Uprkos velikim zaradama u Srbiji ogroman manjak auto-mehaničara

Srbiji nedostaje oko 10.000 kvalifikovanih majstora za servisiranje vozila. Iz Udruženja Auto-servisi Srbije podsećaju da je problem sa nedostatkom kvalitetnih majstora sve izražajniji, ali i da oni danas ostvaruju prihode veće i od, recimo, profesora ili lekara.

Iako ima samo 15 godina Nikola Jovanović iz Obrenovca već tri godine „peče“ zanat u jednom auto-servisu.

„Potražnja za majstorima nikad nije bila veća. U auto-servisima nema više kanala, zamenile su ih dizalice. Moderan majstor mora da zna puno o elektrici i elektronici, da bude dobar dijagnostičar. Majstori ne da nisu neznalice, naprotiv, sve više moraju da znaju kako bi servisirali moderna vozila“, objašnjava Jovanović u razgovoru za RTS.

U Udruženju Auto-servisi Srbije kažu da je Nikola jedan od retkih primera da se mladi iskreno interesuju za zanate. Auto-mehaničar je, navode, deficitarno zanimanje.

„Nažalost, to je trend koji se dešava sa svim zanatima. Prema nekim procenama, Srbiji fali između 60.000 i 70.000 kvalifikovanih zanatlija. Što se tiče auto-servisa teško je proceniti, jer je stanje u branši prilično neuređeno. Podaci pokazuju da više od 60 odsto auto-servisa funkcioniše nelegalno i to je i dovelo do toga da majstori nedostaju„, kaže Aleksandra Đurišić, menadžerka UASS.

Ovaj trend je, objašnjava, posebno izražen u malim sredinama.

„Naše kolege ističu da su zbog postojanja velikog broja nelegalnih servisa prinuđeni da spuštaju cene svojih usluga da bi bili konkurentni. U manjim gradovima ima na desetine servisa koji funkcionišu u garažama, a samo dva ili tri koja su legalna, i to je mnoge majstore oteralo iz zemlje. Odlazili su tamo gde se zanat mnogo više ceni i plaća“, kaže Đurišić.

Ona dodaje da je situacija u velikim sredinama poput Beograda i Novog Sada drugačija, tu se dobro naplaćuje rad i znanje, ali i dalje fali veliki broj zanatlija. Zbog predrasuda, pre svega roditelja prema zanatima, deca sve manje upisuju tehničke i mašinske škole.

„Poslednjih 10-20 godina je sve veći trend da deca upisuju gimnazije i škole posle kojih se odlazi na fakultete. Sa razvojem tehnike i tehnologije se i deci i roditeljima čini da će bolje zarađivati kao menadžeri, bankari, advokati… Zanatlije su smatrane za neznalice, za ljude koji ne zarađuju puno“, kaže menadžerka UASS.

Auto-industrija se, objašnjava, jako brzo razvija.

„Paradoksalno je da je sve manje ljudi koji znaju da popravljaju automobile kako treba, a automobili su sve komplikovaniji i sofisticiraniji“, ističe sagovornica RTS-a. „Čak i deca koja upisuju tehničke i mašinske škole ne dobijaju adekvatna znanja. Uče na starim modelima, uče o karburatorima koji se više ne ugrađuju u automobile. Imamo hibridna i električna vozila, a u Srbiji nemamo nijedan obrazovni profil koji školuje decu koja će sutra da popravljaju tu vrstu vozila. U Beogradu su se ugasila sva odeljenja limara, farbara“, dodaje Đurišić.

Serviseri su ovaj problem prepoznali i već godinama ukazuju na njega.

„Sigurno nam fali 10.000 kvalifikovanih majstora koji se bave servisiranjem vozila. Čak i da danas svi upišu kvalitetan smer i počnu da dobijaju adekvatna znanja prve rezultate možemo da vidimo tek za četiri godine. Zato kao udruženje pokušavamo da podržimo sve kako bi se poboljšao trenažni proces u školama. To podržavaju i kompanije, jer prepoznaju problem manjka majstora“, ističe Đurišić.

Činjenica je, podseća, da majstori sve više i sve bolje mogu da naplate svoj rad i svoje znanje.

„Vrlo dobro se zna ko je dobar majstor ne samo u malom gradu, već i u velikim. Dobri majstori u Beogradu imaju platu 1.200-1.300 evra… Naravno, početnici ne mogu da dobiju tako veliku platu. Ali, one su 70.000-80.000 dinara Što više majstori znaju, više i zarađuju. Mnogo se ulaže u opremu, dijagnostiku. Ovo je sada mnogo čistiji posao nego pre 30-40 godina kada je nastala serija ‘Majstorska radionica'“, kaže Đurišićeva.

Obrazovni sistem ne prati ubrzani razvoj auto-industrije

Da obrazovni sistem Srbije nije adekvatno odgovorio na ubrzani razvoj auto-industrije slaže se i Ljubiša Tjupa, nastavnik u ETŠ Mija Stanimirović iz Niša.

„Do pre tridesetak godina vozila nisu bila tako tehnički napredna i auto-mehaničari i auto-električari su se zasebno školovali i zasebno su radili. Svako ko je vozio je znao da li je u pitanju mehanika ili elektrika. Sa razvojem elektronike, informatike, novih zakonskih propisa o bezbednosti i zaštiti, kao i o izduvnim gasovima, počeo je nagli prodor elektronike u vozila. I tu se javio problem kako dalje održavati to vozilo. Mehaničari i električari su bili zbunjeni“, kaže Ljubiša Tjupa.

Škola u Nišu je to prepoznala pa je đake počela da edukuje za zanimanje tehničar za elektroniku na vozilima koji objedinjuje poslove auto-mehanike, auto-elektrike, auto-elektronike, dijagnostike i programiranja kod vozila.

„Samo stručnjak koji sve to savlada tokom školovanja može da popravlja savremena vozila. Mnogi to ili nisu želeli da prihvate ili nisu imali informacije ili su možda bežali od nove tehnologije i zadržali su stara zanimanja. Tako da je tu došlo do raskoraka. Zato poslodavci imaju veliku zamerku da ne mogu da nađu dovoljno kvalitetnu radnu snagu“, objašnjava Tjupa.

Zahtevi poslodavaca su sve viši, jer se na tržištu pojavljuju vozila koja u sebi imaju i po 50 računara. Zbog toga su ova škola, Udruženje Auto-servisi Srbije, Privredna komora Srbije i poslodavci auto-servisa pokrenuli inicijativu kod Agencije za kvalifikacije za uvođenje obrazovnog profila Tehničar mehatronike vozila u dualnom sistemu obrazovanja.

„Očekujemo da ove godine upišemo prvu generaciju učenika za zanimanje Tehničar mehatronike vozila. U planu je da se formiraju centri za obuku nastavnika za nove tehnologije iz oblasti auto-tehnike“, kaže profesor.

„Takođe, trebalo bi da se obavi analiza potreba sadašnjih auto-servisera i da im se omogući da kroz neformalno obrazovanje prošire svoja znanja i veštine za efikasniji rad na novijim vozilima. Sve ovo može da se obavi samo ako se udruže auto-servisi, kompanije iz auto-industrije, škole i državne institucije“, zaključuje Tjupa.