MMF Evropi: Smanjite fiskalnu potrošnju jer su dugovi već previsoki

Međunarodni monetarni fond ocenio je da je globalna ekonomija u celini do sada izdržala šok od rata bolje nego što se strahovalo. Posledice u glavnim kanalima prenosa – cenama roba, inflacionim očekivanjima i finansijskim uslovima – bile su relativno ograničene.

Međutim, prenošenje efekata je još u ranoj fazi, komercijalno i strateško pražnjenje zaliha pružilo je privremeno olakšanje od smanjenih energetskih tokova, dok pokazatelji usmereni ka budućnosti, kao što su pritisak u lancu snabdevanja i indeksi menadžera nabavke u proizvodnji, ukazuju na slabiji zamah u narednom periodu.

To je ocena stručnjaka Međunarodnog monetarnog fonda u poslednjem izdanju Svetskog ekonomskog pregleda (WEO) za jul 2026. godine, koji procenjuju da ponovno otvaranje Ormuskog moreuza počinje sredinom jula, pri čemu bi se uslovi u velikoj meri vratili na predratno stanje do marta 2027. godine.

Ozbiljne nestašice trebalo bi da budu izbegnute daljim povlačenjem zaliha, ali se pretpostavlja da će do nestašica doći u nekim ekonomijama u razvoju i tržištima u nastajanju koja nemaju dostupne zalihe i suočavaju se sa jakom konkurencijom bogatijih zemalja za dostupu robu.

Projektuje se da će cene energije ostati više nego što su bile pre rata. Prosečan indeks cena nafte projektovan je na 89 dolara po barelu, što je devet odsto više nego što je pretpostavljeno u referentnoj prognozi iz aprila, a cene prirodnog gasa zasnovane na fjučersima na holandskom TTF-u),na 15 dolara, što je pet odsto više od referentne prognozirane cene iz aprila.

To odgovara povećanju od 32 odsto za sirovu naftu i 22 odsto za prirodni gas u 2026. u odnosu na 2025. godinu.

Cene đubriva porašće za 26 odsto. Odražavajući više troškove energije i đubriva i skuplji transport, očekuje se da će cene hrane porasti za osam odsto.

Ipak, efekti nisu bili – niti će biti – isti za sve regione i zemlje.

Kada je reč o Evropi, odnosno evrozoni, projektuje se rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,9 odsto u 2026. i 1,2 odsto u 2027. godini.

Prognoza za 2026. je za 0,2 procentna poena niža nego u aprilskom WEO-u, što odražava znatne negativne efekte iz prvog kvartala, uglavnom vođene Irskom. Takođe, ukazuje na uopšte slab zamah, pritisak viših cena energije uprkos nekim merama fiskalnog ublažavanja, kao i na slabo poverenje potrošača.

Ipak, pojedine zemlje su iznenadile MMF, pa je tako u Nemačkoj godišnji BDP u prvom kvartalu ove godine porastao za 1,4 odsto vođen neto izvozom, što je dvostruko više od projekcije stručnjaka ove međunarodne finansijske institucije iz aprila od 0,7 odsto.

Procenjeni rast evropskih ekonomija / MMF, WEO jul 2026.

Očekuje se da će monetarna politika pružati manju podršku, s obzirom na vidljive inflatorne pritiske u kombinaciji sa relativno blagim usporavanjem aktivnosti, pa se pretpostavlja da će referentna kamatna stopa u evrozoni ostati stabilna.

Podsetimo, Evropska centralna banka već je reagovala u junu podizanjem depozitne kamatne stope na 2,25 odsto, a analitičari su procenjivali da to neće biti i poslednje povećanje. Međutim, poslednjih nedelja utihnuli su glasovi o izvesnom povećanju u julu u svetlu poslednjih podataka koji pokazuju da je inflacija u junu oslabila na 2,8 odsto sa majskih 3,2 odsto.  

MMF u izveštaju ocenjuje da će fiskalna politika u evropskom monetarnom bloku biti uglavnom neutralna u 2026. godini pre nego što kasnije dođe do pooštravanja. Preporuka MMF-a je da Evropska centralna banka ostane fokusirana na stabilnost cena, dok je za fiskalnu politiku savet da ide u pravcu postepenog ukidanja fiskalne podrške koja se uglavnom odnosi na energiju kako energetski šok slabi.

„Obnova fiskalnog prostora ostaje ključna s obzirom na povišen dug, više troškove zaduživanja i povećanu spoljnu neizvesnost. Tokom srednjeg roka, napredovanje strukturnih reformi, uključujući energetsku tranziciju i rešavanje domaćih neravnoteža biće od ključnog značaja za jačanje otpornosti i održavanje uravnoteženog rasta“, navodi se u dokumentu.

Inače, statistika koju je MMF objavio pokazuje da je Evropa dominanto kroz fiskalnu podršku odgovorila na februarsku ratnu eskalaciju na Srednjem istoku.

Do 2. juna, kada je napravljen presek u izveštaju, Evropa je čak dve trećine podsticaja pružila upravo kroz fiskalnu potrošnju i poreze, dok se učešće podrške sa strane monetarne politike procenjuje na 10 odsto, kontrola cena učestvovala je sa oko sedam procenata, koliki su zbirni doprinos dale i intervencije na deviznom tržištu i trgovinske mere.

Iako Evropa nije jedina koja je pribegla ovakvim merama, MMF savetuje da fiskalna politika izbegava široko zasnovane subvencije, smanjenje poreza i kontrolu cena, koji su obično loše usmereni, fiskalno skupi i politički teški za ukidanje. Ako se podrška smatra neophodnom, ona treba da bude privremena, strogo usmerena na ranjiva domaćinstva i ugrađena u makroekonomski miks politika usklađen sa stabilnošću cena.

„Kredibilna srednjoročna konsolidacija treba da se zasniva na trajnim prihodnim merama, jačoj poreskoj administraciji, većoj efikasnosti potrošnje i preusmeravanju ka prioritetima koji podstiču rast, kao što su infrastruktura, veštine i dobro usmerena socijalna zaštita“, navodi MMF.

U visoko zaduženim ekonomijama, prilagođavanje takođe može zahtevati dublju racionalizaciju potrošnje i aktivno upravljanje rizikom kamatnih stopa i refinansiranja.

MMF pretpostavlja da će se trenutne trgovinske politike zadržati tokom čitavog perioda prognoze, uključujući i mere predstavljene kao privremene.

Kada je reč o rastu potrošačkih cena, očekivanja MMF-a idu u pravcu toga da će se bazna inflacija u evrozoni na ciljani nivo vratiti tek 2028. godine dok će se to u Velikoj Britaniji dogoditi već do sredine sledeće godine. Japan i SAD to mogu da očekuju do kraja 2027.

Preporuka u cilju lakšeg prevazilaženja negativnih ekonomskih efekata za evropski prostor leži u strukturnim reformama, za koje se ocenjuje da mogu ublažiti makroekonomske kompromise povećanjem fleksibilnosti i kapaciteta.

„Prioriteti za rešavanje trenutnih izazova počinju merama za jačanje poslovnog dinamizma. Brže usvajanje obnovljivih i energetski efikasnih tehnologija radi poboljšanja energetske bezbednosti može ograničiti ranjivost na buduće cenovne šokove i podržati klimatske ciljeve. Prednosti veštačke inteligencije i digitalizacije mogu se efikasnije iskoristiti ako budu podržane ulaganjem u veštine, energiju i digitalnu infrastrukturu, kao i kroz robusno upravljanje podacima i sajber-bezbednošću„, navodi se u izveštaju.

Na makroekonomskom nivou se savetuje dublja integracija jedinstvenog tržišta u Evropskoj uniji, što bi ojačalo globalno prilagođavanje.

Sutra: Zbog rata u Iranu rast globalne ekonomije usporiće na tri odsto