Najviše prekvalifikovanih radnika iz oblasti tekstilstva, kožarstva, mašinstva

Iako je u razvijenim zemljama prekvalifikacija često standardni deo radnog veka, u Srbiji među radnicima za čijim je zanimanjima prestala potreba ili godinama čekaju na zaposlenje to još uvek nije postala praksa.

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) kažu da, kada je reč o prekvalifikacijama, postoje obuke koje se realizuju na zahtev poslodavca ili praćenjem potreba tržišta rada.

Prekvalifikacije koje se vrše na zahtev poslodavca najčešće su iz oblasti tekstilstva i kožarstva, mašinstva i obrade metala i elektrotehnike. U ovim delatnostima postoji najmanja potreba za radnicima i najduže čekaju na zaposlenje.

„Obuke koje se realizuju na zahtev poslodavca podrazumevaju i njegovo učešće u finansiranju obuke nezaposlenog radi sticanja znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu. Naravno, ukoliko na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje nema lica sa potrebnim kvalifikacijama, odnosno postojeća znanja i veštine ne odgovaraju potrebama konkretnog radnog mesta“, navode iz NSZ.

Prema rečima naših sagovornika, najviše interesovanja nezaposlenih je za obuke za gerontodomaćice, operatere na CNC mašinama, kozmetičare, krojenje i šivenje, viljuškariste, frizere, pekare, kuvare.

Na osnovu analiza tržišta rada Nacionalna služba za zapošljavanje realizuje programe dodatnog obrazovanja i obuka.

Kako navode iz ove institucije, obuke su namenjene teže zapošljivim radnicima i prilagođene potrebama slabije obrazovanih, odnosno licima bez kvalifikacija ili sa nedostajućim znanjima i veštinama koje su potrebne poslodavcima za konkretne poslove i radna mesta, sa posebnim akcentom na praktični deo nastave tokom obučavanja.

Iz NSZ ističu da je veoma važno da se radnici dobro informišu i da donesu lične odluke o razvoju karijere, a koje su usklađene sa postojećim informacijama o traženim kvalifikacijama na tržištu rada, profesijama i poslovima za kojima postoji značajnije veća potražnja na tržištu, kao i mogućnostma pronalaženja zaposlenja.

„Kretanja na tržištu rada uslovljena su razvojem privrednih aktivnosti i delatnosti koje zapošljavaju i radno angažuju lica sa konkretnim znanjima, veštinama i kompetencijama, što samim tim ukazuje na činjenicu da osobe koja su završile odgovarajuće programe obuka imaju bolju prohodnost na tržištu rada“, ocenjuju naši sagovornici.

Oni dodaju da se stalno prate trendovi na tržištu rada po pitanju znanja i veština koje se traže ili koje nedostaju, ili se prognoziraju kao potrebna u narednom periodu.

„Do podataka o potrebnim profilima na tržištu rada dolazi se korišćenjem različitih izvora informacija. Neke od njih su prijave potreba za zapošljavanjem, ankete poslodavaca, dokumenta lokalnih samouprava u pogledu razvoja i investicija, privrednih komora i drugih koji imaju značajnu ulogu u procesu kreiranja i razvoja opšteg i lokalnog tržišta rada“, objašnjavaju iz NSZ.

Koliko dugo radnici koji su prošli obuke prekvalifikacija čekaju na posao u značajnoj meri zavisi od niza faktora na tržištu rada i karakteristika nezaposlenih lica.

Prema rečima naših sagovornika, tehničko-tehnološki razvoj i napredak pojedinih sektora zahteva stalno prilagođavanje potrebama, što za neke od kandidata može da predstavlja izazov, a za neke prepreku jer kvalifikacije koje poseduju nisu dovoljno konkurentne za istupanje na tržište rada.

„Sa druge strane, spremnost radnika da prihvati određeni posao je individualna i zavisi od ličnih stavova, interesovanja, motivacije, egzistencijalnih potreba nezaposlenih. Ukoliko tražioci zaposlenja poseduju tražene kvalifikacije, specifična znanja i veštine, relevantno radno iskustvo, samim tim su konkurentniji na tržištu rada i imaju veće šanse za zapošljavanje“, zaključuju iz NSZ.

Zbog velikog broja zainteresovanih za obuke, tokom ove godine je planirano uključivanje u meru obuke za tržište ukupno 1.100 nezaposlenih lica, od kojih 400 nezaposlenih osoba sa invaliditetom.