Cena junetine ne bi trebalo da pređe 900 dinara po kilogramu

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), cena junećeg mesa kreće se od 549 do čak 802 dinara za kilogram.

Profesor dr Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže za Biznis.rs da na previsoku cenu junećeg mesa za domaće potrošače utiče nekoliko faktora, pre svega otkupna cena kukuruza koja je ove godine značajno veća u odnosu na 2020. kada je iznosila 15 dinara po kilogramu, a danas je 24 dinara.

„Drugi razlog je i celokupna proizvodnja. Pre desetak godina proizvodnja je bila 120.000 tona, prošle godine je iznosila oko 72.000 tona, što označava veliki pad ukupne proizvodnje junećeg mesa u Srbiji. Izvoz junetine je takođe veoma skroman, prošle godine je iznosio oko 5.000 tona. Značajno je pala i potrošnja goveđeg mesa, po sadašnjim procenama ona je oko 3,5 kilograma na godišnjem nivou u Srbiji“, objašnjava Vlahović.

On dodaje da će se, prema procenama, ove godine smanjiti i proizvodnja kukuruza, što će svakako uticati kako na cenu tako i na ponudu, pa će doći do povećanja cene mesa.

Proizvođači pri formiranju cene gledaju i cenu junadi za klanje.

„Ako je cena kukuruza indeks jedan, paritet bi trebalo da bude jedan prema dvanaest. To znači da otkupna cena uvek treba da bude ekvivalentna ceni za 12 kilograma kukuruza. I ona utiče na maloprodajnu cenu. Prošle godine je taj paritet cena bio dobar, iznosio je 1:14, i išao je u prilog uzgajivačima goveda. Ako je paritet manji od 1:12 on ne ide u korist uzgajivača. Otkupna cena goveda veoma je bitna i značajno utiče na formiranje prodajne cene mesa“, naglašava Vlahović.

Prema toj računici, s obzirom na to da je danas cena kukuruza 24 dinara, otkupna cena junećeg mesa bi trebalo da bude oko 290 dinara.

Naš sagovornik smatra da na visoku cenu junetine utiče i smanjen kapacitet industrije mesa.

„Kako industrija mesa sada radi sa malim kapacitetom, ona može taj manjak da prebaci na potrošača tako što će povećati maloprodajnu cenu mesa. Ali ni to ne može da se radi do beskonačnosti, jer su svesni da potrošači nemaju mnogo para i da se svako povećanje može negativno odraziti na prodaju. Trenutno imamo situaciju da je maloprodajna cena jako visoka, posebno za osetljive grupe potrošača kao što su penzioneri“, objašnjava profesor Vlahović.

Rešenje je, prema njegovim rečima, teško naći.

„Neki ekonomisti bi možda rekli da je izlaz u uvozu jeftinijeg mesa sa međunarodnog tržišta, ali se onda postavlja pitanje koliko je to racionalno s obzirom na domaće proizvođače koji imaju izuzetno velike troškove, pa je samim tim i cena junećeg mesa sada veoma visoka. Cene uvoznog mesa bi sa stanovišta potrošača verovatno bile mnogo prihvatljivije. Moja očekivanja su bila da će cene biti uvećane za oko 20-25 odsto, međutim sada vidimo da su cene porasle i za više od 30 procenata“, kaže Branislav Vlahović.

On ipak ne očekuje da će cene drastično rasti, pa tako ni kilogram junećeg mesa ne bi trebalo da bude skuplji od 900 dinara.

Uzgajivači goveda su u veoma teškom položaju. Oni moraju da naprave svoju računicu i da vide da li paritet cena njima ide u prilog ili ne.

„Ako uzgajivačima računica bude manja od 300 dinara po kilogramu otkupne cene, oni će najverovatnije prestati sa proizvodnjom. Proizvodnja junetine zahteva dosta vremena, proizvođač mora da sačeka više od godinu dana da dođe do 650 kilograma, što mu omogućava neku rentabilnost. Proizvođači čak u svoju otkupnu cenu ne uračunaju ni energiju, niti lekove. Ako se smanji broj grla u tovu smanjiće se i ukupna proizvodnja mesa“, kaže Vlahović.

Problem uzgajivačima predstavlja i to što je veoma teško naći kvalitetnu telad, koja su se godinama prodavala za 500 evra po grlu koje ima oko 150 kilograma, a sada je ta cena 650 evra.

Velika neizvesnost takođe utiče na uzgajivače junadi.

„Ako se država odluči za interventni uvoz po nižoj ceni to može uticati da cene u maloprodaji budu niže. Ali onda se postavlja pitanje opravdanosti takvog poteza. Govedarstvo traži stabilnost, jer je nešto što zahteva dugotrajnija ulaganja i vreme, a ako smo prošle godine imali otkupnu cenu kukuruza 15 dinara, a sada 24 – može doći i do 27-28 dinara – to znači da je nestabilnost velika. Uzgajivači više od godinu dana ulažu i onda budu na nuli ili u minusu, što znači da će ih to sigurno odvratiti od tog posla, da će pokušati da se okrenu proizvodnji nečeg drugog“, zaključuje profesor dr Branislav Vlahović.