Kako možete sami proizvoditi, ali i prodavati struju?

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije daje teoretsku, a od skoro i praktičnu, mogućnost da fizička i pravna lica pod određenim uslovima budu kupci-proizvođači električne energije koju proizvode solarni paneli.

Naime, reč je o evropskom trendu koji je zaživeo i u Srbiji, a ogleda se u mogućnosti da svako ko to želi investira u obnovljive izvore energije, konkretno u solarnu elektranu na krovu kuće, zgrade, fabrike ili nekog drugog objekta i potom samostalno proizvodi električnu energiju za sopstvene potrebe u svojstvu kupca-proizvođača.

Prema rečima advokata i pravnika za oblast energetike iz Advokatske kancelarije Stojković Advokati, zakon definiše kupca odnosno proizvođača kao krajnjeg kupca koji je na unutrašnje instalacije priključio sopstveni objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, pri čemu se proizvedena struja koristi za snabdevanje sopstvene potrošnje, a višak isporučuje u prenosni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem („prozjumer“).

“Dakle, suština je da prozjumer može da zadovolji delimično ili u potpunosti svoje potrebe za električnom energijom na ovaj način. Početna investicija jeste visoka, ali se isplati kroz nekoliko godina. Prozjumer je i dalje u obavezi da bude povezan na elektromrežu i da u nju prenosi viškove struje koje proizvede određenih (letnjih) meseci, a isto tako ima pravo da se snabdeva električnom energijom u mesecima kada solarna elektrana ne proizvede dovoljnu količinu za svoje potrebe. Zbog toga prozjumer zaključuje ugovor o potpunom snabdevanju, odnosno ugovor o otkupu električne energije sa snabdevačem u skladu sa Zakonom o energetici”, kažu iz advokatske kancelarije Stojković Advokati.

Pre zaključivanja ugovora vrši se izgradnja solarne elektrane čija instalisana snaga ne sme biti viša od postojeće odobrene snage priključka. Odgovornost za ovaj deo posla u potpunosti je na prozjumeru.

Potom se prilagođava merno mesto i to tako što prozjumer podnosi zahtev za prilagođenje mernog mesta putem e-maila Elektrodistribuciji Srbije („EDS“).

“U unapred zakazanom terminu radnici EDS-a obezbeđuju beznaponsko stanje na mernom mestu, skidaju plombe i demontiraju postojeći merni uređaj. Prilagođavanje mernog mesta zatim obavlja firma sa odgovarajućom licencom koju je angažovao prozjumer. Posle toga radnici EDS-a obavljaju kontrolu mernog mesta, plombiraju uređaje i uspostavljaju napajanje objekta prozjumera. Ukoliko priključak, sa ormanom mernog mesta, nije u vlasništvu EDS-a, potrebno je da se potpiše ugovor o preuzimanju mernih uređaja u skladu sa Zakonom o energetici. Treći korak je zaključivanje ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem, odnosno neto obračunom”, objašnjavaju naši sagovornici.

Oni ističu da bi trebalo napraviti razliku između dve vrste prozjumera – pravnih lica i preduzetnika, kao i domaćinstava i stambene zajednice.

“Snabdevač ima obavezu da prozjumeru koji je pravno lice odnosno preduzetnik ponudi ugovor o potpunom snabdevanju sa neto obračunom u skladu sa kriterijumima i uslovima propisanim uredbom. Neto obračun je način obračunavanja neto električne energije pri kome se vrednost viška predate električne energije u toku jednog meseca obračunava i naplaćuje na osnovu ugovora između prozjumera i snabdevača”, naglašavaju advokati i pravnici.

Predmet ugovora su količina i cena električne energije, način obračuna i ispostavljanja računa, prava i obaveze obe ugovorne strane, obustava snabdevanja…

Bitno je reći da ni zakonom, kao ni uredbama, nije regulisana otkupna cena za višak električne energije koju prozjumer prenosi u elektromrežu. To je predmet dogovora ugovornih strana koji će zavisiti od više faktora koji nisu javno objavljeni.

Kada je reč o domaćinstvima i stambenim zajednicama, snabdevač ima obavezu da kupcu-proizvođaču koji je domaćinstvo ili stambena zajednica ponudi ugovor o potpunom snabdevanju sa neto merenjem.

“Neto merenje je način obračuna neto električne energije, pri kome se viškom isporučene električne energije u toku jednog meseca umanjuje neto količina električne energije u toku narednog meseca. To praktično znači da za razliku od neto obračuna, gde se za višak isporučen u elektromrežu dobija novac po ugovorenoj ceni, ovde prozjumer „prenosi“ višak eletrične energije u sledeći mesec i tako smanjuje količinu utrošene električne energije sledećeg meseca”, navode iz advokatske kancelarije.

Period za poravnanje potraživanja i obaveza između prozjumera i snabdevača je jedna godina i završava se prvog aprila.

Kupac-proizvođač nema pravo na potraživanja za količinu isporučene električne energije koja je veća od količine preuzete električne energije od snabdevača u periodu za poravnanje, što važi za obe vrste prozjumera.