Prozjumeri širom Evrope dobijaju subvencije, poreske olakšice i fid-in tarife

Koncept prozjumera nije nov, ali u legislativi Evropske unije nije postojao do pre osam godina. Glavni razlog da se uvede jesu domaćinstva, odnosno fizička lica, koja nisu mogla da prodaju električnu energiju, već su morala da postanu preduzeća (pravna lica), kako bi izdavali račun za višak proizvedene struje.

Prema rečima lidera za energetiku u kompaniji Deloitte Serbia Željka Markovića, glavni pokretač za uvođenje prozjumera u legislativu EU bila je ušteda u računima – i domaćinstava i industrije, a za to je bio potreban i dodatni podsticaj, odnosno da im se daju državne subvencije.

U Evropi postoje različiti nivoi rešenja i podrške u više zemalja. Uglavnom su postojale direktne državne subvencije za postavljanje solarnih panela, zatim smanjenje poreza ili njihovo ukidanje, kao i fid-in tarife (podsticajne otkupne cene po proizvedenom kilovat-času iz OIE) za svakog ko koristi solarne panele. To su radile Nemačka, Francuska, Italija i druge zemlje koje su zbog toga i vodeće u pogledu broja instalisanih panela.

„Još jedan vid podsticaja bila su neto merenja i neto obračunavanje. Obično je reč o privremenim merama koje su namenjene da se pokrenu inicijative, pa kada zažive polako se vrši tranzicija tih kupaca i potrošača u regularne igrače na tržištu, jer oni sa visokim cenama električne energije i padom cena tehnologija nalaze i komercijalni interes da stavljaju solarne panele i budu prozjumeri bez ikakvih podsticaja“, obrazložio je Željko Marković na konferenciji koju su organizovali Energija Balkana i Udruženje za održivu energetsku tranziciju, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.

Kako je istakao, nešto tako bilo je prisutno i ranije u Srbiji. Pre uvođenja poslednjeg zakonskog okvira postojala je mogućnost da se postavljaju solarni paneli, dok su kroz IPARD program kompanije koje rade u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije gradile solarne elektrane, uz uslov da nema injektovane električne energije u elektromrežu.

„Evropa se trudi da izvrši i valorizaciju prozjumera kroz povezivanje u upravljanju potrošnjom, tako da se tamo gde postoji pametno merenje (smart metering) smišljaju i nove šeme kako da oni sami upravljaju svojom proizvodnjom i da u određenom trenutku sami injektuju električnu energiju u sistem. Stoga se pojavljuje agregiranje potrošnje, odnosno agregatori koji upravljaju njihovom proizvodnjom“, obrazložio je predstavnik kompanije Deloitte.

Prema njegovim rečima, to postoji u inostranstvu, što je slično konceptu virtuelnih elektrana, gde se na velikom broju malih objekata postavljaju solarni paneli, ali upravljanje njima vrši određeno pravno lice koje je registrovano kao snabdevač. To se obično radi na tržištu pomoćnih usluga, a može se plasirati i drugima.

Struja najskuplja u Danskoj

Danska je davala podsticaje za prozjumere, a sada se oni polako ukidaju i prozumjeri se prevode u standardne učesnike na tržištu. Kako je istakao Marković, ova zemlja ima najveće cene električne energije u Evropi, a oko 66 odsto računa odlazi na poreze i takse. Tempo izgradnje malih elektrana koje koriste prozjumeri je oko 18 megavata (MW) godišnje, a njihove procene su da će zbog daljeg povećanja cene struje na tržištu godišnji obim biti i 50 MW.

Danci su, navodi stručnjak Deloitta, imali neto merenje kao podsticaj koji je bio uveden na godišnjem nivou i koji je ukinut 2012. godine. Oni koji su do tada stekli uslov imaju i dalje pravo na neto merenje.

„Nakon te godine, pošto su odradili smart metering (pametna brojila), uveden je sistem neto merenja, ali na satnom nivou. To je trajalo do 2017. godine, pa je stopirano za nove priključke. Oni koji su ostvarili tu pogodnost mogu da je koriste do 2030. godine“, objasnio je Marković.

On je dodao da je to neto merenje važilo samo za snagu do 6 kW, a za veću se išlo sa klasičnim metodama na tržištu, kao što je slučaj kod nas.

„Kod neto merenja u Danskoj, svi porezi i takse obračunavali su se samo na neto energiju, ali je od 2017. godine obračun vraćen na isporučenu energiju od snabdevača. To je sada slučaj i kod nas“, obrazložio je panelista iz kompanije Deloitte.

U Nemačkoj tri gigavata u malim elektranama

Francuska je, posle Nemačke i Italije, treća po broju malih solarnih elektrana na krovovima, odnosno prozjumera, gde je 1,6 GWh instalisane snage samo kod domaćinstava. Njihov glavni podsticaj bila je fid-in tarifa koja je do skoro važila do 100 kWh. Iznosila je 15,8 evrocenti po kilovat-času, a početkom 2020. godine proširena je na kapacitet do 300 kWh.

„Nemačka ima oko tri gigavat-časa instalisane snage samo u malim elektranama koje su ispod 500 kWh, a koje se mogu naći po domaćinstvama i kod malih komercijalnih delatnosti. Oko 206.000 sistema bilo je 2020. godine sa ugrađenim baterijama, tako da su u toj kombinaciji mogli da koriste i preko noći i da plasiraju tu energiju kada im odgovara, što je dozvolilo fleksibilnost u upravljanju“, naglasio je Željko Marković.

Prozjumeri se u Nemačkoj podržavaju i kroz direktne subvencije, kao što su poreske olakšice, a svi segmenti kupaca dobijaju fid-in tarifu koja je vremenom smanjivana.

„Fid-in tarife su se kretale od 100 evra po MWh, odnosno oko 10 evrocenti po kilovatu, za instalacije koje su bile do 10 kWh, a kako je rasla veličina objekata tako se i fid-in tatifa smanjivala, pa su do 750 kWh bile oko 6,9 evrocenti po kWh“, naveo je on.

Neto merenje u Italiji najrelevantnije za male i srednje potrošače

U Italiji je oko 89 odsto svih instaliranih panela snage ispod jednog megavata, a oko 56 odsto toga su stambeni i poslovni krovovi.

„Mehanizmi podrške u Italiji su vrlo jaki. Bilo je više vrsta fid-in tarfia, tako da je svako mogao da nađe odgovarajući podsticaj i da uđe u sopstveni sistem postavljanja solarnih panela. Zato imaju instalisano više od 20 gigavata samo na ovaj način. Za prozjumere su bili važni svi podsticaji, sve su ih kombinovali“, naveo je Marković.

Program neto merenja bio je najrelevantniji za male i srednje potrošače i važio je za sve elektrane koje su ispod 500 kWh, kao i kogeneraciona postrojenja koja proizvode električnu energiju i toplotu do 200 kWh kapaciteta.

Neto energija koja se predavala u mrežu obračunavala se po satnom neto merenju i naplaćivala po satnoj neto vrednosti struje na berzi.

„Kupci su to najčešće koristili, oni koji su imali od tri do 20 kWh instalisane snage, i postojale su posebne vrste olakšica za njih. U toku 2019. godine usvojena je tarifa koja ispod 100 kWh snage daje premiju na ovu cenu, ako kupac za sopstvenu potrošnju koristi više od 40 odsto godišnje proizvodnje. Tamo nije bilo ograničenja da može da se proizvodi samo koliko se potroši“, istakao je panelista iz Deloitte-a.