NEGATIVNE EKONOMSKE POSLEDICE PANDEMIJE U PRESTONICI AUSTRIJE Borimo se za svako preduzeće i radno mesto, ističe Peter Hanke, član Gradskog veća Beča

U Austriji je trenutno na snazi selektivno zatvaranje (lockdown), koje će trajati najmanje do šestog januara 2021. godine. Hoteli ne smeju da primaju nove goste, osim onih malobrojnih koji imaju dokaz o neodložnosti svog dolaska, restorani rade samo dostavu, a kafići, koncertne dvorane, i čuveni ulični Božićni marketi su zatvoreni…

Socio-ekonomske posledice korona virusa vidljive su u čitavoj zemlji, ali je posebno na udaru glavni grad Austrije, kao turistički, kulturni i ekonomski centar čitave Centralne Evrope.

„Zaposlenje i ekonomija su trenutno najveći izazovi koje treba da savladamo. Korona virus je doveo do kolapsa u privredi i do povećanja broja nezaposlenih. Doživljavamo recesiju istorijskih razmera. Pandemija je sa sobom donela pad potrošačke potražnje i gubitak dodate vrednosti u turizmu, saobraćaju, trgovini, uslugama kao i umetnosti i industriji zabave. Oporavak teče veoma sporo“, započinje razgovor za Biznis.rs Peter Hanke, član Gradskog veća Beča zadužen za finansije, ekonomiju, rad, međunarodnu saradnju i komunalna preduzeća.

Na pitanje koji deo privrede u Beču je najviše pogođen aktuelnom situacijom, naš sagovornik na prvo mesto ističe sektor turizma i one delatnosti koje najvećim delom zavise od njega, poput poslovanja hotela, restorana i trgovinskih radnji.  

Primera radi, Beč je samo tokom 2019. posetilo preko 7,9 miliona turista, koji daju zamajac lokalnim privrednicima. Ove godine njihova podrška je izostala.

„Gradska uprava je na početku brzo reagovala i odobrila paket pomoći od 400 miliona evra sa 39 različitih mera podrške za bečku privredu i za zaposlene. Od toga je 200 miliona evra namenjeno zdravstvenom i socijalnom sistemu grada. Korona neće zaustaviti Beč. Činimo sve da sa paketima pomoći za privredu i tržište rada naše stanovništvo prebrodi ovo teško vreme, i da možemo da nastavimo sa uspesima koje smo ostvarivali pre korone“, kaže Hanke.

Prema njegovim rečima, Bečlijke i Bečlije treba izdvojiti za primer u vezi sa ophođenjem prema važećim bezbednosnim odredbama, za vreme prvog i drugog zatvaranja

Gradski sekretarijat za informisanje je plasirao kampanje za široku publiku na klasičnim i online medijima koji su opširno informisali o svim merama, kao i na društvenim mrežama.

Najveća ekonomska kriza od Drugog svetskog rata

Koliko je pandemija uticala na godišnju finansijsku konstrukciju gradskog budžeta grada “na lepom plavom Dunavu”, najbolje ilustruju sledeće Hankeove reči: „Mere protiv najveće ekonomske krize od Drugog svetskog rata određuju sprovođenje budžeta 2020. godine, kao i predlog budžeta za 2021. godinu. Negativni efekti korona virusa, kombinovani sa rekordnim padom austrijske privrede od osam odsto, vode u čitavoj zemlji do gubitka poreza u milijardama evra i do smanjenog prihodovanja za Beč od oko jedne milijarde evra. Prema tome, za 2020. godinu Grad Beč polazi od deficita od 1,6 milijardi evra i očekuje za 2021. godinu deficit u visini od 1,9 milijardi evra.”

Da bi se održao nivo javnog snabdevanja Grad Beč je povećao budžet za zdravstvo na 2,54 milijarde evra (+10,08 odsto, za 233,04 miliona evra) i proširio građevinske aktivnosti za lokalnu privredu za oko 18 odsto na 1,8 milijardi evra.

Odobrena je 1,91 milijarda evra (+1,93 odsto, 36,11 miliona evra) za obrazovanje i 925,44 miliona evra (+5,08 odsto, 44,78 miliona evra) za negu dece, 2,22 milijarde evra (+6,05 procenata, 126,45 miliona evra) odvajaju se za socijalna pitanja, a posebno u oblasti negovateljstva.

Za povećanje konkurentnosti Beča kao lokacije Grad povećava ukupne investicije na 2,6 milijardi evra (+6,02 procenata, odnosno 148,06 miliona evra), osnova gradske uprave (magistratska odeljenja, stručne službe, opštinske uprave, kancelarije gradskih političara) povećava investicije na 1,7 milijardi evra (+19,25 procenata, 276,28 miliona evra).

Pojedini projekti su zbog pandemije kasnili, ali bilo je i onih koji su zbog povoljne konjunkture u visini od 600 miliona evra i ranije sprovedeni, ili za koje su do 2023. godine obezbeđena finansijska sredstva.  

„Troškovi pandemije su veliki, ali nečinjenje bi bilo znatno skuplje. Za kreiranje budžeta u vremenu pandemije potrebna je bistrina i strateška vizija. Važno je da se držimo kriznog menadžmenta i da se i dalje borimo za svako radno mesto, svako preduzeće i za sve Bečlije“, zaključuje Peter Hanke za Biznis.rs.