Promenljive cene aluminijuma utiču i na domaće proizvođače

Cena aluminijuma na globalnom tržištu pokazuje značajne oscilacije, pod uticajem različitih ekonomskih, političkih i tržišnih faktora. Prema podacima sa Londonske berze metala (LME), aluminijum je 23. decembra koštao 2.398,24 evra po toni.

U novembru prošle godine Goldman Sachs je predvideo globalni manjak aluminijuma od 1,23 miliona tona za 2024. godinu, što je gotovo dvostruko više u odnosu na deficit iz 2023. Ovo predviđanje je zasnovano na ograničenoj ponudi iz Kine, koja je rezultat kombinacije ograničenja zaliha i smanjenja proizvodnje u provinciji Junan.

Krajem 2024. godine svetsko tržište metala je i dalje nestabilno, sa najavama poremećaja u snabdevanju, dok analize ukazuju na moguću nestašicu aluminijuma, delimično zbog smanjenja proizvodnje u Rusiji i visokih troškova.

Proizvodnja aluminijuma je jedna od ključnih industrija u globalnoj ekonomiji, jer se aluminijum koristi u širokom spektru sektora – od građevinarstva i transporta, do proizvodnje potrošačke elektronike i pakovanja. Ova industrija zahteva visok nivo tehničke sofisticiranosti, značajna ulaganja u tehnologiju i infrastrukturu, kao i pažljivo upravljanje resursima zbog ekoloških izazova koje nosi.

Aluminijum se koristi za prozore, vrata, fasade i krovne konstrukcije zbog svoje čvrstoće, male mase i otpornosti na koroziju. Automobili, avioni i brodovi koriste aluminijum zbog njegove sposobnosti da smanji ukupnu masu vozila, čime se poboljšava efikasnost goriva. Takođe, aluminijumske limenke i folije su osnovni materijali u pakovanju hrane i pića, zahvaljujući njihovoj mogućnosti reciklaže i otpornosti na oksidaciju.

Aluminijum je osnova za mnoge komponente, uključujući kućišta laptopova, pametnih telefona i drugih uređaja.

Proizvodnja aluminijuma je među energetski intenzivnijim procesima u industriji. Električna energija čini čak 30-40 odsto ukupnih troškova proizvodnje. Zato su fabrike aluminijuma često locirane u blizini jeftinih izvora energije.

Svetsko tržište je zavisno od najvećeg proizvođača aluminijuma – Kine, koja pokriva 60 procenata globalne proizvodnje. U velike proizvođače spadaju i Rusija, Kanada, Australija i Norveška. Kina dominira globalnim tržištem zahvaljujući ogromnim kapacitetima i subvencijama države. Globalna tražnja za aluminijumom raste, posebno u Aziji, zbog industrijalizacije i urbanizacije.

Kada je reč o Srbiji, uticaji sa svetskog tržišta prenose se i na domaće proizvođače. Ukupan prihod proizvođača aluminijuma u 2023. godini je iznosio skoro 20 milijardi dinara (19.895.977.000), dok je u 2022. ta suma bila 28 milijardi dinara.

Najuspešnije preduzeće prema dobiti u 2023. bio je Impol Seval iz Sevojna sa rezultatom od 333.731.000 dinara. Lista bonitetne kuće CompanyWall pokazuje da je dobit u poslednje tri godine najveća bila 2022. sa ostvarenih 2.828.631.000 dinara.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti proizvodnje aluminijuma u 2023. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
IMPOL SEVAL AD, SEVOJNO	16.831.970.000	333.731.000
MTC NISSAL	2.414.254.000	128.954.000
EKSAL DOO PANČEVO	73.198.000	8.861.000
TPP KAPEDUNUM DOO UŽICE	225.202.000	3.727.000
IZOTERM PLUS DOO	30.780.000	3.491.000
INOXAL DOO PIROT	11.399.000	1.154.000
DEJAN NIKOLIĆ PREDUZETNIK, ZANATSKA RADNJA ZA PROIZVODNJU LEGURA I TRGOVINU OTPADNIM OBOJENIM METALIMA ELIV, VOLUJAC	185.027.000	1.117.000
EURODIZAJN	31.609.000	897.000,00
AL-EUROPA DOO VELIKI TRNOVAC	55.935.000	865.000,00
DOO CELEJA EXPORT-IMPORT ČAČAK	26.050.000	654.000,00
REFORM DOO UŽICE	4.430.000	20.000,00
*svi podaci su za 2023. godinu, u dinarima

Poslovna grupa Impol broji čak 21 kompaniju, sa Impol 2000 d.d. kao krovnim društvom. Kompanija zapošljava 2.525 radnika koji godišnje proizvedu više od 110.000 tona aluminijumskih proizvoda. Njihova izvozna mreža obuhvata tržišta Nemačke, Italije, SAD, Latinske Amerike i mnogih drugih zemalja širom sveta.

“Prekretnica u poslovanju dogodila se u oktobru 2002. godine, kada je Impol d.d. postao većinski vlasnik Valjaonice Aluminijuma iz Sevojna, preuzevši 70 odsto akcija. Ovaj potez učvrstio je poziciju lidera u industriji. Danas je generalni direktor Impol Sevala Ninko Tešić, koji vodi kompaniju prema novim izazovima i inovacijama. Ovo je primer kako kombinacija tradicije, stručnosti i vizije može da donese globalni uspeh”, navodi se na zvaničnom portalu kompanije.

Od 2017. godine u delatnosti proizvodnje aluminijuma posluje preduzeće iz Beograda MTC Nissal.

Na drugom mestu liste najuspešnijih u ovoj delatnosti našlo se sa rezultatom od 128.954.000 dinara.

Treće mesto liste najuspešnijih zauzima privredno društvo Eksal iz Pančeva sa dobiti od 8.861.000 dinara.

Promenljiva situacija na tržištu oslikava se i na dobit ovog preduzeća, pa je tako Eksal u 2021. ostvario 1.737.000 dinara dobiti, da bi sledeće 2022. godine taj rezultat bio 12.427.000 dinara.