Promet firmi koje posluju u slobodnim zonama u 2020. godini iznosio četiri milijarde evra

„U toku ove godine Uprava za slobodne zone imala je više sastanaka sa potencijalnim stranim investitorima, dok su u toku pripremne aktivnosti za potrebe nemačkih kompanija MTU i Bizerba, japanske kompanije Toyo Tires, kao i otvaranje još jedne nove fabrike finske kompanije PKC na području grada Požarevca“, kaže za Biznis.rs direktorka Uprave za slobodne zone Jasmina Štambuk i dodaje da je samo u ovoj godini već sedam velikih inostranih kompanija pokrenulo svoje poslovanje.

Veliki broj multinacionalnih firmi bira neku od slobodnih zona u Srbiji kao mesto svog poslovanja. Uprava za slobodne zone, kao i privredna društva za upravljanje slobodnim zonama, su u komunikaciji i pregovorima sa potencijalnim stranim i domaćim investitorima.

„Prema iskustvima sa stranim investitorima, zaključujemo da su odlučujući faktori za izbor Republike Srbije kao mesta poslovanja pre svega geografski položaj zemlje, stručna i obrazovana radna snaga, podsticaji koji se nude, međunarodni bilateralni i multilateralni sporazumi, mogućnost plasmana robe i usluga na nova tržišta, relativno niske poreske stope i pouzdanost institucija. Uz sve prednosti poslovanja, strani investitori se za rad u slobodnim zonama opredeljuju zbog carinskih i fiskalnih pogodnosti koje poslovanje u režimu rada slobodne zone donosi, kao i mogućnosti obavljanja delatnosti po principu one-stop shop-a“, navodi Štambuk.

Ona ističe činjenicu da sve veći broj slobodnih zona beleži značajan rast u svim ekonomskim pokazateljima. Kao najuspešnije slobodne zone izdvaja Suboticu, Pirot i Kragujevac.

„Na odluku investitora u kojoj će slobodnoj zoni započeti svoje poslovanje utiče niz faktora: infrastrukturna opremljenost područja zone, blizina aerodroma i međunarodnih saobraćajnica, luka, slobodna zona u okviru koje već posluju kompanije iz domicilne zemlje, pogodnosti lokalne samouprave, raspoloživost radne snage i obrazovnih profila, kao i visina prosečne zarade zaposlenih“, objašnjava Štambuk.

Slobodne zone su u 2020. godini imale ukupno 215 korisnika, od čega su 92 proizvodne kompanije, dok se 123 korisnika bavi trgovinom robe i uslužnom delatnošću. U ovoj godini velike multinacionalne kompanije otvorile su svoje pogone u okviru slobodnih zona u Vranju (XingYu), Novom Sadu (Continental), Svilajncu (A2000 i HDT), Šumadiji (Yanfeng Seating), Zrenjaninu (LingLong) i Beogradu (Brose).

„Do kraja godine očekujemo nove korisnike od kojih su najveći Toyo Tires iz Japana i MTU iz Nemačke. Poseban značaj za Srbiju i slobodne zone ima dolazak multinacionalne kompanije MTU, koja je savremenu fabriku za reparaciju i održavanje motora za civilne i vojne avione počela da gradi na lokaciji u Novoj Pazovi koja će biti u okviru Slobodne zone Beograd“, ističe Štambuk.

Prethodna godina bila je jedna od najuspešnijih investicionih godina, uprkos činjenici da je 2020. godinu veći delom obeležila pandemija izazvana virusom Covid-19. Korisnici slobodnih zona investirali su u kupovinu zemljišta, izgradnju i kupovinu građevinskih objekata, najsavremeniju opremu čime je izvršen transfer tehnologija, zatim alate, IT opremu, kao i u know-how.

„Ukupan promet u slobodnim zonama je u 2020. godini iznosio 3.977.933.810 evra i u odnosu na 2019. godinu je manji za 13,12 odsto. Pad prometa u slobodnim zonama je i očekivan, usled otežanih uslova u kojima su poslovali privredni subjekti, što se najviše odrazilo na automobilsku industriju koja je zastupljena pre svega u „FAS Slobodnoj zoni” u Kragujevcu i slobodnim zonama u Zrenjaninu i Subotici“, iznosi podatke Štambuk.

Ona je posebno ponosna što je u uslovima pandemije ukupan broj zaposlenih u slobodnim zonama u 2020. godini bio 40.031 radnik, i u odnosu na 2019. godinu veći je za 5,75 procenata.

„Uspeh je još veći imajući u vidu da je u samo u pet slobodnih zona došlo do pada u broju zaposlenih, kao i da povećanje broja radnika nije samo posledica povećanja broja korisnika, već i porasta broja zaposlenih kod postojećih korisnika slobodnih zona“, dodaje Štambuk.

Prema Izveštaju o poslovanju slobodnih zona za 2020. godinu, najveći broj zaposlenih je u Slobodnoj zoni Pirot i iznosi 6.192 radnika, dok najmanji broj zaposlenih beleže slobodne zone Apatin i Vranje.

Slobodne zone možemo definisati kao proizvodno, izvozno orijentisane, imajući u vidu da se najveći deo proizvoda (90,38 odsto) plasira na inostrano tržište, a Štambuk o uticaju poslovanja na našu privredu navodi da je učešće izvoza robe iz slobodnih zona u ukupnom izvozu u 2020. godini iznosilo 11,82 odsto, gde se preduzeća, korisnici slobodnih zona, kao što su „Fiat Automobili Srbija”, „Tigar Tyres” i „NIS”, nalaze na listi deset najvećih izvoznika.

„Korisnici ostvaruju brojne poslovne odnose sa privrednim subjektima van područja slobodnih zona i koriste usluge transporta, špedicije, građevinskih radova, usluge oplemenjivanja i dorade, usluge održavanja mašina, opreme i alata, zaštite na radu, keteringa i brojne druge usluge čime podstiču lokalni ekonomski razvoj i razvoj nacionalne privrede. Inostrane kompanije sa sobom donose inovativne tehnologije i sredstva za istraživanje i razvoj, a u poslednje vreme sve češće osnivaju istraživačke centre u slobodnim zonama, pri čemu se znanja prenose na ekonomiju kroz edukaciju zaposlenih i lokalnih kompanija sa kojima sarađuju“, ističe Štambuk.

Direktorka Uprave za slobodne zone objašnjava da pogodnosti koje se nude investitorima možemo pre svega svrstati u fiskalne i poreske.

„Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija prepoznaju koncept slobodnih zona kao značajan instrument privlačenja direktnih stranih investicija i razvoja manje razvijenih područja i regiona. Kao rezultat toga, imamo niz pogodnosti koje korisnici slobodnih zona ostvaruju, a koje predstavljaju značajnu konkurentsku prednost u odnosu na slobodne zone u zemljama u regionu i šire“, zaključuje Štambuk.

Imajući u vidu da u Republici Srbiji postoji već 15 slobodnih zona koje su regionalno ravnomerno raspoređene, u narednom periodu najavljuje se nastavak strategije privlačenja investitora u postojeće slobodne zone ili u skladu sa zahtevima i njihovim potrebama proširenje područja postojećih slobodnih zona, kao i unapređenje adekvatnog pravnog okvira koji će dodatno podržati razvoj malih i srednjih privrednih subjekata u slobodnim zonama, posebno u oblasti pružanja većeg broja raznorodnih usluga.