Dok Francuska strepi zbog suše, u Srbiji grožđe prerodilo

Dugotrajna suša i visoke temperature ugrožavaju ovogodišnji rod grožđa u najpoznatijim francuskim vinogradarskim regionima, zbog čega proizvođači upozoravaju na manje prinose i jednu od najranijih berbi otkako se vodi evidencija.

Rekordan toplotni talas koji je krajem juna pogodio Francusku, drugog najvećeg proizvođača vina na svetu, usporio je razvoj vinove loze i oštetio mlađe zasade. Meteorolozi prognoziraju da u glavnim vinogradarskim područjima do 14. jula neće biti kiše ili će je biti veoma malo, čime će se produžiti sušni period koji u mnogim krajevima traje više od tri nedelje, prenosi Reuters.

Komentarišući najnovije procene ovogodišnjeg roda grožđa, direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta za Biznis.rs kaže da je Francuska jedna od vodećih vinskih sila sveta, zbog čega bi posledice ovogodišnje suše mogle da imaju odjek i na globalnom tržištu vina.

“Ako se u Francuskoj ovogodišnji rod smanji samo deset odsto, to će za njih biti dobar ishod. Međutim, prema trenutnim prognozama gubici bi mogli da budu i veći ukoliko se nastavi period ekstremnih vrućina”, navodi Rajta.

Prema njegovim rečima, teško je reći šta je gore za vinograd – obilne padavine, grad ili ekstremna suša.

“Kada padne velika količina kiše, kao što je bio slučaj kod nas 2014. godine, dolazi do truljenja grožđa. Grad može potpuno da uništi vinograd, dok zbog visokih temperatura strada pokožica grožđa, razvoj se usporava i prinos opada”, ocenjuje naš sagovornik i dodaje da klimatske promene pogađaju ceo svet, zbog čega se razvijaju nove otpornije hibridne sorte koje bi mogle da se prilagode takvim uslovima.

U Srbiji je situacija zasad veoma dobra. Iako je još rano za konačnu procenu roda, budući da će mnogo toga zavisiti od vremenskih prilika u narednim nedeljama, trenutne prognoze ukazuju na dobru godinu i kvalitetna vina.

“Dovoljno je pogledati voćnjake: kajsije, šljive, višnje, maline – gotovo sve voćne vrste odlično su rodile. Slična situacija je i sa grožđem, koje je prerodilo. Međutim, upravo to može da bude problem. Mnoge proizvođače sada očekuje veliki posao u vinogradima jer moraju da ‘oslobode’ biljku, odnosno uklanjaju grozdove i smanjuju prinos kako bi proizveli kvalitetno vino”, ukazuje Rajta.

“Neki su to već uradili, dok drugi tek planiraju. To je neophodna mera kako bi preostalo grožđe dostiglo vrhunski kvalitet”, dodaje on.

Ako vremenske prilike ostanu povoljne, Rajta očekuje veoma dobru godinu i proizvodnju izuzetno kvalitetnih vina. On kaže da je naša vinska industrija poslednjih godina ostvarila ogroman napredak. Iz godine u godinu raste kvalitet vina, modernizuju se vinarije i povećavaju površine pod vinogradima.

“Danas Srbija ima 529 registrovanih vinarija, a procenjujemo da između 10 i 15 odsto njih proizvodi vina vrhunskog kvaliteta. Verujem da će u narednim godinama taj udeo porasti i na 20, pa čak i 25 odsto”, podvlači on.

Ono što nam i dalje nedostaje jesu stručni kadrovi – enolozi, tehnolozi, vinogradari i agronomi. To je trenutno jedan od najvećih izazova za domaće vinarstvo. Slična situacija je i sa sezonskom radnom snagom. Proizvođači sve teže pronalaze berače, iako su dnevnice danas višestruko veće nego ranije.

Srbija godišnje proizvede između 30 i 35 miliona litara vina. To, međutim, nije dovoljno da zadovolji domaće tržište, pa istovremeno uvozimo približno 30 do 40 miliona litara.

“Najveći deo uvoza dolazi iz zemalja Evropske unije, ali i iz regiona, pre svega iz Severne Makedonije, kao i iz Hrvatske, Slovenije i Crne Gore. Na našem tržištu prisutna su i vina iz Čilea, Argentine, Australije i Sjedinjenih Američkih Država, tako da potrošači danas mogu da pronađu napitke iz gotovo svih značajnih vinskih regiona sveta”, navodi Rajta.

Kada je reč o izvozu, on kaže da najviše izvozimo u Crnu Goru, naročito tokom turističke sezone, dok su značajna tržišta Kina i zemlje Evropske unije.

Više od polovine proizvođača vina u Srbiji poslovalo sa gubitkom

Očekivanja da bi ovogodišnja berba mogla da bude iznad proseka dolaze u trenutku kada domaća vinska industrija nastavlja da raste, ali se istovremeno suočava sa brojnim poslovnim izazovima. Iako se beleži napredak u kvalitetu i razvoju proizvodnje, finansijski rezultati pokazuju da značajan broj proizvođača i dalje posluje sa gubitkom.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u delatnosti proizvodnje vina od grožđa u Srbiji je tokom 2025. poslovalo ukupno 556 privrednih subjekata od kojih je 230 godinu završilo u plusu, a 326 u minusu.

Kompanije na našoj listi rangirane su prema ostvarenim poslovnim prihodima, kao pokazatelju koji najbolje oslikava obim njihovog poslovanja i tržišnu poziciju.

Tako se na prvom mestu našla vinarija Čoka Plus iz Subotice, koja je u 2025. godini ostvarila prihode od 1,62 milijarde dinara. Kompanija je godinu završila sa neto dobiti od 14,8 miliona dinara i 122 zaposlena.

Na drugom mestu nalazi se akcionarsko društvo Vino Župa, jedno od najstarijih vinskih preduzeća u Srbiji, koje se od marta ove godine nalazi u stečaju. Ovo preduzeće je lane ostvarilo prihode od 896,3 miliona dinara, ali je godinu završilo sa neto gubitkom od 563,2 miliona dinara i 209 zaposlenih.

Poređenja radi, Vino Župa je u 2024. godini prihodovala 1,57 milijardi dinara, uz neto gubitak od 250,9 miliona dinara. Dostupni finansijski izveštaji pokazuju da je poslovanje kompanije godinama opterećeno gubicima, dok je u poslednjoj deceniji pozitivan rezultat ostvaren samo 2021. godine, kada je zabeležena neto dobit od 50,8 miliona dinara.

Na trećem mestu nalazi se Vinarija Kovačević iz Iriga, sa ostvarenih 860,2 miliona dinara prihoda i neto dobiti od 44,4 miliona dinara. U kompaniji je tokom prošle godine bilo zaposleno 107 radnika.

Među pet najvećih po prihodima je i Vinarija Aleksić iz Vranja, koja je u 2025. ostvarila prihode od 649,9 miliona dinara i neto dobit od 55,4 miliona dinara.

Na listi vodećih kompanija nalazi se i Ers Fruit Trade, sa prihodima od 632,8 miliona dinara i neto dobiti od 11,6 miliona dinara.