UniCredit Institut: Sledeće godine rast srpskog BDP-a 3,5 odsto

Centralna i Istočna Evropa (CIE) će ostati jedan od najotpornijih regiona rasta u Evropi, sa domaćom tražnjom, investicijama Evropske unije i smanjenjem energetskih rizika koji podržavaju ekonomsku aktivnost čak i dok se vlade bore sa fiskalnom konsolidacijom i inflatornim pritiscima – ključni su zaključci najnovijeg kvartalnog izveštaja UniCredit Investicionog instituta, koji je danas predstavljen domaćim medijima.

Izveštaj ističe da se očekuje da će rast BDP-a u većini zemalja CIE ostati u rasponu od dva do tri odsto u 2026. godini, prvenstveno podržan potrošnjom domaćinstava i snažnijom apsorpcijom sredstava EU.

Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza smanjilo je jedan od glavnih rizika od negativnih uticaja na regionalne izglede ublažavanjem zabrinutosti zbog poremećaja u snabdevanju energijom i inflatornog rizika, iako situacija na Bliskom istoku i dalje predstavlja neizvesnost. Istovremeno, očekuje se da će nemački fiskalni stimulansi i rashodi za odbranu pružiti dodatni podsticaj regionalnom izvozu od 2027. godine pa nadalje.

„Centralna i Istočna Evropa nastavljaju da pokazuju izuzetnu otpornost. Uprkos fiskalnom prilagođavanju, geopolitičkoj nesigurnosti i strukturnim izazovima u proizvodnji, domaća tražnja ostaje snažan pokretač rasta. Region ulazi u fazu u kojoj će zemlje koje su sposobne da kombinuju fiskalnu konsolidaciju sa investicionim i konkurentnim reformama biti u najboljem položaju da privuku kapital i održe dugoročni rast. Gledajući unapred, snažnija apsorpcija sredstava EU i poboljšanje spoljne tražnje trebalo bi da podrže šire ubrzanje u celom regionu od 2027. godine“, rekao je Mauro Đorđo Marano (Mauro Giorgio Marrano), viši saradnik za makroekonomska pitanja za CIE u UniCredit-u.

Prema prognozama, inflacija će u zemljama Centralne i Istočne Evrope nastaviti da se postepeno smanjuje, iako će se dinamika razlikovati od države do države.

U Poljskoj se, nakon privremenog rasta cena, očekuje da inflacija do kraja godine padne na oko 3,5 odsto, dok bi tokom 2027. godine mogla dodatno da uspori i približi se ciljanih 2,5 odsto. U Mađarskoj su slabiji inflatorni pritisci, posebno kada je reč o cenama energije i hrane, povećali očekivanja da će se inflacija, posle kratkotrajnog skoka početkom 2027. godine, vratiti ka ciljanoj stopi od tri odsto. U Češkoj bi rast cena trebalo da se stabilizuje na oko 2,8 odsto do kraja 2027. godine, dok se u Srbiji očekuje da slabija potrošačka tražnja dodatno doprinese usporavanju inflacije u drugoj polovini iste godine.

Analitičari procenjuju da će centralne banke prilagođavati monetarnu politiku u skladu sa očekivanim smirivanjem inflacije nakon privremenog rasta cena energenata. Mađarska centralna banka bi, prema tim procenama, mogla da nastavi sa snižavanjem kamatnih stopa tokom 2026. godine, dok se u Poljskoj, Rumuniji i Srbiji početak ciklusa ublažavanja monetarne politike očekuje tek u drugoj polovini 2027. godine. U Češkoj bi centralna banka naredne godine mogla da poništi povećanja kamatnih stopa sprovedena tokom 2026.

Ester Gargijan (Ester Gargiyan), strateg za tržišta stranih valuta za region centralne i istočne Evrope u UniCredit-u, ocenila je da postepeno poboljšanje inflacionih izgleda stvara povoljnije uslove za finansijska tržišta, nacionalne valute i investicione odluke. Kako je istakla, iako će tempo monetarnog popuštanja biti različit među državama, kompanije i investitori trebalo bi da imaju koristi od veće makroekonomske stabilnosti i daljeg slabljenja inflacije u srednjem roku.Fiskalna konsolidacija ostaje ključna tema

Vlade širom regiona i dalje se suočavaju sa teškim zadatkom smanjenja deficita uz održavanje podrške ekonomskom rastu.

Očekuje se da će visoka potrošnja na podršku energetici i ulaganja u odbrambeni sektor održati fiskalne deficite povišenim tokom 2026. godine pre nego što postepena stabilizacija počne 2027. godine. Politički ciklusi u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj mogli bi da odlože fiskalnu konsolidaciju. U Mađarskoj će deficit ostati visok 2026, ali se očekuje da će fiskalna konsolidacija početi već u drugoj polovini 2026. godine. Obnovljeni skokovi cena energenata ili slabiji rast povećali bi rizike od pritiska na suvereni rejting za zemlje sa većim deficitom.

Šta ovo znači za kompanije

Za kompanije koje posluju širom CIE, izgledi ukazuju na kontinuirane mogućnosti uprkos stalnoj neizvesnosti.

Jača potrošnja domaćinstava trebalo bi da nastavi da podržava sektore povezane sa maloprodajom, robom široke potrošnje i uslugama, dok se očekuje da će poboljšanje apsorpcije sredstava EU održati infrastrukturne i investicione aktivnosti. Proizvođači bi trebalo da imaju koristi od jače nemačke tražnje na srednjem roku, iako konkurentnost, restrukturiranje automobilske industrije i stalni nedostatak radne snage ostaju strukturni izazovi.

Šta ovo znači za pojedince

Za domaćinstva, otpornost na tržištu rada, pozitivna dinamika plata i umerena inflacija trebalo bi postepeno da poboljšaju kupovnu moć u većem delu regiona. Kako se inflacija približava ciljevima centralnih banaka i kamatne stope počinju da se vremenom smanjuju, očekuje se da će se uslovi finansiranja hipoteka i potrošačkih kredita takođe poboljšati, iako će se tajming značajno razlikovati od zemlje do zemlje.