono što je za sada sigurno jeste da ne ide sve tako lako – ne postaje se prozjumer za pet dana, već je u pitanju malo duži put“, kaže za Biznis.rs direktor firme za solarne panele „Sunčica“ Branko Živković.

Ukoliko neko želi da instalira panele u svom domu, za početak bi trebalo da istraži koji solarni sistem je odgovarajući za njegovu kuću ili stan.

Tipovi solarnih sistema

Postoje dve vrste solarnih sistema: mrežni i baterijski. Prvi se koristi ako kupac ima struju na objektu i želi da smanji svoje mesečne račune za električnu energiju.

„Mrežni sistemi ne poseduju baterije, odnosno princip rada im je da se sve što se proizvede sa solarnih panela šalje direktno u potrošnju. Ako vam je motivacija ušteda i investicija u solarnu energiju, onda su ovo odgovarajući sistemi za vas. S druge strane, baterijski solarni sistemi su odlični ukoliko nemate struje na objektu, odnosno nemate mogućnost da se priključite na mrežu. Ovi sistemi poseduju baterije, daju nezavisnost od postojeće mreže, te se uglavnom koriste na vikendicama i kućama koje nisu u mogućnosti da dobiju struju, zatim brodovima, kamp kućama, kamp vozilima i sličnom“, objasnio je naš sagovornik.

Baterijski solarni sistem

Prednost baterijskog solarnog sistema je u tome što ne poznaje prepreke i može se instalirati bilo gde. Nije potreban nikakav priključak od strane Elektroprivrede Srbije (EPS). Dobija se električna energija i mogućnost da se funkcioniše normalno, a bez računa za plaćanje na kraju meseca.

„Solarni paneli su ti koji generišu električnu energiju. Jedan deo proizvedene energije se šalje ka potrošačima, a drugi deo se prosleđuje u baterije za kasnije korišćenje. Baterije (solarni akumulatori) su krucijalne u ovom sistemu, s obzirom na to da omogućavaju skladištenje energije koja kasnije može da se koristi kada je potrebna. Kontroler (regulator punjenja baterija) između solarnih panela i baterije je neophodan, jer balansira i ravnomerno dopunjava baterije produžavajući njihov vek trajanja“, navodi Branko Živković.

Invertor (pretvarač napona) služi da se energija koja se nalazi u baterijama „preda“ potrošačima.

„Solarni sistemi su sada uglavnom zasnovani na jednosmernoj struji. Ona koja se nalazi uskladištena u baterijama je jednosmerna (12, 24 ili 48 volti) i potreban nam je uređaj koji može da je pretvori u naizmeničnu struju (220V) i tako prosledi potrošačima u kući. Potrebni su i nosači panela, što predstavlja mehanički deo koji zavisi od tipa krova (kos ili ravan) na koji će se instalirati solarni paneli“, objašnjava naš sagovornik.

Mrežni solarni sistem

Kako je naglasio Branko Živković, fid-in tarifa (povlašćenih tarifa za proizvođače električne energije) u Srbiji više nema, jer su kvote odavno popunjene.

„Ono što nas očekuje na ovom polju jeste sistem kilovat za kilovat, gde će sva proizvedena električna energija biti poslata u mrežu, a sa druge strane kupac i dalje uzima struju iz mreže. Na kraju meseca EPS obračunava koliko je struje dato, a koliko preuzeto, i tu razliku naplaćuje ili isplaćuje (ako je više proizvedeno nego što je konzumirano). Shodno tome, ono što je trenutno moguće raditi sa mrežnim solarnim sistemima jeste proizvodnja električne energije za sopstvene potrebe, gde se umanjuje deo struje koji se vuče iz mreže i samim tim smanjuje račun za struju“, obrazložio je naš sagovornik.

Postoje razna rešenja koja mogu da umanje račun za struju. Pre svega, kako kaže Živković, pri izradi ovakvog sistema obraća se pažnja na to da se solarna elektrana uskladi sa potrebama, odnosno potrošnjom kupca. Na taj način se izbegavaju viškovi, odnosno gubici u proizvodnji električne energije od strane solarnih panela, s obzirom na to da energija koju ne potrošimo nema gde da se uskladišti.

„U mrežnom sistemu solarni paneli generišu električnu energiju i celokupna proizvedena energija šalje se do invertora koji reguliše napon, pošto je struja koja dolazi sa panela jednosmerna. Ova jednosmerna struja (DC) pretvara se u naizmeničnu (AC), što je vrsta struje koju koristi većina električnih uređaja. Pored toga, invertori vezani za mrežu (mrežno-interaktivni ili sinhroni pretvarači) sinhronizuju fazu i frekvenciju struje, kako bi se uklapala u električnu mrežu (nominalno 60Hz). Izlazni napon je, takođe, podešen nešto više od napona mreže, kako bi višak električne energije tekao van mreže“, objašnjava Živković.

Takođe, prilikom odabira odgovarajućeg sistema bitno je znati i da kvadratura kuće ili stana nema veze sa tim koliki solarni sistem je potreban nekom domaćinstvu, već na izbor utiču pozicija, potrošnja i slično.