Proizvodnja bundeve zahtevna, ali isplativa

Bundeva, koju zbog hranljivosti i lekovitosti zovu vojvođanska banana i koja je na ove prostore stigla iz Južne Amerike, uživa posebnu popularnost među proizvođačima na području Banata. Ipak, najznačajnije su uljane tikve za koje se može reći da je proizvodnja zahtevna, ali isplativa.

Uzgajivač uljane bundeve Branislav Panić za Biznis.rs kaže da je proizvodnja ove vrste tikve u Srbiji od 2000. do 2014. godine bila u stalnom porastu.

„U jednom trenutku ova tikva došla je do zasejanih 2.000 hektara sa prinosom od 1.500 tona semena, od čega je čak između 15 i 20 odsto izvezeno u Austriju. Međutim, u poslednjih šest godina proizvodnja ove vrste bundeve se znatno smanjila, da bi u 2021. godini spala na površine manje od 100 hektara“, ističe Panić.

S druge strane imamo situaciju da se povećava potražnja za semenom bundeve golice na srpskom tržištu, kako za ishranu tako i za proizvodnju ulja.

Naš sagovornik navodi da se nedostatak na tržištu rešava uvozom, pa tako od zemlje izvoznika postajemo uvoznik.

„Razloga za smanjenje uzgoja bundeve kod nas ima nekoliko, a svakako je najznačajnije to što su kod nas ukinute stimulacije za njenu proizvodnju posle 2000. godine. Subvencije za ovu vrstu kulture u zemljama u okruženju kao što su Mađarska, Hrvatska, Rumunija, Austrija, kreću se od 300 do 400 evra po hektaru“, objašnjava Branislav Panić.

Kada je reč o troškovima za uzgajanje bundeve golice oni po hektaru iznose oko 700 evra, dok je prinos suvog semena od 500 do 600 kilograma.

„Međutim, potencijal ove vrste bundeve se znatno povećava primenom dodatnih agrotehničkih mera, kao što su zalivanje, stajnjak i folije, koje povećavaju troškove, ali i značajno uvećavaju prinos semena i na više od 1.000 kilograma“, kaže proizvođač Branislav Panić.

Trenutna cena semena tikve golice u veleprodaji i otkupu se kreće oko 500 dinara.

Prema rečima proizvođača uljanih tikvi, ova „toploljubiva“ biljka, koja najbolje uspeva na plodnom, humusom bogatom, černozemu, ali i na pesku, seje se na zemljištu gde su prethodno bile strnjike, pasulj ili detelina. Prija joj plodno rastresito zemljište koje je tri do četiri godine bilo oslobođeno tretiranja hemijskim sredstvima, čak i mineralnim đubrivima. Voli vlagu, ali dobro se nosi i sa sušom.

Jedna od prednosti uzgoja bundeve ogleda se i u tome što je ta biljka imuna na bolesti i štetočine, tako da joj nije potrebna nikakva specijalna nega i zaštita. Seje se u drugoj polovini aprila, a za berbu dospeva posle 120 dana. Ubiranje plodova i vađenje semena se vrši ručno i mašinski. Seme se zatim suši u sušarama, ili na suncu.

Dokazano je, takođe, da se tikvino ulje, koje se dobija postupkom hladnog ceđenja, po nutricionističkoj vrednosti može meriti sa najkvalitetnijim maslinovim i uljem od pšeničnih klica. Stručnjaci ukazuju i na to da je uljano seme – golica, pogodnija za ceđenje od onog sa ljuskom, kao i da daje veću količinu ulja. Uljane pogače, koje ostaju nakon presovanja semena tikve, bogate su belančevinama, dok beta karoten ispoljava antioksidativna svojstva, čime se objašnjava antikancerogeno dejstvo mesa ploda, naročito bundeve, ali i uljane tikve.

Zanimljivo je, takođe, da su pečene semenke bundeve, inače bogate magnezijumom, fosforom, gvožđem i manganom, kao i vitaminom E, omiljena „grickalica“ stanovnika Balkana i bliskoistočnih zemalja.

U čast ove biljke u Kikindi se već 25 godina zaredom održava manifestacija Dani bundeve.