Mali broj osiguranika ugrožava domaću poljoprivredu

Samo 12 do 15 odsto od ukupno obradivih površina u Srbiji je osigurano, dok je za privatna gazdinstva taj broj još niži i iznosi samo oko tri odsto.

Prema rečima predsednika Udruženja novinara za poljoprivredu „Agropres“, Gorana Đakovića, poljoprivrednici se i dalje nerado odlučuju na osiguranje proizvodnje.

„Teško im je da odvoje dinar za osiguranje, a bez toga ćemo propasti i to kažem jer sam i sam poljoprivrednik. Imamo primer malinara i kupinara koji su ove godine imali fantastičnu cenu i zamislite kako je onima kojima je grad sve uništio. Da ne pominjem bolesti koje napadaju voće i useve pa nemate prihode. A to je samo dva ili tri dinara po kilogramu. Na primeru šljive, to je osam do devet hiljada dinara po hektaru i zaista nema jeftinije mere nego što je osiguranje”, kaže Đaković, prenosi Politika.

Srpski poljoprivrednici umesto da osiguraju useve, kažu agrarni novinari, i dalje sa zebnjom gledaju u nebo.

Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede, Senada Mahmutovića, država je sa svoje strane mnogo učinila poslednjih godina kako bi subvencijama ohrabrila poljoprivrednike da osiguraju svoje proizvode.

„Mi kao ministartsvo pomažemo poljoprivrednike da se zaštite od nepredvidivih vremenskih uslova kroz mnoge vidove, kao što su subvencije za navodnjavanje, za nabavku protivgradnih mreža, modernizujemo sistem protivgradne odbrane, ali i kroz direktnu finansujsku pomoć za osiguravanje useva, rekao je Mahmutović.

Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije, Duško Jovanović za Biznis.rs kaže da se Udruženje zalaže za to da osiguranje bude uslov za bilo kakve državne subvencije, jer je to jedini način da se poveća broj osiguranih poljoprivrednika.

“To je model koji se uveliko primenjuje u svetu i daje dobre rezultate. Na primer Rumunija je na taj način rešila problem, pa je tamo osigurano oko 70 odsto površina. Inače, u EU je u proseku osigurano oko 70 procenata, a u SAD i Australiji više od 90 odsto obradivih površina“, navodi Jovanović.

Jedan od najvećih problema u osiguranju poljoprivrede je upravo u tome što čak 90 odsto osiguranih ratara ima klasično osiguranje od grada, požara i groma, iako se na tržištu nudi nekoliko različitih polisa. Nažalost, mnogo manje je poljoprivreda osigurana od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda, a ti su rizici sve češći i nanose gubitke na više godina.

„Osnovni razlozi za mali broj osiguranika su needukovanost, nepoverenje i stavovi da je polisa skupa i da država treba da nadoknadi štetu, što je netačno i pogrešno. Primera radi, za polisu osiguranja treba izdvojiti od dva do pet odsto vrednosti proizvodnje (odnosno onoga što se zaradi kada se proda letina), a tu su i pogodnosti koje daju osiguravajuća društva, u vidu kupovine na rate ili plaćanja polise posle žetve”, objašnjava Jovanović.

U Srbiji je osigurano nešto više od 10 procenata biljne proizvodnje i oko pet odsto stočnog fonda i po tome zaostajemo za razvijenijim i pojedinim državama regiona, iako taj procenat polako raste.