Na svaki uloženi evro u kvalitet vazduha vremenom možemo biti bogatiji za četiri

Program zaštite vazduha u Republici Srbiji od 2022. do 2030. godine pozitivno je ocenila ne samo stručna javnost, već i sami građani. Vlada Srbije usvojila je Program sa akcionim planom pre nepunih mesec dana, 9. decembra, a njime su definisane mere i aktivnosti koje će se sprovoditi u narednom periodu u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha.

Reakcije javnosti bile su dobre još kada se pojavio nacrt ovog dokumenta u oktobru 2021. godine, a jedino negodovanje javilo se povodom njegovog zakasnelog usvajanja. Iako u nazivu Programa stoji 2022. godina, njegova primena praktično počinje sa prvim danima 2023.

Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu dr Vladimir Đurđević smatra da Program zaštite vazduha potvrđuje ono o čemu su stručna javnost i građani pričali koristeći neke druge izvore informacija i na šta je upozoravano još pre zvaničnih podataka. Tu se, kako kaže, prvenstveno misli na broj prevremenih smrti zbog zagađenog vazduha.

„U ovom dokumentu je potvrđeno da je taj broj oko 11.000, tako da se to uklapa u podatke koje smo imali iz drugih izvora, kao što je Evropska agencija za zaštitu životne sredine. Ovo je prvi put da se kod nas pojavljuje zvanični dokument Vlade Srbije koji potvrđuje da je broj prevremenih smrti zbog zagađenog vazduha ovako velik, kao i broj oboljenja, poput bronhitisa kod dece između šest i 12 godina, koji je oko 22.000“, naglasio je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ovaj dokument pokazuje da je pitanje kvaliteta vazduha u Srbiji alarmantno i da hitno treba uvesti odgovarajuće mere kako bi se ovaj problem rešio.

„Kada pogledamo procene za našu zemlju i za evropske države vidimo da smo mi tu ubedljivo najgore kotirani, odnosno zbog negativnih uticaja naša zemlja trpi mnogo veće posledice u odnosu na sve druge zemlje u Evropi“, istakao je Đurđević u razgovoru za Biznis.rs.

Aerozagađenje rešivo primenom Programa

U samom Programu zaštite vazduha u Republici Srbiji od 2022. do 2030. godine razrađena su i rešenja po kojima može da se vidi koliko brzo i na koji način stanje može da se popravlja. Prva mera jeste ugrađivanje odgovarajućih sistema za eliminaciju gasova na dimnjacima termoelektrana i nekoliko velikih industrijskih postrojenja.

„Vidimo da samo implementacijom tih filtera broj prevremenih smrti može biti smanjen za 2.500, a to može da se desi u naredne dve do tri godine, što nije neostvarivo, a ni finansijska sredstva nisu tako velika. U tom smislu ovaj dokument malo bolje prikazuje i ko je najveći zagađivač“, objašnjava Đurđević.

Veoma je važno i da se iz dokumenta vidi ne samo da su finansijske mere za nas dostižne, nego i da ćemo, kada budemo implementirali rešenja i kada budemo imali bolji kvalitet vazduha, osetiti direktne ekonomske benefite, zato što će se rasteretiti zdravstveni sistem i troškovi lečenja ljudi, izostanci sa posla…

„Benefiti zbog nestanka tih troškova biće mnogo veći nego novac koji bi bio potreban da se uloži da bi se situacija popravila. Dakle, odnos benefita i troškova u ovoj analizi je na strani ekonomske koristi, i to nekoliko puta, u nekim slučajevima čak i 1:4. Za jedan uloženi evro, vi ćete posle nekog vremena biti bogatiji za četiri evra. Punom implementacijom ovog dokumenta bili bismo bogatiji“, zaključio je profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević.

Potrebna ulaganja od 2,6 milijarde evra

Na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine ističe se da je Srbija prvi put dobila strateški dokument za oblast zaštite vazduha za čiju implementaciju će u narednim godinama biti potrebna ulaganja od 2,6 milijardi evra. U saopštenju je naglašeno da će neke od predviđenih mera navedenih u dokumentu omogućiti bržu zamenu starih uređaja za grejanje u domaćinstvima i obnovu voznog parka deregistracijom, odnosno otpremanjem najstarijih Euro 1, 2 i 3 dizel putničkih vozila i lakih teretnih vozila, kao i EURO I, II i III dizel autobusa u reciklažne centre.

Iz neformalne grupe građana „Eko straža“ podsećaju da je država parafirala dokument u kome priznaje da je zagađivač i da je dužna da sprovodi mere.

„Ministarstvo finansija je već više od godinu dana blokiralo ovaj dokument. Razlog je jasan – rešavanje zagađenja košta. Ovo nije nikakva garancija da će država išta uraditi po ovom pitanju, ali je veoma važno parafiranje izuzetno važnog dokumenta“, istakli su iz „Eko straže“.

Prema rečima nekadašnjeg načelnika odeljenja za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine Milenka Jovanovića, navedeni troškovi iz Programa zaštite vazduha niži su nego planirani troškovi za neke druge projekte koji su u odnosu na ovaj problem, smatra on, „nebitni“.

„Za dovođenje aerozagađenja na nivo koji je dozvoljen potrebno je duplo manje novca nego za izgradnju metroa, a sprečavaće na hiljade i hiljade prevremenih smrti u Srbiji“, upozorio je Jovanović.

Institucije koje su uključene u realizaciju Programa

Prva institucija odgovorna za sprovođenje novousvojenog Programa zaštite vazduha svakako je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Za sprovođenje Poglavlja II Direktive EU o industrijskim emisijama za velika postrojenja za sagorevanje, kao partneri resornog ministarstva navedeni su Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i jedinice lokalne samouprave u čijoj nadležnosti je izdavanje integrisanih dozvola Agencije za zaštitu životne sredine.

Kada je reč o sprovođenju Direktive EU 2015/2193 o ograničenju emisija određenih zagađujućih materija u vazduh iz srednjih postrojenja za sagorevanje, partneri resornog ministarstva biće Ministarstvo rudarstva i energetike, Agencija za zaštitu životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i jedinice lokalne samouprave.

Uredbu o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja sa sagorevanjem (u malim postrojenjima za sagorevanje (kapacitet do 1 MW), osim resornog ministarstva sprovodiće i Ministarstvo rudarstva i energetike, Agencija za zaštitu životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam za zaštitu životne sredine i jedinice lokalne samouprave.

Glavni nosilac mere sprovođenja najmanjeg Euro standarda za polovna uvezena vozila: Euro 5/V od 1. januara 2024. i Euro 6/VI od 1. januara 2025. godine je, kako se navodi u Programu, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Partneri u sprovođenju ove mere, pored navedenog ministarstva, biće i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Agencija za bezbednost saobraćaja, Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo finansija.

Za dodatnu obnovu voznog parka od finansijskih podsticaja za deregistraciju/otpremanje najstarijih Euro 1, 2 i 3 dizel putničkih vozila i teretnih vozila (izuzev N3), i EURO I, II i II dizel autobusa u reciklažne centre biće prvenstveno odgovorno Ministarstvo finansija, a njegovi partneri u sprovođenju mere su Agencija za bezbednost saobraćaja, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo zaštite životne sredine i Udruženje reciklera Srbije.

U sprovođenju mera učestvuje još veliki broj institucija, tako da je Program sveobuhvatan i u ovom smislu.