U Srbiji više od 20 domaćinstava u statusu prozjumera

Dok su zapadnoevropske države uglavnom završile svoju energetsku tranziciju, zemlje Zapadnog Balkana nisu daleko odmakle na tom putu. Sa zakonskom regulativom Evropske unije, ali i međunarodnim obavezama koje su preuzele, pre svega Pariskim klimatskim sporazumom, ove zemlje su pred velikim izazovom – ne samo za energetske kompanije već i celokupne privrede ovih zemalja.

Građani Srbije i privreda dobili su mogućnost da postanu prozjumeri električne energije, što im omogućava da proizvode struju za sopstvenu potrošnju, ali i da proizvedene viškove koje ne potroše odmah skladište u elektroenergetskom sistemu i iskoriste kada im potrošnja bude veća od proizvodnje.

Na Međunarodnoj stručnoj konferenciji predstavnici države, akademske zajednice, energetskih kompanija, stručnjaci i predstavnicima privrede i građana, odnosno samih prozjumera, diskutovali su o novom vidu saradnje u sektoru energetike, uvođenju prozjumera (prosumer – kupac/proizvođač struje), i njegovom uticaju na elektroenergetske sisteme zemalja Zapadnog Balkana.

„U statusu prozjumera električne energije u Srbiji je trenutno 21 domaćinstvo, kao i dva pravna lica, što je dokaz da se propisi kojima smo omogućili ovaj status primenjuju. Tim propisima stvorena je poslovna klima za razvoj ovog sektora. Država daje podsticaje za prozjumere, energetsku efikasnost i za obnovljive izvore energije domaćinstvima, a taj aktivni program obuhvata 20.000 domaćinstva. Sledeći korak biće obavezno postavljanje solarnih panela kada se prvi put grade objekti“, izjavila je državna sekretarka ministarstva rudarstva i energetike Jovanka Atanacković.

Ona je ocenila da je promena sa prozjumerima ključ energetske nezavisnosti i bezbednosti Srbije, dok je objekat sa solarnim panelima nezavistan, a svaki dinar uložen ostaje u Srbiji gde se koristi energija.

„Država forsira ovaj pravac razvoja radi obezbeđivanja energetske bezbednosti i nezavisnosti. To je veoma brzi razvoj, jer postoji veliko interesovanje građana koji svakodnevno pitaju Elektroprivredu Srbije (EPS) i resorno ministarstvo šta da urade, i imaju ideje šta dalje“, naglasila je državna sekretarka.

Predsednik saveta Agencije za energetsku efikasnost Dejan Popović ocenio je da uvođenje prozjumera donosi ogromnu šansu za promenu energetskog miksa povećanjem učešća obnovljivih izvora.

„Na primer, pre tri godine Italija je već imala preko 800.000 prozjumera. Više prozjumera uticaće na rasterećenje elektroenergetskog sistema. Za razliku od drugih država, kod nas mogu i pravna lica da budu prozjumeri što je vrlo atraktivno. Mislim da je ogromno interesovanje pre svega zbog cena. Privrednim subjektima se ulaganje vrati za pet godina po ovim cenama. Prozjumerstvo je velika šansa koju svi treba da podrže“, ocenio je on.

Popović je istakao da građanima treba pomoći kroz subvencije, kako bi im u dogledno vreme ulaganje u solarne panele bilo isplativo.

Savetnik direktora EPS-a za poslovni sistem Vladimir Šiljkut izjavio je da prozjumeri dobijaju svu podršku od te kompanije i ocenio da se na taj način štedi, a da postoji i društveni efekat.

„EPS je nesumnjivo posvećen razvoju obnovljivih izvora energije, ali su potrebna velika ulaganja u takve elektrane, kao i intervencije oko novih fleksibilnih izvora, i opremu za stabilnost sistema. Bitno je da EPS iz sopstvene delatnosti može da izdvoji izvore za te namene. Već duži period EPS stvara gubitak u isplati naknada za obnovljive izvore energije, jer je prikupljeni novac od kupaca manji od onog što se isplati proizvođačima takve energije u Srbiji“, ukazao je on.

Kako je Šiljkut naveo, cene koje plaćaju domaćinstva za električnu energiju u Srbiji niže su od cene proizvodnje kilovata u EPS-u.

„Od naplaćene i takve cene kilovata manje od pola ide EPS-u, a sve investicije u održavanje, neophodne za rad EPS-a, svakodnevno su sve skuplje. Elektroenergetski sistem mora da funkcioniše. Poskupljenje će postati neizbežno, a za to je neophodna opšta saglasnost nadležnih. I sa korekcijama ta cena biće niža nego u zemljama regiona“, upozorio je on.

Izostanak prilogađavanja cene bi, kako je dodao Šiljkut, vodio EPS do sloma.

„Apelujem na građane da se aktiviraju i racionalizuju potrošnju električne energije, jer je to sada od ključnog značaja. Prozjumeri su kao resurs odmah na drugom mestu. EPS radi i na konceptu razvoja virtuelne elektrane, koja bi modelom javno-privatnog partnerstva bila razvijana sa prozjumerima, proizvođačima toplotne enerije i korisnicima baterija. Takva elektrana bila bi zamenski kapacitet“, otkrio je Šiljkut.

Izvršni direktor EPS-a za poslove snabdevanja Radovan Stanić istakao je da se ta kompanija uskladila sa propisima i omogućila olakšanu proceduru za prozjumere.

„Ova oblast u Srbiji eksponencijalno raste i biće izdata četiri računa za prozjumere, i to za elektranu Grunera u Vlasotincu i tri domaćinstva sa solarima na krovovima. Postoji 81 podnet zahtev za ugovor, od čega je 51 ugovor zaključen, i to 43 sa građanima a osam sa kompanijama. Prozjumeri za EPS znače smanjenje pritiska na sopstvenu proizvodnju i potrebe za uvozom“, naveo je on.

Događaj je organizovala redakcija Energije Balkana i Udruženje za održivu energetsku tranziciju pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.