Masovna neplanska i nekvalitetna izgradnja kapaciteta usporava domaći turizam

Turistički promet u Srbiji bio je u konstantnom porastu do 2019. godine, kada je ostvareno rekordnih 10,1 milion noćenja. Kao direktna posledica korona virusa u 2020. godini dolazi do značajnog smanjenja turističke aktivnosti na svega 6,2 miliona noćenja i apsolutne dominacije domaćih turista, sa više od 80 odsto učešća u turističkom prometu.

Prema podacima koje je našoj redakciji dostavila predsednica Udruženja turizmologa Srbije i viša naučna saradnica Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ Aleksandra Terzić, postepeni rast turističkog prometa uočen je u 2021. godini sa skokom u broju realizovanih noćenja turista od 8,2 miliona. Pritom ponovo dominiraju domaći turisti sa oko 71 procentom ukupnog prometa, ali se uočava povećana koncentracija i inostranih turista (29 odsto).

Promet u domaćem turizmu povećan je tokom 2021. godine u proseku za 25,2 odsto u odnosu na 2020. S druge strane, promet koji su ostvarili inostrani turisti gotovo je udvostručen, kako po pitanju dolazaka, tako i po pitanju dužine boravka.

U tekućoj godini je nastavljen pozitivan rast, pa je tako u prvom i drugom kvartalu zabeleženo izrazito povećanje u turističkoj tražnji u odnosu na prethodnu godinu, sa realizovanih 5,2 miliona noćenja. U prvom kvartalu rast je iznosio oko 56,3 procenta, a u drugom čak 64,1 odsto.

„Takvom rezultatu doprinela je pre svega intenzivnija inostrana turistička tražnja, dok je domaća tražnja imala stabilno povećanje od oko 26,5 procenata. Još uvek u turističkom prometu u Srbiji blago dominiraju domaći turisti koji su ostvarili oko 58,2 odsto ukupnog broja noćenja. Realna očekivanja su da će ove godine biti ostvaren novi rekord u pogledu turističkog prometa, koji će prevazići brojke postignute u periodu pre korone“, obrazložila je u razgovoru za Biznis.rs Aleksandra Terzić.

Značajan priliv ruskih turista

Strani turisti češće biraju hotele (58,7 odsto) u odnosu na domaće turiste, što je direktna posledica veće platežne moći i viših standarda koje ovi turisti zahtevaju, ali i činjenice da strani turisti posećuju pre svega veće gradske centre, u kojima su ove vrste smeštajnih jedinica dominantnije.

U Srbiji se prosečni turista zadrži oko 3,2 dana. Strani turista nešto kraće – 2,8 dana, a domaći oko 3,3 dana. U planinskim centrima boravak je generalno nešto duži, od četiri do pet dana, dok je najduži u banjskim centrima gde obično traje oko sedam dana.

„Kada je inostrana tražnja u pitanju, evidentan je značajniji priliv ruskih turista (18,4 odsto) i turista iz Turske (13,5 procenata), čiji je udeo u odnosu na prethodne godine gotovo utrostručen. Ovakav priliv odrazio se i na tržište nekretnina u velikim gradovima, pa je tako sve veći broj onih koji se upuštaju i u dugoročno iznajmljivanje privatnog smeštaja po izuzetno visokim cenama“, navela je predsednica Udruženja turizmologa Srbije i viša naučna saradnica Geografskog instituta „Jovan Cvijić“.

Prema rečima Aleksandre Terzić, ponašanje turista se pokazalo kao pomalo paradoksalno u Srbiji u prilikama najavljene ekonomske i energetske krize, jer oni ne mare mnogo za ove prognoze, već intenziviraju broj putovanja.

„Iz meseca u mesec sve je više onih koji realizuju turističke boravke u nacionalnim i širim regionalnim okvirima, obično u vidu kratkih vikend odmora. Da je turizam kao privredna grana otporan na sve vrste kriza višestruko je potvrđeno i u ovim ekstremnim uslovima, ali isto tako su se i srpski turisti pokazali kao neprikosnoveni u pogledu odlučnosti u realizaciji planiranih putovanja, uprkos izuzetno nepovoljnim globalnim prilikama i pritiscima“, ocenila je Terzić.

Neophodna ulaganja u infrastrukturu

Naša sagovornica smatra da su neophodne značajne infrastrukturne investicije, kako u putnu, tako i u komunalnu infrastrukturu, ali i kontinuirane investicije u oblasti zaštite i revitalizacije kulturnih spomenika i atrakcijske osnove destinacija, koje se trenutno, kako kaže, nalaze u veoma lošem stanju u većem broju afirmisanih turističkih centara, a čije stanje je rezultat neefikasnosti državnog aparata i nadležnih institucija.

„Atraktivan turistički ambijent predstavlja osnovu turističkog razvoja. Podizanje jedne nove atrakcije ili hotela ili pristupnog puta ne pravi veliku razliku ukoliko je veći broj postojećih turističkih objekata na destinaciji u fazi propadanja. Suočavamo se sa problemima masovne neplanske i nekvalitetne izgradnje turističkih kapaciteta u svim atraktivnim prostorima širom Srbije. Takva gradnja trajno narušava prirodni i kulturni ambijent destinacije, odnosno samu osnovu na kojoj turizam i počiva“, upozorila je Terzić.

Ona je istakla da kontrola u svim oblastima izostaje ili je podložna koruptivnim radnjama, što je prema njenim rečima društveni i državni problem koji je veoma vidljiv u Srbiji, a posebno u turističkim prostorima.

„Esencijalno je da se vodi računa pre svega o potrebama lokalne zajednice i da se razmišlja dugoročno, jer turistička mesta u Srbiji ne treba da žive samo u jeku turističke sezone, već i da obezbede pristojan život i egzistenciju i u onim periodima kada turista nema. Izuzetno je teško pristupiti i primeniti principe održivog razvoja turizma u Srbiji u uslovima u kojima kapital i ‘brzo bogaćenje’ predstavlja osnovu na kome se društvene vrednosti izgrađuju. Isto važi i za pružaoce turističkih usluga koji gube dugoročnu klijentelu nauštrb brze i kratkoročne zarade“, objašnjava Terzić.

Takođe, ona je ocenila da su subvencije države neophodne jer je malo ljudi u Srbiji u mogućnosti da putuje, pre svega iz ekonomskih razloga. Zato smatra da bi trebalo obnoviti, staviti u funkciju i reaktivirati neka radnička i dečija odmarališta i plasirati ih na domaćem tržištu po subvencionisanim cenama, što bi bilo višestruko korisno i sigurno doprinelo opštem turističkom i društvenom razvoju.

„Takav sistem je vrlo lepo funkcionisao ranije, ali sada su mnogi takvi objekti u očajnom stanju i potpuno neiskorišćeni. Postoje sistemi kako bi mogli uz određene investicije i angažman države da se vrate u funkciju, ali to trenutno nije u državnom interesu, već privatizacija i prodaja stranim investitorima“, zaključila je Terzić.