Završen američki rat na kredit, ali otplata duga tek sledi

Vojne intervencije SAD u Iraku i Avganistanu koštale 2.000 milijardi dolara, bez kamate

SvetVesti

16.8.2021 15:27 Autor: Vladimir Jokanović

Vojne intervencije SAD u Iraku i Avganistanu koštale 2.000 milijardi dolara, bez kamate Vojne intervencije SAD u Iraku i Avganistanu koštale 2.000 milijardi dolara, bez kamate
Američki rat u Avganistanu je završen, ali njegovi troškovi tek treba da pristignu na naplatu. Bio je to najduži američki rat, koji je trajao... Vojne intervencije SAD u Iraku i Avganistanu koštale 2.000 milijardi dolara, bez kamate

Američki rat u Avganistanu je završen, ali njegovi troškovi tek treba da pristignu na naplatu. Bio je to najduži američki rat, koji je trajao skoro 20 godina, a SAD su ga finansirale uglavnom pozajmljenim novcem, kao i rat u Iraku, pa će generacije Amerikanaca biti opterećene troškovima otplate.

Prema podacima istraživača Univerziteta Harvard, ratovi u Avganistanu i Iraku, odnosno procenjeni iznos direktnih ratnih troškova u oba rata, koje su SAD finansirale dugom do 2020. godine, dosegao je oko 2.000 milijardi dolara, prenosi U.S. News, pozivajući se na AP. Procenjeni troškovi kamata do 2050. godine su oko 6.500 milijardi dolara.

Za razliku od ovih, raniji američki ratovi finansirani su gotovinom. Tokom Korejskog rata (1950-1953) tadašnji predsednik SAD Hari Truman (Harry Truman) privremeno je podigao najviše poreske stope za plaćanje rata na 92 odsto. Tokom Vijetnamskog rata (1955-1975) poreske stope bile su privremeno povećane na 77 procenata, tokom mandata predsednika SAD Lindona Džonsona (Lyndon Johnson).  

Foto: Tanjug/AP

Na početku ratova u Avganistanu i Iraku tadašnji američki predsednik Džordž Buš Mlađi (George W. Bush) smanjio je poreske stope za najbogatije na osam procenata, umesto da ih poveća. U 2.000 milijardi troškova, koje je procenila Linda Bilmes sa Harvardove Kennedy škole, ulaze obaveze plaćanja zdravstvene zaštite, invaliditeta, sahrana i drugih troškova za oko četiri miliona veterana iz ratova u Avganistanu i Iraku. Očekuje se da će vrhunac naplate troškova uslediti posle 2048. godine.

Otkako se američka vojska u julu povukla iz Avganistana, talibani su počeli ubrzano da osvajaju gradove, preuzeviši kontrolu nad oko dve trećine zemlje. Munjeviti vojni uspeh talibana protiv zvanične avganistanske vojske, otvorio je pitanje njihovog finansiranja. Obaveštajne službe navode da nije moguće tačno utvrditi sa koliko novca talibani raspolažu, ali se procenjuje da oni godišnje uspevaju da prikupe između 300 miliona i 1,6 milijardi dolara, prenosi Glas Amerike.

Foto: Tanjug/AP

Prema izveštaju UN, većinu novca talibani prihoduju od proizvodnje i prodaje opijuma, od iznuda i kidnapovanja. Prema procenama obaveštajnih službi, oni godišnje prihoduju oko 460 miliona dolara od prodaje droge. Takođe, kako navode obaveštajci, talibani su prošle godine prihodovali 464 miliona dolara od rudarstva.

UN navode da talibanski lideri dobijaju novac i od donatora, nevladinih organizacija i pojedinih bogataša. Ipak, bez obzira na to sa koliko novca raspolažu, pitanje je da li bi talibani bili u stanju da kontrolišu ceo Avganistan. Prema podacima Svetske banke iz 2018. godine, avganistanska vlada potrošila je 11 milijardi dolara, od čega je 80 odsto novca došlo od donacija.

Međutim, situacija se brzo preokrenula u korist talibana, koji su zauzeli glavni grad Kabul, nakon što su ušli u predsedničku palatu, dok je dosadašnji predsednik Ašraf Gani napustio zemlju. Talibani su proglasili kraj rata i najavili su da će uskoro objaviti tip vladavine i formu režima. U svakom slučaju, oni sada imaju pristup centralnoj banci, vladinim računima i naplati poreza, što im omogućava finansiranje bez zavisnosti od inostrane pomoći.

Talibani su u nedelju saopštili sa su u toku pregovori o predaji vlasti, kako bi se osigurao miran proces tranzicije vlasti bez ugrožavanja života imovine i časti bilo koga. Oni su objavili saopštenje uveravajući banke, trgovce i preduzetnike da njihova imovina, novac i institucije nisu ugroženi. Uprkos tome, građani su formirali redove ispred banaka, pokušavajući da podignu svoj novac.

Svet su obišle slike paničnih pokušaja evakuacije sa međunarodnog aerodroma u Kabulu, gde se na pistama nalaze hiljade civila, koji žele da napuste Avganistan. U međuvremenu, američka vlada poslala je 5.000 vojnika koji su zauzeli aerodrom i preuzimaju kontrolu vazdušnog saobraćaja zbog kontrole evakuacije američkog i savezničkog diplomatskog osoblja.

Bivši američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) pridružio se kritikama na račun američkog povlačenja iz Avganistana. “Ono što je uradio Džo Bajden (Joe Biden) u Avganistanu je legendarno. To će biti jedan od najvećih poraza u američkoj istoriji“, ocenio je Tramp.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...