Zbog rata u Iranu rast globalne ekonomije usporiće na tri odsto

Međunarodni monetarni fond (MMF) snizio je prognozu rasta svetske ekonomije za ovu godinu zbog rata u Iranu, dok se posledice tog sukoba i energetske krize delimično ublažavaju razvojem veštačke inteligencije (AI) i drugih tehnologija.

U svojoj ažuriranoj julskoj prognozi (World Economic Outlook, July update), MMF je objavio da očekuje da će globalna ekonomija 2026. godine porasti tri odsto, što je pad u odnosu na 3,5 odsto iz prošle godine, ali i na 3,1 odsto koliko je bilo očekivanoj po ranijoj prognozi iz aprila.

Očekuje se da će zbog sukoba Irana, Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Izraela oko Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi jedna petina svetske nafte, cene goriva u celoj 2026. porasti skoro 32 odsto, kao i da će globalne potrošačke cene u celini porasti 4,7 odsto. To bi predstavljalo rast u odnosu na prošlogodišnjih 4,1 odsto i značilo da je dvogodišnji napredak u borbi protiv inflacije zastao.

S tim u vezi, MMF u svom izveštaju poručuje da je “razlika između ukupne i bazne inflacije bila izraženija u zemljama koje su imale veći neiskorišćeni ekonomski kapacitet, dok je bila manja u državama koje su uvele mere ograničavanja cena goriva.

Povišene cene energije i rast ukupne inflacije podstakli su rast inflacionih očekivanja za 2026. godinu u većini zemalja, dok su očekivanja za 2027. porasla znatno manje. Ipak, razlike među državama ostaju velike, a u pojedinim slučajevima očekivanja domaćinstava reagovala su znatno snažnije.”

Tehnologija kao pokretač

Veći deo pozitivnog iznenađenja u privrednom rastu, navodi se u julskim prognozama MMF-a, bio je koncentrisan u malom broju ekonomija koje su snažno integrisane u globalni lanac vrednosti tehnološke industrije, iako su neke od njih bile izložene i poremećajima na robnim tržištima izazvanim ratom. Četiri najveća neto izvoznika hardvera za veštačku inteligenciju – Tajvan, Južna Koreja, Tajland i Malezija – ostvarila su prosečno sezonski prilagođeno godišnje “iznenađenje” u rastu od 4,4 procentna poena, dok je kod ostalih zemalja sveta ono iznosilo -0,3 procentna poena.

Južna Koreja je, uprkos velikoj zavisnosti od uvoza energije sa Bliskog istoka, zabeležila rast od 7,5 odsto, više od četiri puta iznad aprilske projekcije MMF-a od 1,8 odsto, zahvaljujući pre svega procvatu izvoza poluprovodnika i hardvera za veštačku inteligenciju.

Očekuje se da će Kina, druga najveća ekonomija sveta, ove godine zabeležiti rast od 4,6 odsto – što je pad u odnosu na 5,0 odsto u 2025. godini, ali ipak nešto brži rast nego što je MMF predviđao u aprilu.

Nemačka je ostvarila rast od 1,4 odsto, dvostruko više od aprilske prognoze MMF-a od 0,7 procenata, prvenstveno zahvaljujući izvozu.

Globalna inflacija trebalo bi privremeno da prekine višegodišnji silazni trend. Ukupna inflacija bi, prema proceni MMF-a, trebalo da poraste sa 4,1 odsto u 2025. na 4,7 odsto u 2026, pre nego što se smanji na 3,9 odsto u 2027. Rast u 2026. uglavnom će biti posledica viših cena energije i hrane, zbog čega je prognoza povećana za 0,3 procentna poena u odnosu na april, dok je prognoza za 2027. povećana za 0,2 procentna poena, objavio je MMF u svojim julskim predviđanjima. 

Cela evrozona će, prema proceni, porasti za 0,9 odsto u 2026. i 1,2 odsto u 2027, pri čemu je prognoza za ovu godinu snižena zbog viših cena energije, slabog poverenja potrošača i negativnog prenetog efekta iz prvog kvartala.

Privredni rast Ujedinjenog Kraljevstva trebalo bi da uspori na jedan odsto u 2026, a zatim ubrza na 1,3 odsto u 2027. kako energetski šok bude slabio.

Privreda SAD je u prvom kvartalu 2026. porasla po godišnjoj stopi od 2,1 odsto, nešto sporije od aprilske projekcije od 2,5 procenata, ali uz snažan doprinos investicija u opremu i intelektualnu svojinu, kao i oporavak državne potrošnje nakon završetka blokade rada federalne administracije.

MMF očekuje da će američka privreda, najveća na svetu, ove godine zabeležiti solidan rast od 2,3 odsto, što je više u odnosu na 2,1 odsto u 2025. godini i nepromenjeno u odnosu na aprilsku prognozu.

Poređenje po stepenu ekonomskog razvoja

Međunarodni monetarni fond procenjuje da će razvijene ekonomije ostvariti rast od 1,7 odsto u 2026. i 1,8 odsto u 2027. godini, uz značajne razlike među zemljama koje pripadaju ovoj statističkoj grupaciji.

U zemljama u razvoju i tržištima u nastajanju rast bi trebalo da uspori na 3,8 odsto u 2026, a zatim ubrza na 4,5 odsto u 2027. Male ostrvske države, recimo, suočiće se sa sporijim rastom zbog viših troškova energije, slabijeg turizma i manjih doznaka iz inostranstva.

Na Bliskom istoku i u Centralnoj Aziji rast bi trebalo da padne na svega 0,7 odsto u 2026, pre nego što ubrza na 6,5 odsto u 2027. zbog očekivanog oporavka nakon dužeg zatvaranja Ormuskog moreuza. Irak, Kuvajt i Katar trebalo bi da zabeleže oštar pad privredne aktivnosti u 2026, a zatim dvocifren rast naredne godine. Saudijska Arabija bi trebalo da poraste za 1,7 odsto u 2026. i 5,5 odsto u 2027, zahvaljujući raznovrsnijim izvoznim pravcima.

Zemlje uvoznice energenata na Bliskom istoku i severu Afrike ostaju relativno otporne, dok privrede Kavkaza i Centralne Azije i dalje imaju koristi od povoljnih faktora rasta.

U podsaharskoj Africi rast bi trebalo da ostane stabilan na 4,3 odsto u 2026, uz takođe velike razlike među državama. Južna Afrika zadržava stabilne izglede zahvaljujući reformama, dok se u ostatku regiona očekuje usporavanje rasta sa 5,6 odsto u 2025. na 5,2 odsto u 2026. i 2027. godini.

Privreda Latinske Amerike i Kariba trebalo bi da poraste za 2,4 odsto u 2026. i 2,7 odsto u 2027, uz različite trendove među državama.

U evropskim zemljama u razvoju očekuje se zbirni rast od oko dva odsto. Rusija bi trebalo da ostvari rast od 1,1 odsto zahvaljujući većim izvoznim prihodima usled viših cena sirovina, dok će energetski intenzivne ekonomije i zemlje koje zavise od uvoza fosilnih goriva ostati pod pritiskom viših troškova energije, delimično ublaženih većom vojnom potrošnjom.

Reakcije ekonomista pozitivne

Prve reakcije ekonomista pokazuju da je svetska ekonomija otpornija nego što se očekivalo uprkos ratu na Bliskom istoku, ali da ulazi u period sporijeg i neujednačenog rasta.

U Bloomberg Economicsu ocenjuju da izveštaj MMF-a potvrđuje sve izraženiju podelu između zemalja koje profitiraju od investicija u veštačku inteligenciju i izvoza naprednih tehnologija i ekonomija koje trpe posledice viših cena energenata. Tehnološki ciklus postaje glavni pokretač globalnog rasta, dok će zemlje koje nisu deo tog lanca vrednosti nastaviti da zaostaju.

Takođe, ističu da su državne mere odigrale veliku ulogu u turbulentnom periodu prve polovine godine, uz napomenu da su zemlje širom sveta najčešće birale fiskalna prilagođavanja, što se vidi i na tabeli iz MMF-ovog izveštaja:

Analitičari ističu da je MMF zadržao relativno optimističan srednjoročni scenario uprkos pogoršanju inflacionih projekcija.

Upozoravaju da povećanje prognoze globalne inflacije za 2026. godinu na 4,7 odsto znači da bi vodeće centralne banke mogle duže zadržati restriktivnu monetarnu politiku, naročito ukoliko se ponovo pojave poremećaji u snabdevanju energentima ili novi trgovinski sukobi.

Prema ocenama koje prenose Reuters i Financial Times, najveći rizici ostaju moguća eskalacija geopolitičkih tenzija, nova trgovinska ograničenja i eventualna korekcija investicija u sektor veštačke inteligencije, koji trenutno predstavlja jedan od retkih snažnih izvora globalnog rasta.

Iako MMF očekuje oporavak svetskog rasta tokom 2027. godine, većina analitičara smatra da je osnovni scenario i dalje veoma osetljiv na spoljne šokove.

Stručnjaci upozoravaju da bi novo zaoštravanje trgovinskih odnosa, duži poremećaji u transportu energenata ili naglo usporavanje investicija u AI mogli brzo promeniti projekcije. Istovremeno, izveštaj šalje poruku kreatorima ekonomskih politika da fiskalna disciplina, ulaganja u produktivnost i očuvanje otvorenih trgovinskih tokova ostaju ključni uslovi za održavanje rasta u narednim godinama.

MMF upozorava da bi trgovinske tenzije mogle ponovo da eskaliraju, naročito ako preusmeravanje trgovinskih tokova ili neravnoteže podstaknu nove carine i necarinske barijere.

Ograničenja u sektorima koji proizvode ključne sirovine i međuproizvode mogla bi da izazovu ozbiljne poremećaje u lancima snabdevanja, sa nesrazmerno velikim posledicama po privredni rast i inflaciju, dok bi eventualne uzvratne mere dodatno pojačale negativne efekte na globalnu ekonomiju.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: MMF Evropi: Smanjite fiskalnu potrošnju jer su dugovi već previsoki