Pre odlaska u Kijev, sastanak Merkel i Putina u Moskvi

Pred kraj svog četvrtog i poslednjeg mandata nemačka kancelarka Angela Merkel posetiće Ukrajinu i Rusiju, gde će se sastati sa liderima obe zemlje. Budući da je njen put u Kijev bio najavljen unapred, naknadna informacija da će neposredno pre toga posetiti Moskvu došla je kao iznenađenje.

U zvaničnom saopštenju Kremlja navedeno je da će ona sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarati o “trenutnom stanju i izgledima za saradnju u različitim oblastima, kao i o nizu hitnih međunarodnih i regionalnih pitanja“, prenosi TASS. Iako to ne piše, dvoje lidera bi trebalo da razgovaraju o “Severnom toku 2“ (ST2), situaciji u Donbasu i verovatno o Avganistanu, koji je hitno međunarodno pitanje broj jedan.

Ukrajinski mediji iscrpno najavljuju predstojeću posetu nemačke kancelarke Kijevu, a u prvom planu su garancije Berlina za ST2 i kao glavno pitanje – kako će Nemačka tačno garantovati ispunjenje obaveza, ukoliko Rusija nakon pokretanja ST2 pokuša da zloupotrebi svoju monopolsku poziciju i prekine dotok gasa Ukrajini? O poseti Angele Merkel Moskvi 20. avgusta nema reči u ukrajinskim medijima.

S druge strane, ruska javnost ističe da nemačka kancelarka dolazi u Moskvu da bi sa Putinom “sinhronizovala“ stavove o ST2 i Donbasu, pre svega. Nemački politikolog Aleksander Rar (Alexander Rahr) ocenio je da je nemačka kancelarka odlučila da poseti i Kijev i Moskvu, kako ne bi ostavila utisak da joj je draža jedna ili druga strana, prenosi ruski Vzglyad.

Ruski analitičar Mihail Pogrebinski navodi da je Angeli Merkel važno da održi prihvatljiv status odnosa sa Putinom. “Nemačka kancelarka želi da napusti svoju funkciju usred uspeha sa ST2, a Rusija je glavni partner Berlina u ovom projektu“, rekao je Pogrebinski. Prema njegovom mišljenju, Angela Merkel želi da sačuva sporazum iz Minska (o mirnom rešavanju ukrajinske krize u Donbasu), iako ovaj proces ne može napredovati bez snažnog pritiska Vašingtona.

ST2 i Donbas bi stoga mogli da budu veoma povezana pitanja, a očekuje se da će Merkel u Kijevu insistirati na implementaciji “Štajnmajerove formule“ (Frank-Walter Steinmeier, nemački predsednik) iz 2016. godine za izbore u Donbasu, koja je u suprotnosti sa željama ukrajinskih vlasti, jer bi takvi izbori bili izvan njihove kontrole.

Prema rečima Rara, Merkel je nastojala poslednjih godina da primora Kijev da se pridržava mirovnog sporazuma iz Minska, ali ona strahuje da bi nakon njenog odlaska sa funkcije američka administracija mogla poništiti taj dogovor, kao i “Štajnmajerovu formulu“. Vašington i Berlin potpisali su ugovor o gasovodu ST2, a SAD su obećale da neće uvesti sankcije nemačkom operatoru projekta, dok će Nemačka zauzvrat učiniti sve što je u njenoj moći da produži rusko-ukrajinski ugovor o tranzitu gasa do 2034. godine.

Kada je reč o kontinuitetu nemačke spoljne politike, važno je i ko će stati na čelo nemačke vlade posle parlamentarnih izbora 26. septembra. Pored Armina Lašeta (Armin Laschet) koji je nasledio Angelu Merkel na mestu lidera partije CDU, dobre šanse daju se i Analeni Berbok (Annalena Baerbock) koja predvodi Zelene i koja je poznata kao nepomirljivi protivnik projekta ST2.

Osim toga, Berbok je kritikovala vladu Angele Merkel zbog nedovoljne podrške Ukrajini. Sam ST2 trebalo bi da postane operativan u bliskoj budućnosti. Operater projekta Nord stream 2 AG najavio je da su priobalne deonice spremne za puštanje gasa. Odbor za ekonomiju i energetiku Bundestaga saopštio je prošle nedelje da će zvanično puštanje ST2 u rad biti pre kraja tekuće godine.

Merkel je ponovila stav Berlina da je gasovod zamišljen kao dodatni projekat, a ne kao zamena za Ukrajinu, kao tranzitnu rutu gasa. Ona je dodala da bi se Rusija mogla suočiti sa sankcijama EU ako prekrši sporazum o nastavku isporuke gasa kroz Ukrajinu.

ST2 je partnerski poduhvat ruskog Gazproma i pet evropskih energetskih kompanija – francuske ENGIE, austrijskog OMV, britansko-holandske Royal Dutch Shell i nemačkih Uniper i Wintershall, a svaka od evropskih kompanija obavezala se da će sa po 950 miliona evra učestvovati u finansiranju projekta, dok je za ostatak finansiranja obavezu preuzela ruska kompanija. Prema inicijalnom planu, gasovod je trebalo da postane operativan do kraja 2020. godine.