Voćarstvo jedan od pokretača domaće privrede, najisplativije gajiti borovnice

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog polјoprivrednog zemlјišta, što je malo s obzirom na povolјne klimatske i zemlјišne uslove za gajenje voćaka.

Agroekonomista Branislav Gulan ocenjuje da je voćarstvo pokrenulo i druge grane privrede.

“U proizvodnji voća zaposleno je 10-20 puta više radne snage i ostvaruje daleko veći profit nego druge privredne grane. Tu se vidi i značajan doprinos nauke u ovoj oblasti koja se dokazala u praksi, dok to nije u svim delatnostima. Genetski potencijali kultura stvorenih u dva najveća domaća instituta, u Novom Sadu i Zemunu (oko 1.500 raznih sorti i hibrida), koriste se tek 30 do 50 odsto na domaćim njivama”, navodi Gulan i dodaje da su zlatne voćke Srbije borovnica, jabuka, jagode, maline i trešnje.

Nauka ukazuje da pravac razvoja voćarstva u nerazvijenim područjima treba da se ogleda u povećanju površina pod intenzivnim voćnim zasadima.

“Dugoročni cilј nam je izgradnja prerađivačkih i skladišnih kapaciteta i distributivnih centara, dobijanje proizvoda većeg stepena prerade, stvaranje robne marke i udruživanje voćara u zadruge i druge različite vidove asocijacija. Po uvođenju savremenih tehnologija izdvajaju se borovnica, jabuka, trešnja i jagoda, gde se možemo porediti sa najrazvijenijim voćarskim regijama sveta, ali i po prinosu koji ostvarujemo po hektaru. Perspektivu imaju i višnja, pogotovo krupnoplodne sorte, kajsija, leska, orah i kruška, ali i druge voćne vrste kao što su šlјiva, kupina i breskva”, naglašava Gulan.

Borovnica je trenutno najisplativija bilјna kultura u Srbiji. Po jednom hektaru, računajući zemlјište i prateću mehanizaciju sa protivgradnim mrežama i fertirigacijom, potrebno je uložiti oko 60.000 evra, dok se investicija vraća u samo tri berbe. Troškovi po kilogramu su oko dva evra. Po hektaru može da se ostvari i do 18 tona.

“Cena borovnice u poslednje tri godine kod vrhunskih proizvođača bila je u proseku oko 5,5 evra. Sad je i viša. Proteklih godina kod proizvođača borovnice sa lošijom tehnologijom ostvaruje se prinos do 10 tona sa prosečnom cenom od 3,5 evra. Investicija se vraća u petoj godini, ako se ne računaju podsticaji države. Podizanje jednog hektara borovnice sa protivgradnom mrežom i fertirigacijom iznosi oko 44.630 evra”, ističe Gulan.

Male površine, 20.000 evra po sezoni

Proizvođač borovnica Sava Stošić iz Vranja kaže da se uzgojem ovog voća uspešno bavi još od 2013. godine.

„Nemamo velike sadnice, imamo 30 ari placa i to nam je dovolјno. Uložili smo 6.000 evra na početku za sadnice i mehanizaciju. U proseku, tokom sezone, zaradimo oko 20.000 evra. Radimo porodično, gajimo borovnice na 1.200 metara nadmorske visine i od nas uglavnom otkuplјuju iz okolnih mesta i gradova. Ovaj posao se pokazao kao dobar i isplativ. Jedino što može da bude problem su vremenski uslovi. Mi nismo jurili da se obogatimo, već da živimo normalno, što smo uspeli“, navodi Stošić.

Jabuka je druga voćna vrsta po ostvarenom profitu po hektaru u Srbiji. To je voćka kod koje je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti.

“Jabuka je jako zahtevna što se tiče tehnologije, ali je visoko akumulativna i zahteva veoma mnogo lјudskog rada – oko 750 do 800 časova po hektaru. Ako tome dodamo i klasiranje jabuke gde za 200 tona treba 1.500 časova, onda je jasno koliko radne snage angažuje jabuka. Za podizanje zasada jabuke sa protivgradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je izdvojiti od 40.000 do 45.000 evra, što zavisi od broja sadnica po hektaru. Investicija u zasad jabuke se otplaćuje između pete i šeste godine. Proizvođači koji nemaju hladnjaču ostvaruju profit 8.000-12.000 evra po hektaru, zavisno od prinosa, kvaliteta, sorte i cene. Ovde je računat prinos od 55-60 tona. Neke kompanije ostvaruju prinos u proseku i 75-80 tona”, kaže Banislav Gulan.

Proizvođači koji imaju hladnjače i kalibratore sa ovakvim prinosom mogu ostvariti profit, zavisno od sorte i cene, od 20.000 do 25.000 evra po hektaru, nekad čak i više, navodi prof dr Zoran Keserović, iz novosadskog Polјoprivrednog fakulteta. Proteklih godina izvoz jabuka je godišnje Srbiji donosio oko 125 miliona dolara.

Inače izvoz polјoprivrednih proizvoda, iz Srbije u 2019. godini bio je vredan oko 3,6 milijardi, a u 2020. godini oko 4,1 milijardu dolara.

“Dobro je što ostvarujemo i suficit u izvozu. Ali, on bi mogao mnogo veći da bude kada ne bismo izvozili sirovine, već artikle iz viših faza prerade. Nije li smešno da sorta pšenice ‘simonida’ stvorena u Novom Sadu, daje veće prinose i kvalitetniji rod u Mađarskoj nego na 600.000 hektara pšeničnih polјa u Srbiji. Mi tu pšenicu, proizvedenu od naših sorti, uvozimo u količini od više desetina hilјada tona, za pobolјšanje kvaliteta domaćeg hlebnog žita”, objašnjava Gulan.

Prema rečima našeg sagovornika šansa za veću zaradu u razvijanju višeg stepena prerade je u udruživanju u specijalizovane voćarske zadruge.

“Naš cilј je da jednog dana u Srbiji imamo voćarsku zadrugu – giganta, poput španskog Anekoop-a, koji okuplјa 27.000 farmera. Udruživanjem i uvođenjem novih tehnologija i višeg stepena prerade, povećali bi se prihodi proizvođača voća, smanjila nezaposlenost i odliv stanovništva iz ruralnih područja”, zaključuje Branislav Gulan.