Luka Koper zasad ne trpi zbog zatvaranja Ormuskog moreuza

Luka Koper ne posluje mnogo sa bliskoistočnim zemljama pa višenedeljno zatvaranje Ormuskog moreuza trenutno ne utiče na njeno poslovanje. Član uprave Luke Gregor Belič rekao je na Logističkom kongresu da bi se to promenilo ukoliko bi se rat nastavio.

Ako se moreuz ponovo zatvori na duži period nakon otvaranja u sredu, koje je usledilo nakon sporazuma o prekidu vatre između Irana i SAD, u slučaju mogućeg ponovnog zaoštravanja situacije u budućnosti, krizu će prvo osetiti azijske zemlje, koje su najveći kupci nafte sa Bliskog istoka. Ova kriza će se, međutim, preneti na sve ostale zemlje i kompanije koje posluju sa Azijom, očekuje Gregor Belič, piše SEEbiz.

„Znamo da Luka Koper mnogo posluje sa Azijom, ponajviše sa Kinom. Stoga poslovanje definitivno neće biti isto kao danas. Teško je reći da li će se to osetiti za pet ili 10 odsto u pretovaru kontejnera i automobila, ali uticaja će definitivno biti“, dodao je.

Uprkos izazovima, Belič smatra da Luka Koper ima dobru strategiju otpornosti, te da je sposobna da brzo i efikasno menja poslovne partnere ili vrstu robe koja stiže.

Prema Beličevim rečima, zbog rasta cena nafte, koji je ujedno i posledica rata na Bliskom istoku, krizu trenutno osećaju samo brodari. Oni će deo troškova preneti na svoje kupce, koji će ih dalje preneti na krajnje kupce, rekao je.

Ovogodišnji Logistički kongres, koji se u četvrtak održava u Portorožu, fokusiraće se na budućnost i promene u slovenačkoj i globalnoj logistici. Govoriće se i o tome u kom pravcu se razvija svet lanaca snabdevanja.

Poslovni strateg i predavač Igor Jakomin istakao je infrastrukturu kao glavni problem slovenačkog logističkog sektora. Smatra da opcija vožnje po zaustavnoj traci autoputa nije pravi put, a isto važi i za izgradnju treće trake. Zagušeni putevi, gužve i otvorena gradilišta, između ostalog, stvaraju gubitke u logističkom sektoru. Stoga Jakomin predlaže izgradnju drugog prstena oko Ljubljane, na koji bi se preusmerio tranzit.

Ulaganja u treću traku značiće ulaganja u sve nadvožnjake, što će potencijalno stvoriti još veće gužve i finansijske gubitke. Po njegovom mišljenju, prodaja kritične vazduhoplovne infrastrukture bila je pogrešna odluka, zbog čega se u Sloveniji danas razvija samo teretni saobraćaj.

Jakomin smatra da „nema potrebe izmišljati toplu vodu“ kada su u pitanju sveobuhvatna i održiva rešenja u logističkom sektoru. Uveren je da zemlja jednostavno treba da kopira strane uspešne priče i sprovede potrebne reforme.

Prvo, mora se usvojiti jasna nacionalna logistička strategija, prelazak sa tranzita na logistiku visoke dodate vrednosti, ubrzanje ulaganja i mudra alokacija finansijskih sredstava, posebno za železničke linije, aerodrome i puteve, kao i uklanjanje birokratskih prepreka i postavljanje jasnih pravila.

Logističke kompanije teško dolaze do zemljišta u blizini autoputeva, jer većina ima status poljoprivrednog zemljišta. Jakomin deo rešenja vidi u promeni statusa.

Osim toga, zalaže se za ubrzanu digitalnu i tehnološku transformaciju industrije, hitna ulaganja u ljude i znanje sa naglaskom na jačanje karijernih puteva pojedinaca, kao i na umrežavanje i saradnju slovenačkih logističkih kompanija.