Trećina frilensera u Srbiji su virtuelni asistenti

Moderno poslovanje, naročito tokom pandemije stvorilo je brojne mogućnosti kada je rad od kuće u pitanju. Zbog toga su online zanimanja doživela veliku ekspanziju, pružajući mnogima mogućnost da preusmere svoju karijeru. Jedno od trenutno najinteresantnijih profesija je svakako virtuelni asistent.

Virtuelni asistent je osoba, koja pomaže poslodavcima (klijentima) u određenim zadacima i sve zadatke za koje je klijent iznajmljen, obavlja online. 

„Virtuelni asistent je ustvari, moderna sekretarica, ali nije zaposlena u kancelariji poslodavca i poslodavac nema obavezu da plaća za nju prostor, opremu za rad, godišnji odmor, bolovanje, staž i tako dalje. Virtuelni asistent može da obavlja i više poslova za jednog klijenta (ili više njih) a može se fokusirati samo na jednu vrstu posla“, objašnjava outsourcing konsultant Emilia Sklabinsky.

Virtuelni asistent može da radi mnoge poslove, koji su u vezi sa kancelarijskim poslovima a mogu se odraditi online.

„To su naprimer, e-mail marketing, vođenje kalendara, tehnička podrška, asistent za putovanja, asistent za istraživanje tržišta i razvijanje poslovanja klijenta, knjigovođstvo, administrativna podrška, asistent za pisanje i uređivanje blogova, transkripcije, prevođenje, pravni poslovi i legislativa, asistent za e-commerc poslove, asistent za društvene mreže, asistent za e-knjige itd“, objašnjava Skalbinsky.

Postoji mnogo poslova koji se mogu raditi i najlakše ih je pretražiti na platformama za frilensere.

Imajte na umu da morate odlično da poznajete rad u Wordu i Excelu, a traži se i napredno korišćenje programa PowerPoint pri kreiranju prezentacija. S obzirom na to da se posao obavlja na daljinu, za komunikaciju sa klijentima su popularni VOIP servisi Skype, WhatsApp, Google Meet itd. Dodatna je pogodnost što možete da instalirate VOIP telefon, koji funkcioniše tako da onaj ko vas zove i ne zna da to nije fiksni telefon.

Na ovaj način funkcioniše outsourcing za tehničku podršku, pa tako neko ko zove iz Amerike tehničku podršku i ne zna da razgovara sa osobom iz inostranstva. Pored toga, koriste se i brojni programi za dodeljivanje i praćenje zadataka kao što su Trello, Slack, Wrike, Flow.

Mnogi poslodavci traže i poznavanje alata za automatsko i masovno slanje mejlova. Reč je o programima koji olakšavaju slanje newslettera, obaveštenja i promotivnih mejlova. Najčešće se koristi Mailchimp, koji je u marketinškoj industriji praktično standard. Pored toga, ali za skladištenje podataka kao što su Dropbox ili Google Drive takođe moraju da se koriste.

Naša sagovornica navodi da posao virtuelnog asistenta ima mnogo više prednosti nego mana.

Prednosti:

• Sloboda i flexibilnost

• Gradite svoj biznis u okruženju u kojem živite

• Ne pitate za dozvolu bolovanja ili godišnjeg odmora

• Birate mesto i uslove rada (cenu)

• Ne trošite novac na putne troškove, garderobu i topli obrok, imate zdraviju ishranu

Nedostaci:

• Nekad radite više i duže

• Pad motivacije je skoro pa neminovan, uvek treba biti okružen ljudima koji nas motivišu

• Izolovani ste od svih

• Radite pored kućnih obaveza

• Primanja nisu fixna i stalna

• Sami plaćate sve takse, poreze, godišnje odmore i osiguranja za sebe

Od nešto više od 100.000 frilensera u Srbiji, većinom su ljudi iz IT industrije, ali barem jedna trećina su virtuelni asistenti.

„Biti frilenser  i virtuelni asistent nije skroz isto. Frilenseri su generalna reč i više se fokusiraju na digitalne poslove, dok virtuelni asistenti se više fokusiraju na sekretarsko-kancelarijske poslove. Virtuelni Asistenti su industrija, koja se jako brzo razvija, jer bez obzira na digitalizaciju, neke poslove nije moguće zameniti, koje radi čovek“, naglašava Emilia Sklabinsky.

Ako se odlučite da radite kao virtuelni asistent trebalo bi da znate da zarada u ovom poslu zavisi od više faktora. To može biti obim posla koji radi virtuelni asistent, odnosno da li radi jednu vrstu posla ili više poslova odjednom.

Takođe, zavisi i od toga koliko ima klijenata i da li je potrebno te poslove za klijenta odraditi na sat, kao projekat, ili čak kao puno radno vreme.

„Ima dosta faktora, koji utiču na zaradu i potrebno je stalno tražiti klijente, kako bi se osigurali za neki prihod, jer klijenti mogu da budu stalni, ali mogu da budu i povremeni. U svakom slučaju, ako se radi na svom poslovanju i traženju klijenta, normalna minimalna do prosečna zarada u Srbiji je moguća“, zaključuje Sklabinsky.