Vremenske prilike i izvoz poremetili tržište voća

Dok voćari sve glasnije negoduju zbog niskih otkupnih cena, potrošači u velikim gradovima isto to voće kupuju na grame. Ove godine vidna je neka vrsta poremećaja na tržištu voća. Još jedan primer za to jeste i gotovo izjednačena cena banana i domaćih jabuka u supermarketima u centru Beograda.

Cena obe vrste voća iznosi više od 120 dinara po kilogramu, a pre nekoliko dana banane su čak bile jeftinije od jabuke ajdared, piše Politika.

Proizvođači trešanja su takođe u velikom problemu i najavljuju da bi u jeku sezone mogli da obustave berbu jer im otkupljivači nude od 60 do 80 dinara, a prekupci i 30 dinara po kilogramu. Kao glavne krivce za ovakvu situaciju poljoprivrednici krive nakupce koji u lancu prodaje najviše zarađuju.

„Prosečan prinos trešanja u Šumadiji se kreće od šest do osam tona, međutim ova godina je zbog kasnih mrazeva i temperaturnih kolebanja uticala i na rod, a kasnije sorte trešanja imaju bolјu cenu od ranih. Na sam plasman dodatno je uticao i otežani izvoz pa su voćari bili prinuđeni da svoj rod plasiraju na domaće tržište. Sličnu priču smo čuli i u Zemljoradničkoj zadruzi u Karavukovu, koja je veliki proizvođač trešanja“, kaže Biznis.rs analitičar i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Branislav Gulan.

Miodrag Petrović se u zaseoku Mitrovčić kod Topole bavi voćarstvom na skoro osam hektara a među voćnim vrstama ima i mlade zasade trešanja. Velika temperaturna kolebanja, mraz u martu, ali i grad uticali su i na prinos roda trešanja koji će ove godine biti ispod proseka.

„Vegetacija zbog niskih temperatura u jednom periodu marta meseca je kasnila, tako da smo imali samo stizanje odnosno početak berbe ranih prvih sorti trešanja nekih pet, sedam čak i deset dana kasnije u odnosu na višegodišnje proseke. Što se tiče samog prinosa generalno je nešto manji u odnosu na prethodnu godinu, što se tiče kvaliteta, kvalitet varira u odnosu na primenu agrotehnike i zavisi od lokaliteta. Uglavnom je zadovolјavajući, mada imali smo i neke lokalitete gde su plodovi bili sitniji u odnosu na standarde za datu sortu“, kaže savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Danko Petrović.

Visoke nadnice za radnike, slabiji prinos i kvalitet trešanja kao i pritisak na domaće tržište zbog otežanog izvoza doprineli su težem plasmanu ove voćne vrste u Šumadiji.

Počela berba višanja, proizvođači nezadovolji cenom

Na teritoriji prokupačke opštine, na površini od preko 2.000 hektara, počela je berba višanja, a prema najavama otkupljivača, otkupna cena će biti na nivou prošlogodišnje, pa će se za kilogram višnje prve klase plaćati 40, dok će druga klasa biti 30 dinara.

„Početna cena je za topličke voćare i ove, kao i prethodnih godina ispod očekivane, jer je, kako tvrde, za minimalnu rentabilnost u proizvodnji potrebno da cena višnje bude bar 70 dinara. Ono što je karakteristično za ovogodišnju berbu višanja je da je zbog prolećnog mraza rod slabiji za 30 i više odsto u odnosu na prošlu godinu, ali stručnjaci tvrde da je sada višnja mnogo kvalitetnija i sa većim procentom suve materije“, navodi Gulan.

Drastične razlike u ceni domaće maline

Malina se bere već nekih sedam do deset dana u mačvansko-prnjavorskom kraju gde je hladnjačari plaćaju od 350 do 400 dinara za kilogram. U Zapadnoj Srbiji, Užicu, Arilju, Ivanjici, Kosjeriću i Požegi, gde se nalazi najveći deo njenih zasada, trenutne akontne cene su 250 dinara po kilogramu, kažu u Asocijaciji malinara Srbije.

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije, naglašava da će situacija u vezi sa ovogodišnjom cenom maline biti jasnija za sedam dana. Ocenjuje da trenutne cene maline u Zapadnoj Srbiji nisu zadovoljavajuće, jer je došlo do poskupljenja osnovnih životnih namirnica u odnosu na prošlu godinu.

Božidar Joković, direktor zadruge u Arilјu ističe, da su ove godine očekivali dobru zaradu, jer je rod slabiji u celom svetu.

„Međutim, mrazevi su ga obrali u znantnoj meri i u Srbiji. Ako, sad počnu ucene hladnjačara, to neće biti dobro ni ove godine, pa će se smanjivati površine pod malinama. Posle višedecenijske stagnacije od 15.000 hetara, pa rata i do 21.000 hektara, sad je dosta proizvođača povadilo zasade koji su se po veličini vratili na prethodni nivo“, navodi Joković.

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 ektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta. To je, prema proceni stručnjaka, zaista premalo, s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka.