Sezona u Institutu Igalo počela uspešno – Poslovanje stabilno, rezultati bolji nego lane

U Institutu Dr Simo Milošević sezona je dobro počela. Potpisani ugovori sa partnerima se realizuju, uz karakteristično značajno prisustvo partnera iz Slovenije, odnosno gostiju iz regiona.

U ovom momentu u II fazi Instituta boravi 670 pacijenata i turista. U starom zdanju i ovog leta je moguće osigurati smeštaj i doručak po veoma pristupačnim cenama.

Izvršni direktor Instituta, Zoran Kovačević rekao je za Novski portal da sve obećava dobru poslovnu godinu.

“Veliki broj predmeta imamo iz Fonda zdravstva Crne Gore i nastojimo maksimalno da realizujemo sve što smo ugovorili za sezonu, jer veliki je „pritisak“ fondovskih pacijenata, kao i onih iz regiona, koji bi da koriste terapije, ali i da letuju u Institutu. U ovom momentu moramo da odbijamo samoplatežne pacijente da bismo uspeli da primimo sve fondovske. Od 670 pacijenata danas su 50 odsto oni koji dolaze preko Fonda, a 50 odsto su agencijski ili samoplatežni”, istakao je Kovačević.

Kao i prošlog, i ovog leta otvorena je Prva faza Instituta, iako je stanje tog zdanja, izgrađenog pre 53 godine, izuzetno loše. U menadžmentu su hteli, ipak, da ga stave u kakvu takvu funkciju pre početka renoviranja.

“Nudimo samo noćenje s doručkom po atraktivnoj ceni. Nadamo se da će to još biti ove godine i da ćemo sa vlasnicima Instituta zajedno odlučiti da taj objekat bude u prioritetima za renoviranje. U Prvoj fazi osposobljeno je od 11 spratova, pet. U ponudi imamo s južne strane sobe sa klimom, a sa sjeverne bez klime, što utiče i na cenu aranžmana. Veliki napor ulažemo da bismo objekat održali i stavili u funkciju, jer je u takvom stanju da traži kompletno renoviranje”, kaže Kovačević.

U toku je priprema tendera za snimanje digitalnih podloga svih objekata Instituta. One su potrebne za izradu projektne dokumentacije i kada budu završene u Institutu očekuju da će vlasnici odlučiti da se rade projekti za renoviranje ne samo Druge faze, nego i starije Prve, a možda u nekom aranžmanu i Titove vile.

“Najvažnije je da Institut ima stabilno finansijsko poslovanje i rezultate, što opravdava svako ulaganje. Imamo podatak o fizičkim pokazateljima za pet meseci, od februara, kada smo otvorili, zaključno sa junom, prošle godine smo ostvarili 70.500 noćenja, a ove godine u tom periodu 76.327 noćenja, što je oko osam odsto više. Cene su ostale iste. Sada kada su nam plate redovne, povećane, kada redovno izmirujemo doprinose imamo dovoljno radnika. Ipak, otvoreni smo tokom cele godine, s kratkom zimskom pauzom, tako da su ljudi zaintersovani da rade kod nas jer imaju permanentno zaposlenje”, naveo je on.

Norvežani otišli na Tenerife

Uz sva nastojanja da vrate državni program za norveške pacijente, prekinut krajem 2023. godine zbog finansijske krize, neizvesnosti i mogućeg stečaja, nažalost, nisu uspeli.

“Ove godine su se za četvorogodišnji ugovor kao konkurencija pored Turske pojavili Tenerifi. Bili su bolji po kvalitetu smeštajnih kapaciteta, bolji od nas u odnosu na vremensku pristupačnost aerodroma. Mi imamo ogroman problem čekanje na granici sa Hrvatskom. Takođe, Španci su bili u prednosti jer su pokriveni posebnim evropskim kodom u oblasti zdravstva. Tako da iako smo stabilizovali finansije i bili smo bolji od Turske banje Balčoe, koja nam je ranije preuzela Norvežane, pojavili su se Tenerifi. Oni su preuzeli i Turcima norveške pacijente. Zato moramo ubrzati ulaganje u kvalitet smeštajnih kapaciteta”, objašnjava Kovačević.

Važno je reći da Norvežani nisu bili finansijski imperativ, kaže dalje Kovačević. Njihov dolazak bi više značio za reputaciju Instituta, koju ima kompanija zahvaljujući baš njima, s obzirom na to da u Igalo dolaze skoro 50 godina.

“S druge strane, Norvežani su sami koristili dvokrevetne sobe a mi sada po sobi ostvarujemo čak bolji fianansijski rezultat. Međutim, iako norveški partneri imaju sa Špancima sklopljen četvorogodišnji aranžman mogu odlučiti, ako imaju neki razlog za promenu, ili im im ne odgovara, da deo pacijenata pošalju u Igalo, koje je takođe konkurisalo na tenderu”, ukazuje Kovačević.

U Institutu očekuju i dalje dobro uposlenje, jer imaju veliki broj zahteva. Ulažu mnogo da održe funkcionalnost u delovima Instituta koji nisu renovirani. Uglavnom, otkako je počeo da se sprovodi Vladin Plan restrukturiranja ne žele ni da se prisećaju teških vremena kada su bili pred bankrotom. Žele da što pre počne renoviranje objekata i vrate se na inostrano tržište.