SRBIJA PREPOZNATLJIVA NA SVETSKOJ IT SCENI Kvalitetni kadrovi i talenat privlače tehnološke gigante, piše Financial Times

Mnogi tehnološki preduzetnici, u poslednjih deset godina, izabrali su baš Srbiju za mesto gde će osnovati svoje kompanije, dok neki od svetskih tehnoloških giganata svoje proizvode razvijaju upravo u Srbiji, piše jedan od najuticajnijih dnevnih listova na svetu „Financial Times“.

U izdanju od srede, britanski list donosi priču o tehnološkoj sceni Srbije, a posebno ističe zaokruženost domaćeg digitalnog ekosistema i dostupnost kvalitetnog IT kadra u našoj zemlji, navode iz Inicijativa “Digitalna Srbija”.

Dopisnica za jugoistočnu Evropu i poznavalac prilika u regionu, novinarka “Financial Times” Valeri Hopkins u tekstu prepoznaje da u Srbiji postoji značajan talenat i mnoge uspešne tehnološke kompanije.

Pored donekle očekivanog poređenja sa Berlinom kada se govori o noćnom životu, autorka vuče paralelu i između beogradske i berlinske startap scene.

Posebno napominje da su u poslednjih deset godina mnogi tehnološki preduzetnici izabrali baš Srbiju za mesto gde će osnovati svoje kompanije, dok neki od svetskih tehnoloških giganata svoje proizvode razvijaju baš ovde.

Zanimljivo je i poređenje jednog od sagovornika u tekstu, Dragana Tomića, direktora Majkrosoftovog razvojnog centra u Srbiji, koji ističe da srpska tehnološka scena po zaokruženosti, iako daleko manja, sve više liči na ono što možemo da vidimo u Sijetlu, u čijoj okolini je sedište Majkrosofta.

Osim paralela sa velikim tehnološkim centrima, iz razgovora sa predstavnicima Inicijative „Digitalna Srbija” koju opisuje kao nevladinu organizaciju koja promoviše interese digitalne industrije, autorka izdvaja da je srpska start.up scena u ranoj fazi razvoja, kao i da celokupni sektor beleži izuzetno visok godišnji rast od 20 odsto.

Na to dodaje da se poslednjih godina start-up ekosistem razvio u smislu raznolikosti podsektora i biznis modela. Kao pozitivna promena na državnom nivou ističe se strateška odluka o podizanju nivoa tehnoloških znanja pre svega kroz uvođenje programiranja u obavezni program za sve osnovce.

Prepreke – nedostatak biznis znanja i zakonski okviri

Na ovom generalno uspešnom putu uočene su i prepreke koje i dalje nisu savladane. Jedna od njih, na koju ukazuju sagovornici u tekstu, je nedostatak biznis znanja koja su, pored tehničkih, potrebna za razvoj i prodaju digitalnih proizvoda i usluga na svetskom tržištu.

Kao drugu, “Financial Times” vidi nedovoljno brzo prilagođavanje domaćeg zakonskog okvira svetu tehnološkog preduzetništva. Dok su dobri potezi, recimo, prepoznati u uvođenju mehanizma sličnog opcijama na akcije, tojest mogućnosti da startapi daju udele u vlasništvu svojim zaposlenima, kao ogromna prepreka na daljem putu razvoja srpskog digitalnog ekosistema navode se ograničenja koja postavlja Zakon o deviznom poslovanju.

Takođe, u članku se napominje da važan deo domaće IT scene čine povratnici iz inostranstva, ali i digitalni nomadi – profesionalci iz drugih zemalja kojima priroda posla omogućava da, uz pomoć tehnologije, rade sa bilo koje tačke na planeti, pa i iz Srbije.

Pored ove vrste kretanja IT stručnjaka, autorka kroz razgovor sa Kristinom Nikolić iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ukazuje na i dalje aktuelni i gorući problem odlaska obrazovanih ljudi iz Srbije koji našu zemlju svrstava među one čiji broj stanovnika se smanjuje neverovatnom brzinom.

Poseban prostor u tekstu dat je stavu da na ovim prostorima postoji veća glad za uspehom i snažniji osećaj pripadnosti nego u nekim drugim delovima sveta, te da se ovde zaposleni duže zadržavaju na radnim mestima.

Iz razgovora sa tehnološkim ekspertima, novinarka zaključuje da Srbija zaposlenima i investitorima, ukoliko razmišljaju dugoročno, pruža više stabilnosti od nekih drugih tehnoloških centara.