EVROPSKA KOMISIJA PREDLAŽE FINANSIRANJE ZA NAREDNIH 7 GODINA Srbija i Zapadni Balkan obuhvaćena fondovima EU

Evropska komisija objaviće u utorak, 2. juna, predlog za finansiranje programa u oblasti spoljne politike za narednih sedam godina, što će biti i prilika da se vidi na kolike EU fondove Srbija i Zapadni Balkana mogu da računaju.

Komesar za proširenje Oliver Varheji, naime, najavio je da će Srbija i region Zapadnog Balkana biti obuhvaćeni EU ”paketom oporavka”, koji podrazumeva finansiranje iz višegodišnjeg zajedničkog EU budžeta i novopredloženog instrumenta za oporavak od pandemije.

U početnom predlogu EU budžeta za period od 2021. do 2027. godine, Evropska komisija je bila predvidela da se sredstva za naredni IPA fond u odnosu na trenutni budžetski period povećaju za 13 procenata.

U međuvremenu, pandemija Covid-19 potresla je globalnu ekonomiju i gotovo u potpunosti preusmerila fokus EU, kao i njenih planova u oblasti finansiranja i investicija.

Nikad laki dogovori zemalja članica oko prioriteta za izdvajanja iz zajedničkog bužeta sada su se još više zaoštrili, imajući u vidu da bi sledeći EU bužet trebalo da bude i ”osnova” za privredni oporavak i razvoj Unije u narednih sedam godina.

Krajem 2019. godine nova Evropska komisija zatražila je da se pojača finansijska i investiciona podršku regionu.

Komesar za proširenje Oliver Varheji ocenio je da su velike razlike između ekonomija EU i Zapadnog Balkan ”najveći problem i koren svih drugih problema”. ”Što brže zatvorimo taj rascep i stvorimo otporene ekonomije to će zemlje regiona moći brže da se pridruže EU”, smatra Varheji.

U situaciji kada se u okviru EU paketa za oporavak predviđa dodatnih 750 milijardi evra za pomoć zemljama članicama kao odgovor na krizu Covid-19, ekonomski i privredni jaz između EU i Zapadnog Balkana mogao bi samo još više da se produbi.

Tako je za Hrvatsku predviđeno dodatnih 10 milijardi evra, Bugarsku 12, a Rumuniju čak 30 milijardi evra.

Iako su sredstva iz novog Instrumenta za oporavak EU većim delom bespovratna pomoć, a manjim pozajmice, procena je da bi i Hrvatska i Bugarska u narednom budžetskom periodu mogle da dobijaju 15 do 20 puta veći iznos bespovratne pomoći po glavi stanovnika nego Srbija.

EU je do sada Srbiji za pomoć u rešavanju hitnih i socio-ekonomskih posledica pandemije Covid-19 iz već postojećih IPA sredstava preusmerila 93 miliona evra. Predloženi paket pomoći za ceo region Zapadnog Balkana, uključujući grantove i pozjamice, iznosi 3,3 miljarde evra.

U Evropskoj komisji naglašavaju da se radi na pojačanom finasiranju i za Zapadni Balkan kako kroz IPA fondove, koji predstavljaju bespovratna sredstava za zemlje na putu evrointegracija, tako i kroz dodatno finasiranje u okviru Instumenta za razvoj i međunarodnu saradnju.

Za jesen Komisija najavljuje i Razvojno-investicioni plan za Zapadni Balkan, pri čemu se kao osnove pojačanog EU investiranja u regionu vide oblasti transportne i energetske infrastrukture, zdravstvo, obrazovanje kao i zelene i digitalna tranzicija.

Iako je Evropska komisija izašla sa predlogom od čak 1.850 milijardi evra za predstojeći ”paket oporavka”, u Briselu ocenjuju da je još rano govoriti o tačnim ciframa, kako za EU27, tako i zapadnobalkansku šestorku. O tome u narednom periodu treba da se dogovore zemlje članice, a potvrdu da da i Evropski parlament.

Lideri zemlja članica bi 18. i 19. juna trabalo da raspravljaju o novom budžetu i instrumentu oporavka na prvom ”fizičkom” samitu, koji će se od početka pandemije Covid-19 održati u Briselu.