Šta se može desiti ako SAD ne odlože sankcije NIS-u?

Srbija je zatražila od Amerikanaca da odlože sankcije NIS-u na najmanje 90 dana. Energetski analitičar Željko Marković smatra da je jedina opcija da Srbija i Janaf dobiju zeleno svetlo da Rusija izađe iz vlasništva NIS-a, jer nas u suprotnom ne očekuje baš ružičasta budućnost.

Jelica Putniković, osnivač portala Energija Balkana, ukazuje da su stručnjaci već upozorili da je nemoguće zameniti uvozom ono što se u Srbiji potroši od naftnih derivata.

Zahtev za odlaganje sankcija upućen je Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije Sjedinjenih Američkih Država. NIS-ov zahtev podržale su vlade Srbije i Mađarske, izveštava RTS.

Željko Marković objašnjava da se u tom zahtevu, pre svega, traži praktično odlaganje primene sankcija na minimum 90 dana. To bi, ističe, omogućilo Naftnoj industriji Srbije da reši sve probleme koje se tiču pitanja vlasništva.

„Da bi NIS ostao da radi onako kako radi i sada i u ovom trenutku. Dakle, to je značajno za našu zemlju, ali i za region“, naglašava analitičar.

Što se tiče licenci, ukazuje da se to može tumačiti i na drugi način. To je, navodi, dozvola da mogu da posluju normalno i da neće biti izloženi sankcijama i oni entiteti koji posluju sa NIS-om.

Podseća da je i Janaf slično zatražio, zato što je jedan od velikih partnera NIS-a, ima ugovore do 2026. godine.

Jelica Putniković naglašava da bi NIS svakako trpeo veliku štetu – ako ne dolazi nafta, ne bi mogla da radi ni rafinerija nafte u Pančevu.

„S druge strane, ako partneri otkažu kupovinu, na primer, goriva od NIS-a, jer su nezvanično neke naftne kompanije koje imaju benzinske pumpe u Srbiji već najavile da će prestati da kupuju gorivo, onda bi to značilo da bi možda bio manjak određenih derivata na tržištu“, ukazala je Putniković.

Međutim, dodaje da su, iako postoji mogućnost da se derivati uvezu, neki naftni stručnjaci već rekli da je nemoguće zameniti uvozom ono što se u Srbiji potroši od naftnih derivata.

„Tu nije samo ono što mi obični građani mislimo, benzin i dizel na benzinskim pumpama, puno je naftnih derivata koje troši privreda“, ukazala je Jelica Putniković.

Navodi da je dobro što je država dala saopštenje o tome da je NIS zatražio odlaganje i da je definisano na najmanje 90 dana, jer, objašnjava, to onda znači da država Srbija stoji iza NIS-a i verovatno da se i dalje pregovara s Rusijom.

„Čuli smo da je njihov ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao da to ne dolazi u obzir. Znači, mora se zaista diplomatski raditi“.

Jelica Putniković veruje da će Srbija do 27. februara dobiti neki odgovor, u krajnjem slučaju pozitivan ili negativan, da znamo na čemu smo.

Željko Marković ocenjuje da se verovatno vode neformalni razgovori. Kaže da je sada jedna formalna procedura, da je nadležno telo u Americi za odobravanje tih licenci, odnosno za regulisanje tih odnosa prema sankcijama. Ukazuje da svakako mora da postoji neka druga komunikacija koja nije formalna i koja je i izvan našeg pogleda.

„Ja sam proveravao i OFAC-ov sajt. Nema nikakvih saopštenja za javnost, tako da se zasad i dalje ne zna kako će se to rešiti. Čeka se praktično da se vidi rešenje, to je dosta veliki udar i ne samo na Srbiju, pa čak i na privredu regiona, bez goriva ne možemo ispunjavati naše međunarodne obaveze“, navodi Marković.

„Jedina opcija da bi se normalizovalo i postigla taj kratkoročni ekvilibrijum, odnosno da ostane ono što se sada dešava, jeste da NIS promeni vlasnika, odnosno da se ispuni uslov zbog čega su sankcije uopšte i uvedene – da Rusija izađe iz vlasništva“, smatra Marković.

Međutim, ukoliko Rusija ne bi izašla iz vlasništva, onda nas ne očekuje baš „ružičasta budućnost“.

To znači, ocenjuje, da bismo imali kratkoročni, pa i srednjoročni problem do godinu dana, gde bi bilo velikih problema u snabdevanju naftom i naftnim derivatima, i u funkcionisanju privrede, države, građevinske industrije, transporta…

„Razmišljamo na neki logičan način. Meni se čini da ni Rusiji ne bi išlo u prilog da ta kompanija ne radi i da ne donosi ništa. Znači, čini mi se da bi onda ta prodaja bila i za njih manje loša opcija, odnosno bar bi nešto zaradili“, zaključuje Marković.