Srbija koristi tek trećinu ukupnog vodnog potencijala

Globalna ekonomska recesija uzrokovana pandemijom Covid-19, a nakon toga i rat u Ukrajini, doveli su do suočavanja sa brojnim problemima ekonomskog i društvenog funkcionisanja u celini. Svet je suočen sa novim izazovima, pre svega po pitanju energetske stabilnosti, koji se sve više odražavaju i na druge sfere društvenog i ekonomskog života. U Srbiji je, bez obzira na sve teškoće i ograničenja, nastavljen značajan razvoj infrastrukture u cilju podsticanja ekonomskog razvoja i prosperiteta zemlje. Realizuju se različiti infrastrukturni projekti, a u nekima od njih učestvuje i Institut Jaroslav Černi, naročito kada su u pitanju specifična ispitivanja, osmatranja, projektovanja ili rešavanje složenih problema hidrotehničkog uređenja prostora.

Ovako profesor dr Dejan Divac, direktor Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, ocenjuje trenutne uslove za poslovanje na tržištu. U razgovoru za Biznis.rs on govori o vodnim potencijalima Srbije, aktuelnim projektima i privatizaciji Instituta, kao i o planovima i budućim angažmanima.

– U proteklom periodu Institut je nastavio saradnju sa tradicionalnim klijentima, generalno iz javnog sektora, kao što su Elektroprivreda Srbije AD, JVP Srbijavode, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, nadležna ministarstva i drugi. Pored toga, uspostavljena je saradnja i sa finansijskim institucijama, pre svega sa Svetskom bankom, Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj i fondovima Evropske unije, kao i sa velikim izvođačkim kompanijama iz Kine – China Machinery Engineering Corporation i Power China, i Evrope – Suez, Veolia, Strabag – navodi naš sagovornik.

Koliko Srbija koristi svoje vodne potencijale i gde ima najviše prostora za dodatni napredak? Na koji način?

– Realizacija velikog broja hidroelektrana u Srbiji i okruženju u periodu od Drugog svetskog rata do raspada SFRJ, od kojih su neke po svojim karakteristikama i upotrebljenim tehnologijama bile u samom svetskom vrhu u vreme kada su građene, omogućila je da korišćenje hidroenergetskog potencijala zauzme veoma bitno mesto u regionalnim energetskim sistemima. Ukupna neto instalisana snaga hidroelektrana u Srbiji je oko 3.000 MW. Od ukupne proizvodnje električne energije Srbije, u hidroelektranama se prosečno godišnje proizvede oko jedne trećine – oko 10.000 GWh. Prema Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije, ukupan bruto potencijal voda koje otiču vodotocima na teritoriji Republike Srbije iznosi oko 27.000 GWh godišnje.

Reka Ibar predstavlja jedan od najznačajnijih neiskorišćenih hidropotencijala u Srbiji. U našem Institutu su urađeni generalni i idejni projekti Sistema hidroelektrana na Ibru. Usvojena koncepcija korišćenja hidroenergetskog potencijala ovog vodotoka podrazumeva izgradnju deset protočnih hidroelektrana, uklopljenih u ograničenja koja su definisana postojećim saobraćajnicama  i naseljenim mestima. Ukupna snaga hidroelektrana je oko 120 MW, a prosečna godišnja proizvodnja više od 450 GWh. Hidroelektrane su izvanredno uklopljene u prirodnu i istorijsko-ambijentalnu celinu doline Ibra.

Na srednjem delu toka reke Drine, između postojećih objekata HE Bajina Bašta i kraja akumulacije HE Zvornik, moguće je izgraditi hidroenergetske objekte značajne instalisane snage. Institut je definisao moguće rešenje energetskog iskorišćenja ovog dela vodotoka – izgradnja tri stepenice: HE Dubravica, HE Tegare i HE Rogačica, ukupne snage oko 320 MW i prosečne godišnje proizvodnje od oko 1.200 GWh, ali su moguća i rešenja sa većim brojem stepenica, koja manje utiču na postojeću infrastrukturu i naselja.

Velika Morava takođe poseduje značajan hidroenergetski potencijal, ali je rešavanje pitanja optimalnog korišćenja hidropotencijala ovog vodotoka i dalje prilično otvoreno.

Kako izgleda saradnja Instituta sa privredom? A kako vaši stručnjaci utiču na naučno-tehnološki razvoj zemlje?

– Sve što Institut stvara, u neprekidnim nastojanjima da klijentima i društvu ponudi najviše vrednosti bazirane na najsavremenijim tehničkim, tehnološkim i naučnim rešenjima, u dubokoj je sprezi sa razvojnim aktivnostima i oslonjeno na rezultate naučnih istraživanja. Nastojimo da stalno osnažujemo vezu sa privredom radi osvajanja novih znanja i primene savremenih naučnih postupaka u praksi i pokrećemo niz naučno-istraživačkih aktivnosti, kako bi sve složeniji problemi sa kojima se susrećemo u praksi bili rešavani na inovativan, savremen i efikasan način.

Institut poseduje širok spektar najmodernijih softvera koji se danas koriste u domenu istraživanja i upravljanja vodama. U trenucima kada se rešavaju pojedini složeni problemi u oblasti voda, sprega naučnog znanja i našeg inženjerskog iskustva čini nas jedinstvenim faktorom rešenja.

Koliko poslujete u inostranstvu, na kojim tržištima ste najaktivniji?

– U vreme kada je nekadašnja Jugoslavija imala status jedne od vodećih zemalja u pogledu hidrotehničke izgradnje, naša građevinska preduzeća ugovarala su velike poslove u svetu, a Institut je svim tim preduzećima pružao značajnu i neophodnu naučnu i istraživačku podršku. Postojala je i plodna saradnju sa Uneskom, tako da je tokom osamdesetih godina u Institutu održavan Međunarodni kurs iz vodoprivrednog inženjerstva za zemlje u razvoju. Nakon raspada zemlje, shodno opštoj situaciji, smanjilo se i naše angažovanje na inostranim tržištima.

Početkom novog milenijuma, u okvirima Srbije kao samostalne države otvorili su se novi pravci inostranog angažmana Instituta, u skladu sa usmerenjima države ka priključivanju Evropskoj uniji. U tom pravcu već više od 20 godina pružamo dragocenu pomoć državnim organima Republike Srbije prilikom međunarodne saradnje u oblasti voda, pre svega na slivovima Dunava i Save, a takođe i u procesu aproksimacije legislative Evropske unije u domaće zakonodavstvo. Intenzivno učestvujemo u velikom broju projekata koji se finansiraju iz fondova EU za prekograničnu saradnju.

Saradnja sa Uneskom uspostavljena je ponovo 2013. godine, kada je u Institutu osnovan Uneskov centar za vode druge kategorije Water for Sustainable Development and Adaptation to Climate Change (WSDAC). Takođe, Institut ima registrovana preduzeća i obavlja svoje osnovne delatnosti u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, gde je projektovao i vršio nadzor na izgradnjom HE Bočac II, radio na sanacijama brana Grančarevo i Višegrad i učestvovao u projektovanju brana i hidroelektrana Buk Bijela, Komarnica, Kruševo i druge.

Pojedine organizacije i stručnjaci tvrde da privatizacija Instituta Jaroslav Černi nije bila transparentna, a ni potrebna, pošto dobro poslujete i već godinama ste uspešni na tržištu. Traži se čak i poništavanje ove transakcije pošto Zakon o nauci i istraživanju propisuje dodatne uslove za privatizaciju naučnog instituta. Kako vi ocenjujete ove navode?

– Odluka o privatizaciji Instituta može se posmatrati u kontekstu završetka više od tri decenije dugog procesa privatizacije svih kompanija koje su tada bile u društvenom vlasništvu, a koje rade na tržišnim principima.

Inicijalni postupak privatizacije Instituta započet je početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je u skladu sa tada važećim zakonima privatizovano osam odsto kapitala, dok je 92 procenta ostalo u društvenom vlasništvu, koje je kasnije pretvoreno u državno. Tako je Institut tek od 2008. godine bio u većinskoj državnoj svojini. Privatizaciju je pokrenulo Ministarstvo privrede, na osnovu zaključka Vlade Srbije donetog u decembru 2020. godine. Postupak je protekao u skladu sa Zakonom o privatizaciji i prema uputstvima i koracima koje je utvrdilo Ministarstvo privrede.

Institut je i do privatizacije bio pravno lice koje samostalno ostvaruje prava i obaveze i slobodno posluje po principima tržišne ekonomije, sa ciljem ostvarivanja dobiti. Razvoj kapaciteta do sada se dominantno finansirao iz sopstvenih sredstava ostvarenih poslovanjem na tržištu i bez ulaganja države kao vlasnika. Privatizacijom Instituta otvara se mogućnost investiranja u razvoj, ne samo iz vlastitih sredstava, već i iz sredstava novog vlasnika, sve u cilju poboljšanja kadrovskih, tehničkih i infrastrukturnih kapaciteta, a u funkciji poslovanja.

Koliko je zaposlenih trenutno u Institutu Jaroslav Černi i kakva je struktura ljudi?

– Institut ima oko 240 stalno zaposlenih, od kojih više od polovine čine stručnjaci sa visokom školskom spremom i jedan broj doktora nauka, od kojih su pojedini ugledni profesori na prestižnim visokoškolskim ustanovama. Struktura i angažovanje inženjerskog i tehničkog kadra odgovaraju multidisciplinarnim poslovima koji se realizuju u okviru naših delatnosti i omogućavaju da se i najkompleksniji zadaci obavljaju na visokom nivou i u ugovorenim rokovima. Imamo stručnjake iz brojnih profesija (građevinarstvo – hidrotehnika i konstrukcije, geologija, informacione tehnologije, šumarstvo, mašinstvo, tehnologija i procesna tehnologija, biologija, hemija, geologija – geotehnika, poljoprivreda, arhitektura, ekologija i zaštita životne sredine, geodezija, geologija – geofizika), a samo u prethodnih pet godina zaposlio je više od 25 mladih inženjera-pripravnika.

Institut je bio i ostao izuzetno posvećen razvoju svog stručnog kadra, koji je stalni pokretač i nosilac napretka. Naša snaga je u sprezi tradicije i mladosti, zajedničkom radu iskusnih inženjera i naučnika sa brojnim talentovanim mladim stručnjacima koji predstavljaju našu budućnost.

Kakvi su planovi za naredni period?

– Očekujemo brojna angažovanja, a neka od njih su – nastavak rada na projektima značajnih potencijalnih hidroenergetskih sistema u Srbiji i regionu (Ibarske hidroelektrane, hidroelektrane na gornjoj Drini – Buk Bijela, Foča, Paunci…), projektima vezanim za razvoj i održavanje sistema upravljanja bezbednošću postojećih brana (Đerdap, „vodoprivredne“ brane u centralnoj Srbiji), projektima sanacije i rehabilitacije brana. Takođe, očekuje se nastavak angažovanja na hidrotehničkom uređenju voda na trasi Moravskog koridora, kao i na projektu brane Bogovina. Pokreću se aktivnosti vezane za hidrotehničko uređenje Surčinskog Donjeg polja i rešavanje pitanja vezanih za izgradnju Beogradskog metroa. Planira se i otvaranje novih poslova u vezi sa projektovanjem i izgradnjom novih kanalizacionih sistema, poboljšanjem uslova plovidbe na unutrašnjim vodnim putevima na Dunavu i Savi i drugi.

U pogledu naučno-istraživačkog rada u fokusu je stvaranje uslova za uspešnu akreditaciju 2025. godine, jačanje kadra, nastavak ili iniciranje saradnje sa pojedinim inostranim naučno-istraživačkim institucijama.

Sagledavajući potrebe razvoja sektora voda u Srbiji i regionu, i imajući u vidu sve navedeno, verujemo da imamo dobru i stabilnu poziciju, koju ćemo nastojati da zadržimo i u budućem periodu kroz razvoj svojih tehničkih kapaciteta, a posebno inženjerskih kadrova, i angažovanje na ključnim inovativnim, razvojnim i infrastrukturnim projektima. Očekujemo da se u narednom periodu može uvećati obim poslovanja, kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, uz mogućnost kontrolisanog širenja i na druga tržišta, i zadržati uloga Instituta kao jedne od ključnih stručnih i naučnih institucija u domenu korišćenja i upravljanja vodama u zemlji i regionu.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u junskom broju štampanog izdanja Biznis.rs