Merkel priprema garancije Ukrajini za slučaj da joj Rusija zavrne gas

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i nemačka kancelarka Angela Merkel dogovorili su se da uskoro razgovaraju o garancijama Berlina Kijevu nakon pokretanja gasovoda “Severni tok 2“ (ST2), kao i o situaciji u Donbasu, saopštila je kancelarija ukrajinskog predsednika. Merkel je najavila da će posetiti Ukrajinu 22. avgusta.

“Angela Merkel i Vladimir Zelenski razgovaraće o tome kako će Nemačka tačno garantovati ispunjenje obaveza koje je dala u slučaju da Rusija, nakon pokretanja ST2 pokuša da zloupotrebi svoju monopolsku pozicijiu“, saopštila je služba za medije ukrajinskog predsednika, prenose RIA Novosti.

Sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, Aleksej Danilov rekao je ranije da je Ukrajina spremna za lansiranje ST2. On je potvrdio da “Ukrajina definitivno neće ostati bez gasa“, kao i da zemlja ima “jasno razumevanje i strategiju energetske bezbednosti“. Ukrjinske vlasti “rade na svim ovim pitanjima“, rekao je on.

Bivši šef odbora Naftogaza Andrij Kobolev rekao je da je gubitak Ukrajine statusa “miljenika“ SAD glavni razlog neuspeha borbe Kijeva sa projektom ST2. Pre toga, ukrajinski politički ekspert Taras Semenjuk ocenio je da bi Ukrajina, u kontekstu završetka ST2, trebalo da zahteva od SAD status “posebnog“ saveznika izvan NATO.

Vašington i Berlin potpisali su ugovor o gasovodu ST2, a SAD su obećale da neće uvesti sankcije nemačkom operatoru projekta, dok će Nemačka zauzvrat učiniti sve što je u njenoj moći da produži rusko-ukrajinski ugovor o tranzitu gasa do 2034. godine.

Nemačka će verovatno dobiti niže cene gasa zahvaljujući gasovodu ST2, ali će energija i bezbednost postati skuplji za ostatak Evropske unije, ocenjuje u analizi National Interest. Kako je navedeno u tekstu, uspešan završetak dogovora između Moskve i Berlina o ST“ prepun je ozbiljnih ekonomskih posledica, ne samo za istočnu Evropu, već i za celu EU.

“Ekonomske, političke i bezbednosne implikacije koje slede nakon puštanja gasovoda u promet biće značajne, a istočna Evropa će morati da plati najviše. Lišavanje Ukrajine tranzitnih taksi deo je postojećeg trenda koji dovodi do smanjenja ekonomske koristi i slabljenja energetske bezbednosti u istočnoj Evropi“, stoji u tekstu. Takođe je navedeno da će za Ukrajinu pokretanje novog gasovoda značiti povećanje cena gasa, a “situacija će postajati sve opasnija“.

Ranije ove nedelje Vašington je imenovao Ejmosa Hokštajna (Amos Hochstein) za specijalnog izaslanika za ST2. Prema rečima američkog državnog sekretara Entonija Blinkena (Antony Blinken) Hokštajnov neposredni zadatak biće preduzimanje mera u cilju smanjenja rizoka koje predstavlja ST2.

Nemačka i SAD postigle su u julu načelni dogovor o završetku izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ (ST2). Takođe, administracija američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) pozvala je ukrajinske vlasti da se uzdrže od izražavanja svog stava tokom zaključivanja između Vašingtona i Berlina.

Američki zvaničnici upozorili su Kijev da bi javna kritika sporazuma Nemačke i SAD o izgradnji ruskog gasovoda mogla da našteti odnosima SAD i Ukrajine, preneo je Politico. Bela kuća pozvala je Kijev da ne razgovara sa američkim Kongresom o planovima Berlina i Vašingtona.

Nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala je o ST2 sa Bajdenom tokom posete Vašingtonu, ali dogovor nije objavljen. Njih dvoje su bili jedinstveni u uverenju da Rusija ne bi trebalo da koristi energiju kao geopolitičko oružje protiv Ukrajine. Vašington se već dugo protivi projektu ST2 vrednom 11 milijardi dolara, tvrdeći da će on ugroziti evropsku energetsku bezbednost povećanjem oslanjanja na ruski gas i omogućavanjem Moskvi da izvrši politički pritisak na ranjive države istočne i srednje Evrope.

Merkel je ponovila stav Berlina da je gasovod zamišljen kao dodatni projekat, a ne kao zamena za Ukrajinu, kao tranzitnu rutu gasa. Ona je dodala da bi se Rusija mogla suočiti sa sankcijama EU ako prekrši sporazum o nastavku isporuke gasa kroz Ukrajinu. Do kraja marta izgrađeno je 2.339 od ukupno 2.460 kilometara cevovoda od Rusije do Nemačke, a preostalo je polaganje 93 kilometra cevi u vodama Danske i 28 kilometara u nemačkim vodama.

ST2 je partnerski poduhvat ruskog Gazproma i pet evropskih energetskih kompanija – francuske ENGIE, austrijskog OMV, britansko-holandske Royal Dutch Shell i nemačkih Uniper i Wintershall, a svaka od evropskih kompanija obavezala se da će sa po 950 miliona evra učestvovati u finansiranju projekta, dok je za ostatak finansiranja obavezu preuzela ruska kompanija. Prema inicijalnom planu, gasovod je trebalo da postane operativan do kraja 2020. godine.