Štednja, investicije i osvajanje novih tržišta – recept za uspeh u teškoj godini

U doba prolongirane energetske krize, logističkih poteškoća i inflacije čiji se rast usporava, ali ne prekida, domaće kompanije – proizvođači ponovo moraju da rešavaju „jednačine sa tri nepoznate“ kako bi opstale na domaćem i sačuvale svoja izvozna tržišta. Do odgovora na pitanja – kakva su očekivanja i projekcije za srpsku privredu u 2023. godini, šta će biti glavni izazovi u poslovanju i kakvo makroekonomsko okruženje očekuje privrednike u narednim mesecima – pokušali smo da dođemo u razgovoru sa ekonomistima i privrednicima.

O tome kako dočekuju još jednu tešku godinu, za Biznis.rs govore generalna direktorka Metalca iz Gornjeg Milanovca Radmila Trifunović i komercijalni direktor Aling-Conela Stojan Dangubić.

Generalnu direktorku Metalca pitali smo na čemu će kompanija štedeti u 2023. godini, a u šta će investirati kako bi sačuvala poslovanje. Ona ističe da je optimizacija daleko bolji izraz od štednje za program koji Metalac sprovodi već tri godine.

„Shvatili smo da je potrebno krenuti u transformaciju većine poslovnih procesa. To je sada kontinuiran proces na unapređenju uslova rada, ali i smanjenju broja zaposlenih gde je to bilo moguće, kroz različite nivoe automatizacije. Ulaganja će u tom pravcu ići i ove godine“, kaže Radmila Trifunović.

Postoji, međutim, i oblast gde se štedi u punom smislu reči.

„Štedimo energiju i to smo najbolje pokazali ulaganjem u solarnu elektranu tokom prošle godine, kao i u sistem grejanja, koji su zajedno velika investicija. Da li ćemo nastaviti dalje ne zavisi samo od nas već i od države“, ističe Trifunović u razgovoru za Biznis.rs.

Ona dodaje da je Metalac, koji u proizvodnim i trgovinskim društvima unutar grupacije zapošljava 2.000 ljudi, ušao i u optimizaciju logističkih procesa, što će sigurno za rezultat imati efikasnije poslovanje, zadovoljnije kupce i racionalizaciju troškova.

Stojan Dangubić iz Aling-Conela ističe da će ta kompanija uštedeti investirajući.

„Plan nam je da investiramo u solarne panele na krovu fabrike i verujemo da ćemo na taj način postići značajne uštede kada je reč o potrošnji struje, koja nije mala. Takođe, nastavićemo sa investiranjem u automatizaciju proizvodnje kako bismo rešili evidentan problem koji imamo, a to je nedostatak radne snage. Inače smo u prethodne dve godine uložili u pet automatizovanih linija, koje menjaju 60 zaposlenih“, kaže komercijalni direktor kompanije iz Gajdobre, koja zapošljava 365 radnika u mestu koje ima oko 2.000 stanovnika.

Aling-Conel planira da 70 odsto ulaganja finansira iz dobiti, a ostatak preko kredita.

„Mislim da je izuzetno važno da država obezbedi podsticaje za firme koje se bave proizvodnjom, a jedna od najboljih mera bila bi da se investicije ponovo priznaju kao poreska olakšica. Tako se otvaraju nova radna mesta, a i domaćoj privredi je potrebna podrška kakvu u našoj zemlji dobijaju strane kompanije, posebno kada je reč o proizvođačima“, kaže Dangubić i ističe da je ta kompanija u poslednjih 15 godina četiri puta povećala broj zaposlenih.

Podršku domaćim firmama trebalo bi obezbediti kroz finansijske i nefinansijske mere, kaže za Biznis.rs vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar. Finansijske mere podrazumevale bi poreske olakšice, kao i direktne podsticaje za energetsku efikasnost, digitalizaciju i primenu inovacija u poslovanju kao i primenu modela cirkularne ekonomije.

Kod nefinansijskih mera, prema Molnarovim rečima, treba obezbediti dodatno povezivanje domaće privrede sa sektorom obrazovanja, ali i obezbediti da se njihov glas čuje pri kreiranju razvojnih politika.

„Potrebno je ohrabriti domaće kompanije da se sektorski povežu na lokalnom nivou, kako bi formulisale zajedničke potrebe i zahteve, što bi onda i državi omogućilo da svrsishodno fokusira mere. Potrebna im je i podrška oko umrežavanja i zajedničkog nastupa na tržištu, uz jačanje međusobne saradnje i poverenja, što bi sve trebalo pozitivno da se odrazi na njihovo poslovanje“, ističe Molnar.

Kada je reč o sistemu podrške stranim investitorima, on bi u narednom periodu trebalo da bude mnogo selektivniji, ocenjuje Molnar.

„Trebalo bi da se stimulišu i prihvataju one strane kompanije koje će u većoj meri angažovati obrazovanu radnu snagu i otvarati kvalitetnija radna mesta, u većoj meri koristiti domaće resurse i podsticati razvoj domaćeg sektora MSPP, u kojima će se stvarati proizvodi sa većim stepenom dodate vrednosti, što bi doprinosilo jačanju međunarodne konkurentnosti i izvoznih potencijala naše privrede“, zaključio je Molnar.

Neizvesnost i dalje veliki problem za privrednike

Radmila Trifunović se slaže da domaćoj privredi treba obezbediti iste ili slične podsticaje kao i stranim kompanijama. Kada je reč o eventualnim merama podrške države, ocenjuje da bi najkorisnije bilo da se poveća nivo minimalne zarade uz značajnije smanjenje poreskih opterećenja, kao i da se podigne svest o ulaganju u obnovljive izvore energije i subvencionišu veći projekti u tom segmentu, uz obezbeđenje bržih i jednostavnijih administrativnih procedura.

Osim potrebe da se štedi i investira, treba i opstati na tržištu u ponekad nemogućim okolnostima. U Metalcu znaju da će visoka inflacija i rast osnovnih životnih troškova uticati na tražnju za njihovim proizvodima koji jesu roba široke potrošnje, ali ne spadaju u životne prioritete.

„Međutim, trenutni problemi u lancima snabdevanja, pouzdanosti i kvalitetu robe sa kojom se suočavaju trgovine u svetu i, sa druge strane, naša još uvek konkurentna ponuda i visoka pouzdanost jesu šansa da ostanemo prisutni na postojećim tržištima. Pritom imamo i neke pozitivne signale sa novih evropskih tržišta. Tako se prilagođavamo znatno smanjenim aktivnostima na tržištu Ukrajine i Rusije u očekivanju da se situacija u ovoj godini normalizuje“, kaže Trifunović.

Stojan Dangubić najavljuje da će se Aling-Conel fokusirati na izvoz, s obzirom na to da su proizvodnju prekidača i utičnica povećali na tri miliona komada mesečno, što prema njegovim rečima znači da imaju najveći proizvodni kapacitet u jugoistočnoj Evropi.

„Kod nas je zapostavljeno tržište Afrike i mislimo da ima potencijala, međutim, aktuelna globalna dešavanja otežavaju planiranje. Mi smo izvozili robu i u Rusiju i u Ukrajinu, i nadamo se da ćemo zadržati ta tržišta, ali šta će se desiti ukoliko se značajno poveća prodaja u Rusiji, a Srbija bude prinuđena da uvede sankcije? To su neki rizici sa kojima ne znate kako da se ponašate, i dosta vezuju ruke. Naš akcenat će biti na regionu i zemljama EU. Pokušaćemo da povećamo prodaju u svih 18 zemalja gde smo već prisutni“, kaže Dangubić za Biznis.rs.

Sutra: Manjak stranih ulaganja usporava privredni rast, inflacija staje u drugoj polovini godine