Istraživanje portala Biznis.rs: srpska privreda u 2023. godini (2)

Manjak stranih ulaganja usporava privredni rast, inflacija staje u drugoj polovini godine

AnalizaBankeInfrastrukturaInvesticijeIzdvajamoPoslovanje

15.1.2023 08:01 Autor: Marko Andrejić 23

Manjak stranih ulaganja usporava privredni rast, inflacija staje u drugoj polovini godine Manjak stranih ulaganja usporava privredni rast, inflacija staje u drugoj polovini godine
Srpske privrednike i u novoj godini, uz već prisutne probleme sa inflacijom, kamatama i radnom snagom, najviše muči neizvesnost. Predvidivost poslovanja jedan je od... Manjak stranih ulaganja usporava privredni rast, inflacija staje u drugoj polovini godine

Srpske privrednike i u novoj godini, uz već prisutne probleme sa inflacijom, kamatama i radnom snagom, najviše muči neizvesnost. Predvidivost poslovanja jedan je od glavnih uslova za uspešno planiranje rasta i razvoja, pa ih nestabilna geopolitička situacija i ekonomske posledice takvog stanja prilično brinu. Ipak, pojedini smatraju i da se nazire određeni pravac kada je reč o ratu u Ukrajini i energentima.

Predsednik ITM sistema Toplica Spasojević u razgovoru za Biznis.rs podseća na dve vrste inflacije, čiji nagli rast u celom svetu već mesecima plaši i građane i privredu. Jedna je naša domaća, a druga je takozvana uvezena inflacija.

Što se tiče uvezene, ona se u SAD polako zaustavlja, dok će u Evropi još trajati. Energenti koji su divljali u prošloj godini polako se stabilizuju i svi se privikavamo na te nove, više cene. I zbog Feda i zbog Evropske centralne banke, a i zbog naše Narodne banke Srbije i njenih akcija, malo će se ohladiti mašina investiranja. To možda nije dobro za zaposlenost, mada mi trenutno nemamo toliko veliki problem sa nezaposlenošću, pa večita dilema koja postoji između inflacije i usporavanja poslovne aktivnosti i zaposlenosti i nije toliko velika kod nas na Balkanu“, ocenjuje Spasojević.

Njegova očekivanja su da će se inflacija i kod nas stabilizovati u drugoj polovini godine.

„Već imamo informaciju da će se i stambeni krediti smanjiti – prošle godine ih je bilo 20 odsto manje nego godinu dana ranije, a sada su neka očekivanja bankara da će taj pad biti čak 30 procenata. I to će malo ohladiti građevinsku industriju i izvore inflacije u toj oblasti, jer građevina diže cene i nameštaja i cementa, aluminijuma, stakla i svega ostalog. Za očekivati je da će se malo stabilizovati, jer sad imamo i predvidive okolnosti što se tiče i rata u Ukrajini i energenata, već se zna u kom pravcu to ide. Nije baš mnogo ohrabrujuće za privredu i za razvoj pojedinačnih preduzeća, ali važno je da znamo kuda se sve to kreće, pa možemo da planiramo„, ističe naš sagovornik.

Izvor: Republički zavod za statistiku

Kada je reč o privrednom rastu u 2023. godini, Toplica Spasojević smatra da stranih direktnih investicija neće biti u onom obimu kao prošle godine, i ocenjuje da je „veliko čudo“ to što smo u prošloj godini imali gotovo ponovljenu 2021. po pitanju stranih ulaganja.

„Mislim da će ih u ovoj godini biti znatno manje. Takođe će i domaći privrednici malo usporiti zbog viših cena i rasta kamata, jer su tako mnogi projekti sada postali neisplativi. Ja se tu malo uzdam u javna preduzeća i realno je da se mere anticiklične politike sprovode prvenstveno preko javnih preduzeća – EPS, EMS, Putevi Srbije, Koridori… Tu možemo da nađemo izlaz iz pada nacionalnog dohotka dodatnim investiranjem u oblastima koje su neophodne“, navodi Spasojević.

On preporučuje državi i vladi da pomogne privredu kroz Fond za razvoj i Razvojnu agenciju Srbije, a misli i da bi trebalo konačno da se formira i razvojna banka, da pomogne preduzetnicima i da oni budu taj stabilizirajući faktor kad ponestane stranih direktnih investicija. Svakako procenjuje da će pasti nacionalni dohodak, ali i da taj pad nije tako strašan imajući u vidu kako je u drugim državama.

Toplica Spasojević / Foto: Predrag Prpić

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Blagoje Paunović očekuje da će se bar u prvoj polovini 2023. godine nastaviti usporavanje privredne aktivnosti, a moguće da će doći i do ubrzanja inflacije.

„Ipak, očekujem da će u ovoj godini inflacija ukupno biti nešto niža nego u 2022. Nesporno će doći do opadanja realnih zarada na tržištu, zaposlenost je u četvrtom kvartalu prošle godine takođe počela da stagnira, pa očekujem i tu dosta negativnih efekata, uz deficit platnog bilansa i tekućeg plaćanja“, ocenjuje profesor Paunović u razgovoru za Biznis.rs i dodaje da stabilizaciju cena i tržišta očekuje negde od leta, baš kao i naš drugi sagovornik.

Delimično to vidi kao posledicu niže komponente uvozne inflacije, odnosno manje potrošnje energenata, ali napominje da nas očekuje i strukturalna inflacija – zbog neadekvatne strukture naše privrede i neadekvatne ponude, posebno u krizi.

Kada je reč o privrednom rastu u ovoj godini, Paunović ne očekuje neke dramatične promene.

Iako je naša vlada procenila da će privredni rast biti oko 2,5 odsto, a slično su najavile i međunarodne institucije, ja mislim da će ove godine rast biti nešto manji, možda oko dva procenta. Ovo je, naravno, procena koju treba uzeti sa mnogo rezerve jer je jako teško proceniti privredna kretanja u ovakvim uslovima“, napominje naš sagovornik.

Razloge za nešto slabiji očekivani rezultat srpske privrede Paunović vidi, pre svega, u lošim efektima iz prethodne dve godine, kao i u nastavku prilično restriktivne monetarne politike koju sprovodi Narodna banka Srbije. On podseća da već imamo značajan rast kamatnih stopa i da je kreditna aktivnost u nominalnom iznosu prilično usporila, a tu je i jako veliki uticaj geopolitičkih faktora koji će svakako nastaviti da deluju.

Blagoje Paunović / Foto: Predrag Prpić

Potezi centralnih banaka uticaće na privrednu aktivnost, ali ne samo kroz rast kamata, nego i kroz usporavanje privredne aktivnosti naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera, što će se odraziti i na visinu stranih direktnih investicija koje će, verujem, biti niže u 2023. godini.

„Imamo i specifičan problem energenata kod nas, lošu strukturu i veliku zavisnost od uvoza. Sve su to neki razlozi za koje mislim da će nastaviti da utiču i u ovoj godini“, zaključuje profesor Paunović.

NBS nastavlja da prati poteze Evropske centralne banke

Privrednike brine i rast kamata, pošto centralne banke pokušavaju zaoštravanjem monetarne politike da se izbore sa inflacijom. Takvi potezi poskupljuju novac i čine kapital manje dostupnim velikom broju privrednika.

„Kod nas inflacija još uvek divlja, zato treba na neki način poslati jasnu poruku i građanima i privredi da moramo nekako da idemo u skladu sa ostatkom Evrope i sveta, i da malo vodimo računa o potrošnji i investicijama, pre svega onim koje nisu neophodne. Preporučio bih NBS i da smanji obaveznu rezervu banaka i tako pomogne investicije vezane za reciklažu, zelenu energiju, energetiku, da bi nam bilo lakše, jer mi sada imamo jednu pozitivnu stvar kao privreda, a to je da je cena struje donekle ograničena – 105 evra po megavat-satu. Iako je to duplo i više u odnosu na pretprošlu godinu još uvek je to kontrolisana cena, posebno u odnosu na neke druge države gde vladaju tržišne cene, a to je 300 evra po megavatu“, navodi Spasojević i dodaje da bi trebalo da iskoristimo benefite koje imamo i da odradimo energetsku tranziciju, i u smislu novih obnovljivih izvora energije, a i u smislu štednje energije preko izolacije, što može da bude značajna ušteda.

Profesor Blagoje Paunović smatra da će doći do pada svih oblika potrošnje – privatne, investicione, pa čak i državne. On kaže da je država na početku značajnijeg rasta cena osetila pozitivan efekat inflacije na budžet, ali je već krajem 2022. godine došlo do pada ili bar stagnacije realnih prihoda.

„Bojim se da će se to odraziti na druge oblike potrošnje u ovoj godini, a imamo i problem visokih kamatnih stopa, skupog kapitala, loše uslove opšteg okruženja. Ne treba zaboraviti ni prekid kanala snabdevanja lanaca vrednosti, koji se još nisu oporavili od pandemije“, podseća naš sagovornik.

Paunović smatra da bi poljoprivreda kao sektor u ovoj godini trebalo da bude relativno stabilna – ne uzimajući u obzir klimatske faktore koji će uticati na proizvodnju i visinu prinosa. Očekuje da će građevinarstvo nastaviti da opada, a još od marta imamo pad industrijske proizvodnje i u okviru nje prerađivačke industrije. Najveće padove očekuje u sektoru usluga, zbog elastičnosti tražnje.

Tržište rada relativno stabilno

Nezaposlenost u Srbiji trenutno nije na vrhu liste ekonomskih problema, pošto je procenat nezaposlenih, bar po zvaničnoj statistici, na prilično niskom nivou, ali povećana neizvesnost koja traje još od izbijanja pandemije korona virusa naterala je mnoge da strahuju za svoje radno mesto. Tome u poslednje vreme doprinosi i niz masovnih otpuštanja koja su, na globalnom nivou, najavili pojedini tehnološki giganti i finansijske institucije.

„Ne plašim se da će biti nekih velikih otpuštanja. Imao sam taj strah prošle godine kada nismo znali u kom pravcu ide cela situacija, energenti i zatvaranje pojedinih tržišta, ali sada se to malo stabilizovalo, uz cene koje su svakako na višem nivou. Firme su se prilagodile, posebno one koje imaju bolju poziciju na tržištu i kvalitetnije proizvode, pa su mogle i više da podignu cene i da sačuvaju svoju proizvodnju i zaposlene“, ocenjuje Toplica Spasojević.

Kao mogući destabilizujući faktor u narednom periodu on vidi potez Nemačke da otvori svoje granice za radnike sa Balkana, što bi moglo da odvede mnoge ljude u tu zemlju. Ranije su nemački poslodavci morali da traže od biroa rada potvrdu da za određene struke nemaju potrebnu radnu snagu u zemlji.

„Sada to više ne moraju da rade. Čak je uvedena i mogućnost da odete i boravite u Nemačkoj, i da odande konkurišete za neke poslove, iako još uvek niste prijavljeni i nemate boravak. To je upravo zbog nemačkog problema, jer njima u naredne tri godine treba pet miliona novozaposlenih koje nemaju gde da nađu, a malo su se opekli sa uvozom Azerbejdžanaca, Pakistanaca, Sirijaca i ostalih. Zato im je mnogo jednostavnije da uzmu naše ljude koji će lakše da se uklope u lokalnu kulturu, način rada i funkcionisanja preduzeća, pa bi za određene delatnosti to mogao da bude veliki problem“, navodi naš sagovornik, uz napomenu da Otvoreni Balkan koji zagovaraju političari verovatno jeste jedno od mogućih rešenja.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Štednja, investicije i osvajanje novih tržišta – recept za uspeh u teškoj godini

  • MADMAX

    15.1.2023 #1 Author

    Srbija se ponaša kao da još predsedava Nesvrstnima.

    Odgovori

  • Moon

    15.1.2023 #2 Author

    Prvi cemo izaci iz krize

    Odgovori

  • Maria

    15.1.2023 #3 Author

    Vidimo se u julu…

    Odgovori

  • STRAHINJA

    15.1.2023 #4 Author

    Pa normalno, stranci se bore i sopstvenim provredama da bi u trenutnoj situaciji razmisljali o zemljama treceg sveta

    Odgovori

  • LJUBIŠA

    15.1.2023 #5 Author

    Ja stvarno ne znam šta da očekujemo više.

    Odgovori

  • Dea

    15.1.2023 #6 Author

    Pa kako manjak,jedino ko jos ulaze i jesu stranci,dajmo malo fokus na ulaganje Srbije za Srbiju.

    Odgovori

  • Milovan94

    15.1.2023 #7 Author

    Nadam se da će u drugoj polovini godine inflacija prestati da raste.

    Odgovori

  • CUPKA

    15.1.2023 #8 Author

    Valjda ce se ova drama uskoro zavrsiti.

    Odgovori

  • Milisavka

    15.1.2023 #10 Author

    Najjači smo

    Odgovori

  • MARA

    15.1.2023 #11 Author

    Nadam se da je gospodin Toplica u pravu..

    Odgovori

  • GOCA BG

    15.1.2023 #12 Author

    Mislim da ce u ovoj godini biti stranih ulagaca,a nisam bas optimista sto se tice inflacije…

    Odgovori

  • Gaga45

    15.1.2023 #14 Author

    Nikad ne znas sta da ocekujes

    Odgovori

  • JANA

    15.1.2023 #15 Author

    Treba malo i domacu proizvodnju ojacati ,ne samo strani investitori ,svako dobro zelim

    Odgovori

  • DANIJELA

    15.1.2023 #16 Author

    U ovakvim godinama svaka investicija je rizik pa i za velike sile, zato se vodi racuna gde se i sta ulaze.

    Odgovori

  • LIMUN ŽUT

    15.1.2023 #17 Author

    Svi željno iščekujemo ovu informaciju u vezi da inflacijom, samo da su predviđanja tačna.

    Odgovori

  • VILENJAK

    15.1.2023 #18 Author

    Mi smo ekonomski tigrovi, tako da… 😂

    Odgovori

  • VOJKAN

    16.1.2023 #19 Author

    Treba pre svega motivisati domaće privrednike i domaću privredu

    Odgovori

  • TATJANA

    16.1.2023 #20 Author

    Mi već imamo manjak radne snage za mnoge pozicije, sad kad je Nemačka uvela ove mere, bice za nas jako tesko

    Odgovori

  • BOJANA

    16.1.2023 #21 Author

    Bilo bi lepo kad bi imali više naših investitora.

    Odgovori

  • BOJANA

    16.1.2023 #22 Author

    Nadamo se da konačno stane inflacija.

    Odgovori

  • HEPO

    14.4.2024 #23 Author

    Bravo

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.