Na delu velika globalna trka za kritičnim mineralnim resursima

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nedavno je u Beogradu prezentovala najnoviji Izveštaj o tranziciji, a jedna od tema kojom su se njeni analitičari pozabavili bili su i globalni lanci snabdevanja u kontekstu „zelene tranzicije“, odnosno transformacije privrede u održivu i ekološki prihvatljivu.

Na tom putu ključna je upotreba modernih tehnologija koje, opet, podrazumevaju korišćenje kritičnih mineralnih sirovina. Njih karakteriše da su retke i geografski neravnomerno raspoređene, ali i neophodne industrijama poput proizvodnje čipova, pametnih telefona, električnih vozila ili solarnih panela.

EBRD u okviru Izveštaja o tranziciji konstatuje da zemlje u kojima ta banka posluje, a u koje spada i Srbija, nisu ključni globalni proizvođači kritičnih mineralnih sirovima, ali da bi mogle da imaju koristi od iskorišćavanja resursa koje poseduju na odgovarajući način.

Direktor za pitanja tranzicije u EBRD Aleksandar Plekanov (Alexander Plekhanov) ukazao je prilikom prestavljanja izveštaja u zgradi Narodne banke Srbije na globalnu trku koja se odvija na polju kritičnih mineralnih sirovina u koje spada i litijum.

U toj trci poseže se za različitim vrstama „oružja“, pa je EBRD ukazao na rast broja izvoznih ograničenja kojima se podvrgava promet tim sirovinama.

Legenda: Blok 1 čine države koje su bliže povezane sa zapadnim ekonomijama i obuhvata Albaniju, Andoru, Australiju, Austriju, Belgiju, Bosnu i Hercegovinu. Čine ga i Bugarska, Kanada, Hrvatska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Gruzija, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Izrael, Italija, Japan, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malta, Maršalska ostrva, Mikronezija, Moldavija, Monako, Crna Gora, Nauru, Holandija, Novi Zeland, Severna Makedonija, Norveška, Palau, Poljska, Portugal, Rumunija, San Marino, Srbija, Republika Slovačka, Slovenija, Južna Koreja, Španija, Švedska, Švajcarska, Turska, Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države.
Blok 2 obuhvata sve ostale ekonomije.

„Globalni podaci o izvozu ukazuju na to da je čak 30 odsto međunarodne trgovine kritičnim mineralnim sirovinama bilo predmet izvoznih ograničenja u 2022. godini, dok je 2019. taj udeo iznosio pet odsto“, izračunali su autori Izveštaja o tranziciji.

Takva ograničenja su utoliko nezgodnija kada se ima u vidu da se kritične sirovine, poput litijuma ili germanijuma, u najvećoj meri nalaze na specifičnoj geografskoj lokaciji, pa je tako Kina u slučaju dva pomenuta minerala najveći proizvođač na svetu.

EBRD tu činjenicu posmatra u svetlu povećanog rizika kada je reč o održivosti lanaca snabdevanja na putu ka „zelenoj ekonomiji“.

Sa druge strane, državne agencije za promociju izvoza u EBRD zemljama upravo u situaciji kada se traže načini da se „preoblikuju“ lanci snabdevanja vide razvojne šanse za svoje privrede, a na primeru kritičnih mineralnih sirovina to bi značilo razmatranje mogućnosti da same postanu snabdevači.

To, međutim, neće ići lako, na šta je ukazao sam Plekanov tokom beogradske prezentacije.

„Građani često iskazuju nezadovoljstvo kada je reč o mogućnosti eksploatacije takvih resursa. Brojne kritične sirovine mogu se naći u Kanadi, ali su njeni građani protiv rudarenja, odnosno narušavanja kvaliteta životne sredine“, rekao je Plekanov i dodao da to treba imati u vidu tokom debate o eksploataciji kritičnih sirovina u evropskim zemljama u kojima EBRD posluje.

EBRD zemlje, uz nekoliko izuzetaka, nisu značajni proizvođači kritičnih sirovina – osim Turske, koja je veliki igrač kada je reč o proizvodnji bora, feldspata, hroma i magnezijuma, i još nekoliko zemalja iz kojih na svetsko tržište dolaze barijum, antimon i fosfati.

U EBRD zemljama su, međutim, locirane značajne rezerve kritičnih mineralnih sirovina, uključujući i primarna ležišta, ali i rudarski i industrijski otpad iz kojih bi se potrebne sirovine dobile preradom.

Da bi se u potpunosti iskoristile prednosti ovih kritičnih minerala EBRD savetuje države koje imaju rezerve da ažuriraju, digitalizuju i objavljuju sve relevantne informacije kako bi ohrabrile investicije u istraživanje tih resursa.

„Primera radi, možda će biti potrebne nove studije izvodljivosti kako bi se proverilo da li su depoziti identifikovani na osnovu geoloških istraživanja od pre nekoliko decenija ekonomski isplativi. Usvajanje standarda Inicijative za transparentnost ekstraktivnih industrija (EITI) o ugovorima, prihodima i stvarnom vlasništvu može pomoći poboljšanju transparentnosti u toj oblasti, uključujući i veću jasnoću u pogledu prava i obaveza kompanija, kao i fiskalnih režima i režima dozvola“, zaključio je EBRD u Izveštaju o tranziciji za 2023/24. godinu.

Sutra: Borba za tržište između SAD, EU i Kine vodiće se izvan njihovih granica