Da li će kriza na Bliskom istoku zaustaviti rast cena nekretnina u Srbiji?

Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u četvrtom kvartalu 2025. godine dostigla je 2,4 milijarde evra, što predstavlja najviši kvartalni nivo od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti. Kako pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda, u odnosu na isti kvartal 2024. godine vrednost tržišta veća je za devet odsto.

Ipak, početak 2026. godine donosi opreznije prognoze. Kako ocenjuju stručnjaci, kretanja na globalnom nivou i kriza na Bliskom istoku mogli bi da utiču i na domaće tržište nekretnina.

Generalni direktor agencije City Expert, Miloš Mitić, ističe da se određeni uticaj već može naslutiti, ali da se ne očekuje scenario sličan onom iz perioda rusko-ukrajinskog sukoba.

„Destabilizacija na Bliskom istoku može imati efekta na tržište nekretnina u Srbiji, ali ne u meri kao ranije krize, jer se ne očekuje značajniji talas migracija ka Srbiji“, objašnjava Mitić.

On upozorava da bi rast cena nafte i građevinskih materijala poput, čelika i betona, kao i povećani logistički troškovi, potencijalno mogli da utiču na poskupljenje cene izgradnje stanova, posebno u segmentu novogradnje. U takvim okolnostima, investitori deo troškova često prebacuju na kupce, što dovodi do rasta cena stanova.

„Poskupljenje novogradnje obično povlači i rast cena starogradnje, jer se ova dva segmenta tržišta međusobno prate“, dodaje Mitić.

Sa druge strane, on smatra da inflacija i pad vrednosti novca podstiču rast broja investicionih kupaca jer se nekretnine u Srbiji i dalje percipiraju kao sigurna investicija, koja u proseku donosi godišnji rast vrednosti od osam do deset odsto.

„U uslovima visoke inflacije sve je više kupaca koji ulažu u nekretnine kako bi sačuvali i uvećali vrednost novca. Posebno su atraktivni projekti u novogradnji i početnoj fazi izgradnje, gde se mogu ostvariti dodatni popusti po kvadratu i kasniji rast vrednosti“, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, dodatni faktor predstavlja i potencijalno preusmeravanje investicija iz inostranstva ka domaćem tržištu zbog destabilizacije na Bliskom istoku.

“Tržište Dubaija u jednom trenutku postalo je popularno među našim investicionim kupcima. To sada nije prioritet, tako da je moguće i relociranje određenih investicionih sredstava u Srbiju”, objašnjava Mitić.

Kako će na tržište uticati rast euribora?

Na tržište nekretnina u Srbiji može da utiče i destabilizacija euribora i kamatnih stopa koje bi prouzrokovale poskupljenje kredita, što bi direktno uticalo na manju dostupnost finansiranja, ali i tražnju.

“Ukoliko bi i referentna kamatna stopa otišla malo više sa rastom euribora i keš i stambeni krediti bili bi skuplji i teže dostupni građanima, što bi uticalo na smanjenje potencijala plaćanja i negativno bi se odrazilo na samu tražnju jer je Srbija tržište vezanih kupovina i to bi imalo lančani efekat i na keš kupce“, ocenjuje Mitić.

Trenutni podaci ukazuju na usporavanje tržišta u odnosu na prethodnu godinu. Naš sagovornik ukazuje da je tražnja manja, kupci oprezniji, dok se nekretnine uglavnom prodaju po realnim, tržišnim cenama, bez značajnijih oscilacija.

“To je i te kako primetno u ovom kvartalu u odnosu su na prošli. Kupci više analiziraju svoju kupovinu, a tržišne cene rastu jako sporo, do pet odsto maksimalno, tako da nema iskakanja iz vantržišnih okvira. Primećuje se i veće interesovanje za novogradnju, iako starogradnja, naročito u centralnim gradskim zonama, i dalje beleži stabilnu prodaju zbog približnog cenovnog nivoa”, ističe Mitić.

On ocenjuje da će dalji tok razvoja situacije na tržištu nekretnina u velikoj meri zavisiti od trajanja krize na Bliskom istoku koja, ukoliko se nastavi, može da dovede do destabilizacije.

„U najgorem scenariju cene bi mogle da stagniraju ili blago rastu, uz smanjeni kupovni potencijal stanovništva, što bi dovelo do toga da tržište ostane na nekom zamrznutom nivou”, smatra Mitić.

Ukoliko se kriza reši u doglednom periodu to bi moglo da dovede do kratkotrajne nestabilnosti, nakon koje bi tržište nastavilo relativno stabilan rast, smatra on.

“Ono što je negativno u slučaju Srbije je što mi u zemlji već imamo delimičnu destabilizaciju privrednih aktivnosti još od prošle godine. To je donekle negativno uticalo i na nekretnine i definitivno primećujemo manju tražnju u odnosu na prvi kvartal prošle godine”, zaključuje Mitić.

Najviše novca odlazi na stanove

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nepokretnosti u četvrtom kvartalu prošle godine imala je prodaja stanova sa 1,4 milijarde evra i učešćem od 61 odsto od ukupnoj vrednosti.

Kako pokazuje izveštaj RGZ-a, za kuće je izdvojeno 189 miliona evra (osam odsto ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 176 miliona evra (sedam odsto), za poslovne prostore 109 miliona evra (pet odsto), za poljoprivredno zemljište 73 miliona evra (tri odsto ukupne vrednosti).

Kada je reč o načinu plaćanja, ukupno 14 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što predstavlja povećanje od tri procentna poena u odnosu na isti period prethodne godine.

Sutra pročitajte drugi deo našeg istraživanja: Globalni potres na tržištu nekretnina zbog nove velike neizvesnosti